Trošenje velikih količina nafte prilikom prskanja oranica na tradicionalan način, po svemu sudeći u skorijoj budućnosti bi moglo da postane prošlost. Savremene tehnologije u današnje vreme u velikoj meri olakšavaju posao poljoprivrednicima i uprkos velikim inicijalnim ulaganjima isplate se na duže staze.
Od prvog pojavljivanja agro-drona na poljoprivrednom sajmu u Sremskoj Mitrovici prošlo je nekoliko godina, a ovih dana je ova bespilotna letelica po prvi put poletela iznad kuzminskog atara.
Savremena tehnologija za preciznu poljoprivredu počela je da se koristi u gazdinstvu porodice Biuković iz Kuzmina.
Kako kaže Aleksandar Biuković, najmlađi poljoprivrednik u ovom domaćistvu, na ideju da nabave dron došli su prilikom prošlogodinje posete Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Tada su shvatili da je jeftnije kupiti dron koji košta 33.500 evra, nego savremenu prskalicu za iste novce.
-Dron je vrhunska stvar, nova tehnologija i zamena za prskalicu, s tim da radi mnogo preciznije i efikasnije. Benefiti od njegovog korišćenja su mnogo veći, brže se radi, a troškovi su značajno smanjeni, zbog goriva, vode, lakšeg transporta… Nema uopšte potrebe da traktor ide na njivu, jer se sve odradi sa autom. Može za dan da oprska 200 hektara i opslužuju ga tri čoveka. Može da radi i noću, ima svoj radar, izmapira se teren, a on prepoznaje prepreke i zaobilazi ih. Dron je budućnost u poljoprivredi i ima više namena, ne mora samo da prska, nego ima i dodatke za prihranu veštačkim đubrivom, korpe za prenošenje grožđa i voća i slično. Nedavno smo pravili oglede i uspeli smo sa preparatom koji je prskan iz drona da ubijemo korov, što nismo postigli sa tim istim preparatom pomoću obične prskalice. Takođe, sa ovom bespilotnom letelicom nema gaženja po njivi, a njegova primena je široka – prskanje plamenca u kukuruzu, uništanje raznih bolesti lubenice, desikacija deteline… Dron je potpuno autonoman, zadaju mu se granice parcele, koliko litara po hektaru da baca, krupnoća kapljice, radna visina i širina i onda se pusti da on sve sam odradi – priča o primeni drona u poljoprivredi Aleksandar i dodaje da su nakon što su nabavili dron, otac i on prošli potrebnu obuku za rukovanje.
Ovaj mladi ratar kaže da su njegovi Kuzminci bili prilično iznenađeni kada su iznad atara svog sela prvi put videli ovu letelicu, a mnogo njih je bilo skeptično da će dron uspeti da obavi posao bolje od klasične prskalice. Međutim, da sa ovom novom tehnologijom nema propusta u radu, u to su se već uverili oni kod kojih su Biukovići obavili prva uslužna prskanja.
Nažalost, ova nova tehnolija ne može da se nabavi putem subvencija, jer država još uvek ne prepoznaje ni dronove ni navigaciju kao sredstvo za rad u poljoprivredi, s obzirom da je zakon o subvencionisanju iz 2009. godine, kada ova tehnologija nije postojala. Zbog toga ova porodica svoju mehanizaciju obnavlja uglavnom kroz kredite banaka, što im olakšava pružanje usluga kojih godišnje bude na preko hiljadu hektara.
Aleksandrov otac Željko dodaje da upravo zahvaljujući modernoj mehanizaciji ratarstvo više nije fizički težak posao kao što je to bilo pre 20 ili 30 godina, jer sada imaju dobre traktore i savremenu opremu.
Inače, upravo uz oca Željka i dedu Anđelka ovaj mladi poljoprivrednik je i zavoleo njivu. Kaže da je prve poslove na oranicama samostalno počeo da obavlja još sa 14 godina. U međuvremenu je završio srednju poljoprivrednu školu u Futogu, a sada je student agrobiznisa na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment.
-S obzirom da sam u srednjoj školi bio na smeru tehničar poljoprivredne tehnike, to mi sada dosta pomaže u praksi da mogu da popravljam našu mehanizaciju, među kojima su tri traktora, nove sejalice, plugovi, spremači i tanjirače. Njivu sam zavoleo još kao mali i veće mi je uživanje da budem u prirodi nego da idem da radim u nekoj kancelariji, tako da svoje sadašnje zanimanje ne planiram da menjam. Inače, otac i ja obrađujemo oko 40 hektara oranica, otprilike je dve trećine u našem vlasništvu, dok je jedna trećina u zakupu. Na njivama sejemo standardne kulture: pšenicu, soju i kukuruz. Jesenas smo probali da posejemo i uljanu repicu ali nam nije uspela zbog suše. Zemlja u kuzminskom ataru je dobrog kvaliteta i zadovoljan sam ovogodišnjim prinosom, koji je bolji od prošlogodišnjeg. Takođe, zadovoljan sam i obimom uslužnih poslova koje radimo. Ljudi su počeli da prepoznaju kvalitet, jer je godinama unazad bilo isto sa kojom sejalicom će im neko završiti posao. Međutim, sada su počeli da shvataju razliku u kvalitetu i preciznosti same setve i nicanja kultura kada se koriste moderne sejalice. Takođe, ljudima se sviđa i korišćenje navigacije za traktor jer na taj način redovi mogu da budu ravni i precizni. Sada su se na tržištu pojavile i kineske navigacije koje su pristupačnije za svakog poljoprivrednika, a ne samo za one koji obrađuju hiljade hektara, kao što je to bilo ranije, tako da je precizna poljoprivreda postala trend – kaže ovaj mladi poljoprivrednik iz Kuzmina.
S. Mihajlović
