Nekada se porodica Bobalj iz Bikić Dola, malog sela sa oko 250 stanovnika nadomak Šida, bavila ratarstvom, zatim povrtarstvom, da bi naposletku svoju proizvodnju usmerili ka voćarstvu, te poslednju deceniju uzgajaju jagode i breskve. Površine koje obrađuju, kako kaže glava kuće, 47-godišnji Dejan, nisu prevelike, taman tolike da sve poslove mogu da završe bez velikog angažovanja pomoći sa strane. Bobalji, kao i svi poljoprivrednici, često gledaju u nebo, koje je ove godine bilo milostivo prema jagodi, međutim breskva nije bila te sreće.
-Voćarstvom smo počeli da se bavimo pre 10 godina i to na moju inicijativu. Ranije smo imali veliki zasad kupusa, u vreme kada sam počeo da studiram, pa je na taj način dopunjen kućni budžet, međutim zbog nestašice vode za navodnjavanje, od te kulture smo odustali. Odlučili smo se za dve voćke – jagodu i breskvu, prosto jer nekom računicom, a uzimajući u obzir brojne faktore, kao što su konfiguracija terena, veličina poseda, a i činjenicu da su oko nas svi podigli zasade breskve i da kombajn nije mogao do dođe do naših njiva zbog uzanih puteva, to nam se učinilo kao najbolje rešenje – priča Dejan.
Inače pre voća, pa i kupusa, Bobalji su uzgajali klasične ratarske kulture – pšenicu, kukuruz, detelinu.
-Do kvalitetnog ploda bilo koje vrste voća, povrća ili žitarice nikada nije bilo lako doći, prosto jer u velikoj meri čovek ne može da utiče na određene stvari. Vrlo često se dešava da poljoprivrednik svoj deo posla odradi maksimalno dobro, ali priroda pokaže koliko zna biti surova i sav trud, rad i uložena sredstva ostanu u senci. Konkretno, što se našeg gazdinstva tiče, mogu reći da je jagoda ove godine bila dobra, vremenski uslovi su joj pogodovali, pa prinos, a ni cena nisu bili loši. Jagoda je dobila sunca i kiše baš u momentima kada je biljka to zahtevala, a kada je došlo vreme sazrevanja nije bilo ni jakih vrućina, a ni obilnih padavina – kaže Dejan.
Bobalj dodaje da su imali oko 3.000 struka jagode i da su izuzetnu pažnju usmerili na njeno pravilno i blagovremeno tretiranje.
-Već neko vreme bavimo se jagodom, koja je definitivno omiljeno voće mnogima. Celokupan prinos plasiramo bez većih poteškoća, a zašto je to tako mogu pripisati kvalitetu. Trudimo se da kupcima ponudimo kvalitetan proizvod, a s obzirom da imam malu decu, vodim se time da ono što ne bih dao njima da jedu, neću dati ni drugima. Izuzetno vodim računa o karenci i kojim preparatima tretiram biljku, sve mora biti pravilno odrađeno – objašnjava Dejan.
Posla oko jagoda ima dosta, ali se, ukoliko vreme bude blagonaklono, isplati.
-Imamo redovne mušterije i plasman jagoda nam ne predstavlja problem. Kupci prepoznaju i cene kvalitet i bez obzira na poskupljenja svih namirnica, spremni su da plate i malo više za nešto što znaju da je dobro. Ko kupuje od mene može biti siguran u poreklo voća – kaže naš sagovornik.
Što se tiče breskve, i tu posla ima tokom većeg dela godine. Prvi radovi u voćnjaku počinju krajem januara, a ne staju sve do poslednje jesenje berbe, pa i nešto kasnije.
-Orezivanje, prskanje, proređivanje, održavanje, dok se ne dođe do berbe već se naradimo. Prve sorte breskve stižu polovinom juna, a poslednju berbu vršimo u septembru. Sasvim izvesno je da će ovogodišnji prinos biti dosta manji od prošlosezonskog, jer taman kada je prva breskva počela da zri, pao je led i oštetio je. Malo se oporavio voćnjak, kada nas je zadesilo još jedno nevreme. Inače, ovaj voćnjak je star oko desetak godina, a u punom rodu je od neke četvrte-pete godine. Njegov životni vek je 20 godina, kada bi stabla trebalo da se vade – objašnjava Dejan, po obrazovanju diplomirani inženjer stočarstva.
Znanje koje je stekao tokom studiranja, iako je mahom bilo usmereno na drugu granu poljoprivrede, ipak mu dosta znači, ali ističe da današnji poljoprivrednik ne sme i ne može biti neobrazovan, te dodaje da je potrebno pratiti svetske trendove, pogotovo u domenu preparata za tretitranje biljaka.
-Možda bi neki pomislili da se u poljoprivredi ništa, ili jako malo stvari menja, ali to nikako nije istina. Iz godine u godinu javljaju se nove bolesti biljaka, stoke, izlaze novi preparati, suplementi, mehanizacija napreduje, modernizuje se, pa moramo biti u toku i ispratiti sve novotarije ukoliko želimo da i naša proizvodnja bude uspešna – zaključuje Dejan.
D. Tufegdžić
