• nedelja, 25. februar 2024.
Odlazak u penziju čuvenog učitelja Jovice Panića
Društvo | Reportaža | Ruma
0 Komentara

Odlazak u penziju čuvenog učitelja Jovice Panića

13. januar 2024. godine

Tokom radnog veka učitelja Jovice Joleta Panića, dužeg od četiri decenije, početak smene za sve mlađe osnovce bio je obeležen svirkom na gitari. Tako su počinjali časovi njegovih, ali i ostalih đaka Veljkove škole u Rumi. Novogodišnje praznike, svoj 65. rođendan i 43 godine rada kao učitelj, čuveni Jole obeležava novim poglavljem, odlaskom u penziju. Ali ta penzija odnosi se samo na učionicu, jer kaže da tek sad kreće pravi posao, ali o tome ćemo nešto kasnije.

Naš sagovornik poznat je po tome što je tokom svog rada u školi decu stalno izazivao na reakciju i to onu pozitivnu, koja ih je navodila da razmišljaju, saosećaju, da se motivišu, da budu strpljiva za sebe i za druge.

-Jedan fakultet sam završio pre nego što sam postao učitelj, drugi, mnogo važniji, trajao je tokom ove četiri decenije rada sa decom. Kao učitelj imam osećaj da sam devet puta ponavljao prvi razred i tako spoznao jedan potpuno novi kosmos, kaže Jole Panić.

Jedini cilj je da deca budu srećna

Koristio je zvaničnu kompleksnu metodu koja je svako dete posmatrala kao individualno biće. Govori da je sa radošću odlazio kako u svoj, tako i u druge razrede, praveći deci različite prepreke, fizičke i mentalne koje se prožimaju i kod dece izazivaju radost i motivisanost.

-Motivisano dete sve radi sa lakoćom. Odluka o životnom pravcu se formira u periodu dok su mali, i ako dete u tom periodu izabere motivisanost i sreću, svaka prepreka u tom slučaju za dete će biti usputna priča. To je važno da znaju i deca i roditelji. Treba im preneti da su putovanje i istraživanje prioritet u odnosu na cilj. Putovanje kroz igru, otkrivanje, razumevanje problema. Jedini validan cilj koji se postavlja jeste da budeš srećan. U tom slučaju i završavanje fakulteta će biti sa lakoćom, dodaje Jole.

Svako dete treba sačekati da samo procveta

Dok su mali, igra je najvažnja, fizički pokret i fina motorika koji zajedno kod dece razvijaju formiranje neuronskih veza. Jole napominje da nema te roditeljske ljubavi, metoda ili tehnike koje mogu ubrzati prirodni proces kod deteta. A tvrdi da će svako dete u određenom, sebi svojstvenom momentu procvetati i iskazati svoj pun potencijal. Upravo na tom principu je koncipirao svoj višedecenijski rad.

-I sebe i njih sam naučio da je strpljenje esencija. Da svako dete ima razumevanja za druga pored sebe, da se međusobno sačekaju i da prihvate da svako ima svoj trenutak kada će se u potpunosti izraziti. To vam je kao sa jajetom. Ako jaje čvrknete spolja, život u njemu će se ugasiti. Ako jaje pustite da se samo čvrkne iznutra, rađa se nov život. U jednom momentu ono eksplodira i postaje kosmos za sebe, objašnjava Jovica.

Njegov rad je bio poznat i po tome što deca u školu nisu nosila telefone, pa je tako svaki trenutak bio usmeren na učenje kroz igru i međusobnu komunikaciju. Takođe, domaći, posebno u prvom i drugom razredu se nije radio kod kuće, da deca ne bi upala u zamku da im roditelji iz najbolje namere pomažu. Suština je, kaže Jole, u razvijanju samostalnosti i učenju kroz sopstvene i tuđe greške.

Roditelji da brinu o dečijim osećanjima

Za roditelje je najvažnije da urade korak unazad, odnosno da decu usmeravaju u najranijem periodu. Da ih ne ubrzavaju u pogledu obrazovanja, jer to je posao učitelja.

-Nije potrebno podmetati leđa za decu. Roditelji treba da se bave isključivo dečijim osećanjima i da uvek razgovaraju o tome. Suština je da dete već u trećem razredu odbije roditeljsku pomoć u vezi sa domaćim zadacima. Najveća nagrada za roditelje je da deca uče sama i da su srećna, govori Jole.

Od dece kaže da je dobio mnogo dobre energije, ali i inspiraciju za neke lične poduhvate. Poznato je da je Jole i poznat muzičar koji svira džipsi džez na gitari, ali i vrhunski slikar. Njegova poslednja i najuspešnija izložba slika „Etarsko kolo azbuke“ za temu je imala srpsku ćirilicu, a inspirisana je našom azbukom za koju tvrdi da je u direktnoj vezi sa starim vinčanskim pismom.

-Zato je moja poruka i deci, svim učiteljima, prosveti i društvu uopšte da čuvaju srpski jezik i ćirilicu. To sam pretočio u svoju izložbu slika, što je pored rada sa decom, još jedan moj doprinos tome da očuvamo ćirilicu. Zaista za mene jedno od najvećih otkrića tokom rada je svet osećanja dece i srpska ćirilica, koja je više od običnog pisma, objašnjava Jole.

Novi izazovi za novo doba

Za njega je penzija tek novi početak. Za to će iskoristiti ovaj drugi „fakultet“ tokom kog se spremio za novo doba u kom tvrdi da će sa decom morati da se radi drugačije. Planira da se posveti radu sa učiteljima i pripremi novih didaktičkih sredstava.

-Zvanična kompleksna metoda koju sam primenjivao prilazi svakom detetu kao pojedincu i to je moj životni fakultet, koji će tek sada da ide u primenu, jer sam sada spreman da to prenosim i drugim učiteljima. Dolazi novo vreme i voleo bih da to što sam ja naučio prenesem drugim učiteljima, koji su najvažniji ljudi u svakom društvu. Jer vratimo se na početak, sreća i motivisanost dece su najvažnija stvar za jednog učitelja, a to mogu da potvrdim nakon radnog iskustva koje je trajalo više od četiri decenije, zaključuje sada penzionisani učitelj Jovica.

S.B.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: