Olujno nevreme koje je 19. jula pogodilo čitav Srem, najveću štetu pričinilo je Šidu, Sremskoj Mitrovici i Rumi. Između ostalog, značajnu štetu pretrpela su i individualna domaćinstva. Drveće koje je vetar lomio ili doslovno čupao iz korena, oštetilo je i određen broj automobila, a šteta je pričinjena i na poljoprivrednim usevima.
Prema rečima meštanina Milana Ostojića iz Sremske Rače, u poređenju sa drugim mestima selo je dobro prošlo.
– To ne znači da štete nije bilo, naprotiv. Snažan vetar nosio je crepove sa kuća i drugih objekata, lomio grane i čupao drveće iz korena. Oluja je pričinila štetu i na poljoprivrednim kulturama. Najviše štete pretrpeli su suncokret i kukuruz koji su izlomljeni i povaljani. Usevi nisu uništeni, ali će rod biti umanjen, a žetva otežana. Pored snažne oluje kakvu retko ko i od starijih meštana Rače pamti, glavni utisak je solidarnost meštana. Jedni drugima su pomagali u saniranju štete, pokrivali krovove koje je vetar otkrio, menjali se za crep kao deca sličice fudbalera. U akciji saniranja štete posebno su se istakla trojica meštana Rače, Goran i Nikola Panić i Nenad Tešić koji su u velikom broju domaćinstva popravili krovove potpuno besplatno – rekao je Milan Ostojić.
Ekipa Sremskih novina je ovih dana obišla i Fruškogorje, gde su se posledice nevremena videle na svakom koraku. U centru Čalme, vetar je oborio veliki bor, koji je pao na električne kablove, a jedno drvo palo je i na lokalnu osnovnu školu. Slične scene, zatečene su i u susednom Divošu.
Na području samog grada Sremske Mitrovice, gotovo da nema kuće sa koje vetar nije “odneo” makar jedan crep. Mitrovčani su odmah nakon oluje prionuli na posao i počeli sa sanacijom svojih domova, a kako saznajemo, stanovnici stambenih zgrada su takođe vrlo brzo počeli da prijavljuju nastale štete.
Veliku štetu nevreme je nanelo i meštanima severne Mačve, a prema rečima Ljiljane Tufegdžić iz Salaša Noćajskog, za sanaciju će biti potrebno kako novca, tako i vremena.
– Znali smo da će i naš kraj zadesiti nevreme, to nije bilo nikakvo iznenađenje, međutim ono što nas je zateklo jeste jačina vetra. Mislim da sa svojih pedest i kusur godina ovako nešto nisam doživela. Kada su naoblačilo pripremili smo se, u smislu zatvorili sve prozore, vrata, sklonila sam cveće sa terasa, suprug i sin parkirali poljo mehanizaciju, uradili smo ono što i uvek, kao i mahom sve naše komšije, ali vrlo brzo smo shvatili da to neće sprečilo štetu. Bukvalno u našem domaćinstvu nema krova koji nije bar u nekoj meri podignut – priča Ljiljana odmahujući glavom.
Kako objašnjava Salaščanka najviše su štete pretpele šupe u kojima su lagerovali pšenicu.
– U jednom trenutku vetar je počeo da čupa crep sa naših velikih šupa u kojima nam je trenutno lagerovano oko 15 vagona pšenice. Nije bilo ni malo lako gledati to i slušati zvuk lupanja crepa, ali u tom trenutku smo bili nemoćni da bilo šta uradimo, osim da se nadamo da će šteta biti što manja. Nažalost nije mala, dobar deo krova je otkriven, a mi smo bili primorani da se snalazmo i najlonom, čim je vreme dozvolilo, smo pokrili pšenicu da ne kisne. Sreća u nesreći uspeli smo koliko – toliko da je zaštitimo, a i nije bilo obilnih padavina, bar ne kod nas – kaže dalje Ljiljana, te dodaje da je crep skinut i sa senjaka, čardaka, pušnice, tovilišta, brojnih drugih pomoćnih objekata, pa i kuće.
Prema prvoj proceni, kaže da će šteta iznositi oko 300.000 dinara.
– Dan nakon oluje majstor je već bio u našem dvorištu, morali smo sanirati krov na pomenutim šupama kako bi zaštitili pšenicu, a ostalo, polako, jedno po jedno ćemo rešavati. Biće nam potrebno vreme, a o novcu ne želim puno ni da razmišljam, šteta je zaista velika, samo da se ne ponovi ništa slično – reči su Mačvanke.
