Biblioteka “Gligorije Vozarović” vam preporučuje naslove za čitanje tokom predstojećeg vikenda.
Naslov: Crveni adresar
Autor: Sofija Lundberj
Prvi roman švedske autorke, Sofije Lundberj „Crveni adresar“ govori o devedesetogodišnjakinji Doris koja živi sama, u Stokholmu. U crveni adresar, koji je dobila od oca za deseti rođendan, sažela je skoro celi svoj život navodeći imena ljudi koji su ga dotakli i događaje u vezi sa njim.
Priča je bogata opisima davno minulog vremena i emocija, istinskih ljudskih situacija, pogrešnih poteza, prilika. Oslikava čoveka baš onako kakav on jeste, pun mana, vrlina, sebičnih motiva, pun nostalgije za propuštenim prilikama i pun nadanja.
Roman Crveni adresar dirljiva je priča o uspomenama, prijateljstvu i snazi ljubavi.
“Ponekad nije neophodno da dvoje imaju ista interesovanja ili isti stil, Dženi. Dovoljno je da zasmejavaju jedno drugo.“ citat iz knjige
Naslov: Čovek po imenu Uve
Autor: Fredrik Bakman
Ovo je priča o čoveku koji je zbog nesreća koje su ga zadesile besan na celi svet, a taj svet, kao i njegove planove da ga napusti kako bi opet bio sa svojom ženom Sonjom, razdrmaju mu susedi koji mu svakodnevno idu na živce. Malo po malo, uvuku mu se u srce, i susedi i jedna očerupana mačka. Dolazak novih komšija i niz situacija u koje Uve nevoljno biva uvučen, otkrivaju inspirativnu priču o prijateljstvu i ljubavi.
Uve je čovek od principa, čovek snažne ličnosti i integriteta, nije sklon promenama, čovek od reči i odan jednom automobilu i jednoj ženi. Čovek kakav se retko može videti u današnje vreme potrošačkog društva. Bakmanova priča ukazuje na to kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih, o tome kako ponekad naše reči i postupci mogu dotaći živote mnogih i promeniti ih.
Svi ljudi žele da imaju život vredan življenja, samo što se ta vrednost za različite ljude sastoji u različitim stvarima“, govorila je Sonja
Naslov: Omama
Autor: Slobodan Vladušić
Fiktivna istorijska drama smeštena u Berlinu između dva velika rata, dva glavna lika, pisac Miloš Crnjanski, ataše za kulturu i Miloš Verulović, vojni savetnik u poslanstvu i heroj sa Kajmakčalana, kreću u potragu za izgubljenim čovekom, srpskim radnikom. Trag ih vodi do luksuznih restorana i bučnih džez kabarea do zapuštenih kvartova po kojima se vuku uživaoci opijata. Omama je i roman o Berlinu kao megalopolisu, s jedne strane, na zapadu grada žive građani u vilama, dok su na istoku oni koji se potucaju oko Aleksanderplaca, gledajući kako da prežive. Kako reče američki sociolog Robert Park “…grad je stanje duha.”
Savršeno oslikani karakteri svih likova, i njihovi strahovi i sumnje i najviša stremljenja duše.
“…tada shvatam, kao u nekoj epifaniji, da nijedna moja reč nije doprla do njegove svesti.” citat iz knjige
Bibliotekar: Aleksandra Topić