Dobro je poznata ona stara fraza da je pas čovekov najbolji prijatelj. Međutim, prema mišljenju mnogih, jedna rasa se po prijateljskoj privrženosti čoveku posebno izdvaja. Naravno, reč je o nemačkim ovčarima, po mnogima, najreprezentativnijim predstavnicima pasijeg sveta.
Ljubav prema ovoj rasi uglavnom je bezuslovna i, svakako, uzajamna, a postoje i oni koji tu ljubav gaje više od pola veka, kao što je slučaju porodici Mihajlović iz Sremske Mitrovice.
Dragan Mihajlović, odgajivač i dreser nemačkih ovčara, afinitete prema ovoj rasi nasledio je od majke Miroslave, koja im je, može se reći, posvetila čitav život.
– Ta ljubav potiče iz porodice i svi smo privrženi nemačkim ovčarima. To su za nas najbolji psi, koji ti u svakom trenutku mogu pomoći i pružiti zaštitu, a ti im moraš uzvratiti pažnjom. Ta briga i ljubav su uzajamni i neizmerni – priča Dragan.
A, kada je čovek posvećen onome što voli, ni nagrade ne izostaju, pa se sa međunarodnih i domaćih izložbi Mihajlovići gotovo redovno vraćaju sa nekom od prve tri nagrade, od kojih je poslednja došla prošlog meseca sa međunarodnog takmičenja u Irigu, gde je mužjak Kan osvojio titulu najlepšeg psa.
– Trenutno, osim Kana, sa čijom obukom smo počeli nedavno, imamo i ženku Taru, koja je skoro oštenila sedam kučića. Potrudićemo se da oni sustignu uspehe svojih prethodnika, među kojima je bio i pas koji je iz naše porodice otputovao u Oklahomu. To je bio izuzetan pas, izuzetne krvne linije. Obučio sam ga, išao je na rukav i bio je baš opasan. A, tim ljudima koji su ga kupili, trebao je baš takav pas, jer radilo se o firmi za obezbeđenje. I dan danas smo u kontaktu i drago mi je da je dobro i da je našao dom na pravom mestu i bavi se onim za šta je treniran. Ipak, žao mi je što je otišao, jer takvi psi se retko rađaju – kaže Dragan.
Uprkos predrasudama koje vladaju, priča naš sagovornik, nemački ovčari su prilično druželjubivi.
– U kući imamo i mačku, sa kojom se psi odlično slažu. Kada pas od malih nogu navikne da pored njega ima još neko, neće biti agresivan. Druželjubivi su i slažu se sa drugim životinjama, a Kan, na primer, redovno ulazi kod kučića i igra se sa njima. Međutim, iako su druželjubivi, noću su pravi čuvari i možete spavati mirno – priča Dragan i dodaje:
– Ljudi ih se uglavnom boje, ali čovek se boji svakog psa kog na ulici vidi odvezanog. Ipak, moja iskustva su takva da se naši nemački ovčari igraju sa decom i drugim osobama. Važan je samo pristup. Oni su mirni, poslušni i vole decu. Ja sam otac i tome mogu da posvedočim.
Od drugih rasa, kaže, razlikuje ih poslušnost, činjenica da su zahvalniji za obuku i glas o privrženosti koji ih oduvek “bije”.
– Njihova mana su kukovi i laktovi. Prilikom odabira, dok je pas još mali, gledaju se ti delovi tela. Posle šest meseci, laktovi i kukovi se snimaju kod veterinara. Do tad, psu je obavezno davati kalcijum i treba voditi računa o ishrani. Zubalo im je dobro i drugih problema uglavnom nema, pa su i sa zdravstvene strane prilično zahvalni – kaže Dragan i za kraj dodaje:
– Nemački ovčar je pas za profesionalce i za porodicu. On će u svakoj porodici pronaći svoje mesto i pružiti odbranu i zaštitu, a istovremeno, kada je reč o deci, biće pravi kućni ljubimac.
N. Milošević