Velika šteta prouzrokovana je na mnogim javnim i privatnim objektima i površinama u beočinskoj opštini, oštećena su brojna vozila a pojedini delovi opštine ostali su bez snabdevanja električnom energijom. U trenutku nevremena sve raspoložive dežurne službe i ekipe bile su na terenu pružajući pomoć građanima, sanacija ugroženih područja započeta je odmah po smirivanju oluje i nastavljena narednih dana. Ekipa beočinske vatrogasne jedinice spasila je u trenutku nevremena, u šumi u naselju Dunav destoro ljudi, među kojima je bilo i petoro dece.
Nevreme u kome su stradala brojne kuće i objekti na teritoriji šidske opštine ujedinilo je građane. Mnogi od njih su poklanjali crepove, nudili besplatnu pomoć u popravkama ili u saniranju nastale štete.
U odnosu na druge sremske opštine Stara Pazova je u dve olujne večeri nešto bolje prošla. U sredu uveče u centru grada bilo je najgore, leteli su limovi i druge lake pokrivke, drveće i grane na putevima su otežavale saobraćaj u celoj Opštini, a struje nije bilo u većem broju sela. Nadležne službe su reagovale brzo i tokom noći su svi putni pravci raščišćeni. U petak uveče vetar je bio slabiji ali su padavine bile jače. Struje opet nije bilo u manjim mestima ali drveća i granja na putevima nije bilo. Na stambenim i javnim objektima nema većih vidljivih oštećenja a na usevima šteta se procenjuje.
U pojedinim domaćinstvima u tih sat vremena oluje u sredu izgledalo je mnogo gore nego što je ustvari bilo. Letele su saksije, plastični baštenski inventar, pukle su neke grane, pao je poneki crep.
– Kako je dunuo vetar, sve mi je srušio. Crepovi su od 75.godine, više se ne mogu naći! Majstori su rekli doći će, samo da utovare kamion, ali nisam mogla da čekam i zamolila sam komšiju. Ponudila sam da platim ali on neće ni da čuje – kaže baka Stana Orlovac iz Vinogradske ulice u Staroj Pazovi, koju zatičemo kako čisti razbijene crepove u drvorištu. Ima 85 godina i živi sama. U pomoć je priskočio komšija Dušan Oklobdžija sa sinom Miloradom.
Kako je građara blizu, odmah su doneli potrebnih dvadesetak crepova i pokrili oštećen baka Stanin krov.
– Mi smo devedestih došli iz Hrvatske. I tamo smo se pomagali, pa se pomažemo i ovde, komšije smo, najbliži smo – kaže Dušan. Kod njih je oluja samo polomila grane dve paulovnije ispred kuće ali i u komšiliku s druge strane odletelo je par crepova.
– Pomoći ćemo gde god možemo – kaže Dušan.
Od ponedeljka Komisija, koju je oformio opštinski Štab za vanredne situacije, procenjuje štete na objektima i poljima na teritoriji opštine Stara Pazova.
Slavko Macakanja iz inđijske Fruškogorske ulice bio je na poslu kada je njegova supruga sa petomesečenom bebom ostala bez krova koji je završio u dvorištu:
– Supruga me je pozvala i rekla da se krov kida, da bi se posle deset minuta prevrnuo naopačke i pao u dvorište, potresen je Macakanja, pre svega što mu je supruga bila sama u kući sa petomesečnom bebom.
Roditelji Macakanje bili su u susednoj kući, ali od jačine vetra nisu mogli da pomognu snaji i bebi, a kada je Slavko stigao kući šteta je već napravljena.
– Zidovi su već bili poplavili, voda je podigla podove i nakvasila instalacije, gipsani plafoni su svi uništeni, laminati podignuti, voda je probila kroz zidove, kaže Macakanja.
U novu kuću porodica Macakanja uselila se pre nepune tri godine, za samo nekoliko minuta nevreme je uništilo skoro sve što su sticali, a njihov dom sada je neuslovan za život.
Slično su prošle i ostale porodične kuće u inđijskoj opštini, posebno u Mesnoj zajednici Ljukovo. Urušeni krovovi, polupani automobili, srušena stabla mogu se naći skoro na svakoj inđijskoj ulici, a ima i oborenih bandera, zbog čega su neki delovi Inđije bili bez električne energije.
– Najvažnije je da nema građana sa teškim telesnim povredama, šteta je velika i moraćemo da čistimo bar nedelju dana, rekao je predsednik Opštine Inđija Vladimir Gak, prilikom jutarnjeg obilaska lokacija u gradu.
Gak je pozvao građane koji su pretrpeli veće materijalne štete da se jave kako bi im bila obezbeđena adekvatna pomoć.
Odmah nakon oluje građani su krenuli u popravku svojih krovova i čišćenje dvorišta, a realne posledice ove vremenske nepogode znaće se tek za nekoliko dana.
