Piše: Nemanja Milošević
Da li vam se nekada desilo da je neko pokušao da vam uvali mućak? I to, ne u prenesenom značenju, poput prodaje automobila sa skrivenom manom ili falš parfema. Takve prevare su kod nas odavno postale sasvim uobičajene, prilično dosadne, predvidive i prevaziđene, pa su neki, kako bi izbegli ovakav kliše, rešili da se vrate dobrom starom, u civilizovanom svetu zaboravljenom podvaljivanju pravog mućka. Domaćeg, kokošijeg, u jajčanoj ljusci i kartonskoj kutiji.
Pred uskršnje praznike, koji su nedavno ostali za nama, trgovci širom Srbije snabdeli su se znatnim količinama kokošijih jaja različitih veličina. Akcije na sve strane. Jedno jaje – osam dinara! Džaba u odnosu na doskorašnjih dvadesetak dinara, koliko je u proseku stajala jedna jedinica kokošije jajne ćelije. Pomislio bi čovek da će trgovci biti na gubitku, ali s obzirom da niko nije lud da radi na sopstvenu štetu, sasvim je jasno da zarade ima i na tu, više nego duplo sniženu cenu, što bi značilo da su prodavci do sada uredno izvlačili čitavih 120 dinara čistog profita iz naših oputošenih džepova po malom kartonu jaja za svaku kupovinu. Ali, to nije tema ovih redova. Pošto sam o cenovnim mahinacijama pisao u više navrata, ovaj put ću se suzdržati od njihovog komentarisanja i vratiću se na priču koju sam započeo.
Uskrs je prošao, a kako je prodaja jaja, očigledno, išla lošije nego što su trgovački lanci očekivali, znatne količine ovog proizvoda ostale su na lageru, pa su se akcije nastavile i nakon praznika. Međutim, vreme leti. Krajnji rok upotrebe sve je bliže, a magacini i vitrine se ne prazne očekivanom dinamikom. Kada sam 11. maja išao u redovnu kupovinu, u jednom domaćem trgovinskom lancu jaja na komad su i dalje koštala osam dinara, ona u kartonu par dinara više, ali rok upotrebe isticao je već dan kasnije – 12. maja. Kao i većina kupaca, rešio sam da ih ne kupim, jer ko bi pojeo tolika jaja za samo jedan dan… Međutim, u istu prodavnicu svraćam i 15. maja i primećujem u vitrini jaja istog proizvođača, ali sa ne baš čitko istaknutim rokom upotrebe na kom piše “18. maj”. Ustvari, primećujem da je na stari rok upotrebe od 12. maja hemijskom olovkom dodata kosa crta, koja, poput pokretom čarobnog štapića, dvojku u sekundi pretvara u osmicu. E sad, nisam siguran koliko je prepravljanje roka upotrebe hemijskom olovkom u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane…
Zamislite, sada, penzionera koji je krenuo da kupi jaja i zaboravio naočare. Tom čoveku ne bi bio uvaljen jedan, nego deset mućaka uredno upakovanih u karton…
I nije to jedina prevara čije su žrtve mahom stariji ljudi. Pre neki dan, u našu redakciju je svratio jedan poznati mitrovački učitelj u penziji. Kaže, prevarili su ga u jednom stranom trgovinskom lancu i prodali mu čajnu kobasicu koja je već “povukla”. Na moj radni sto stavio je i corpus delicti. Pakovanje kobaje, sa nemački precizno ukucanim rokom upotrebe do 18. jula, koja je već skroz pobelela od buđi. Za samo jedan dan! A čovek je samo želeo da počasti svoju porodicu nečim “kvalitetnijim” od obične salame i, s obzirom na mizernu penziju, kupio kobasicu nešto povoljnije…
Nisam siguran koliko je sušena roba kvarljiva, ali ako stoji u frižideru, pogotovo vakumirana, trebalo bi da je bezbedna za upotrebu. Međutim, i lično sam se susretao sa mesnim prerađevinama koje su bile “u roku”, a koje su se kvarile za manje od 24 sata. Čak sam i u vitrinama trgovačkih lanaca i raznoraznih mesnica viđao već dobrano pobelelu pečenicu i barenu slaninu, koju radnici uredno seku i prodaju kupcima. A nisam baš siguran da radnici to čine na svoju ruku, isto kao što nisam siguran da su radnici iz pomenutog domaćeg trgovinskog lanca škrabali rokove upotrebe jaja po sopstvenom nahođenju. Da su im “gazde” makar obezbedile štampane nalepnice, a ne ovako da se brukaju… Šta, niste čuli za prelepljivanje etiketa na pakovanjima jaja? E, pa ja sam čuo da ima i toga u našoj varoši.
Nego, još nisam uspeo da dokučim kako ovakvi trgovinski lanci uspevaju da prođu inspekcijsku kontrolu i ima li je uopšte?
