Nacionalni park Mljet u susednoj nam Hrvatskoj i nema neke velike veze sa našim sremskim, fruškogorskim, osim što su iste godine, 1960. proglašeni nacionalnim parkovima u vreme nam zajedničke zemlje SFRJ. I naravno, vezu prave poneki Sremci koji se zapute u obilazak ovog dalmatinskog ostrva, iliti otoka južno od Pelješca.
Sunce 1:0 kiša
A lepote ovog mesta ipak su nam dale za pravo da prenesemo koji utisak sa Mljeta i iz nacionalnog parka i njegove uređenosti i funkcionisanja. Inače, kao iskusne lutalice, biramo vreme van sezone godišnjih odmora kada može malo više da se oseti duh nekog mesta. Tako je bilo i ovog maja. Dok Srem i Frušku goru nadvijaše tmurni oblaci, na ostrvskom delu Jadrana to nije bio slučaj. Nije ništa bolje ni na jadranskom priobalju, ali sivilo se zaustavi tačno na kraju kopna kao da more ne dozvoljava oblacima da nadviju ostrvo, tako da je ovog puta rezultat utakmice bio Sunce 1:0 kiša. Кao poručeno.
Bez masovnog komercijalnog turizma
Mljet pre pamte starije generacije koje su odrastale u neko srećnije vreme i mi koji smo se svešću očešali o osamdesete godine. Starosedeoci kažu da je skoro pa isto, jer polovina ostrva Mljet se nalazi u granicama nacionalnog parka, tako da nema masovnog komercijalnog turizma, pa ni megalomanske gradnje, plastike, buke, ležaljki, klubova. Ono što je poboljšano jesu sadržaji u skladu sa prirodom, a to su dobro obeležene pešačke i biciklističke staze i ceo koncept prilagođen istinskim ljubiteljima prirode na ostrvu antičkog Odiseja i mungosa.
Na Mljet se stiže trajektom sa poluostrva Pelješac kod plaže Papratno. Pola sata vožnje trajetkom i još toliko do granice nacionalnog parka. Jedinstvenost ovog ostrva se ogleda u dva jezera unutar kopna, koji su praktično jedan zaliv sa izuzetno uskim prolazom iz otvorenog mora i Solunskog zaliva. Tako se na pomenuti zaliv nadovezuju prvo Veliko jezero, a potom i Malo jezero. A kako su u pitanju jezera u kopnu, automatski je temperatura vode krajem maja bila oko 25 stepeni, što je čini idealnom za kupanje, za razliku od otvorenog mora gde je potrebno mnogo više hrabrosti.
Tajna manastirske rakije
A onda još jedna zanimljivost: ostrvo u ostrvu! A mnogima koji nisu bili na Mljetu će ono ipak biti poznato. Otok Svete Marije (120 puta 200 metara) poznat je po tragovima života još iz antičkog perioda, a danas po benediktanskom manastiru koji je pretvoren u hotel i restoran. Možda je najpoznatiji i po tome što je na ovom mestu sniman Šijanov film „Tajna manastirkse rakije“ (1988.god) u kom je pored sjajne jugoslovenske glumačke ekipe zaigrao i holivudski glumac iz „Top Gana“ Rik Rosovič.
Automobil suvišan
Ono čime smo kao istinski ljubitelji prirode oduševljeni jeste organizacija u samom parku. Za plaćenu ulaznicu (cena se menja u zavisnosti od perioda sezone) imate besplatan parking tamo gde je vožnja automobila dozvoljena, a nije svugde. Uz samo područje oko jezera motorna vozila nemaju pristup (osim malog broja tamošnjih stanovnika), pa tako nema automobila, motocikala, kvadova i slično. Čak je zabranjeno i snimanje iz drona. Turisti se voze biciklima i električnim trotinetima. Oko čitavog jezera vodi uski kolovoz kojim se kreće vozić, ili kako komšije kažu vlačić, koji služi umesto gradskog prevoza. Saobraća na svakih pola sata, kao i električni katamaran koji vozi putnike po jezeru i do gorepomenutog ostrva. Vožnja je uračunata u cenu ulaznice u NP. Odnosno, automobil je zaista suvišan. Na nekoliko lokacija su postavljeni info-šalteri gde se prodaju ulaznice i dobijaju sve informacije.
Radno vreme- što kraće!
Tek kilometar dva od jezera na otvorenom moru su dva manja naselja Polače i Pomena gde ima po neki restoran i bar, kao i prodavnice koje rade do ranih popodnevnih sati. Restorani i konobe takođe ne rade do kasno u noć, nema plažnih barova, nema klasičnih plaža, još manje plastičnih ležaljki niti gužve i kada je sezona u punom jeku. Plaže su poludivlje sa tek ponekom drvenom klupom i debelom hladovinom, doduše ne od „oraja“ već od borovine, pa onda samo možete da zamislite kombinaciju mirisa bora i morske soli koju samo Jadran ima.
Čuju se samo ptice i komarci
Preko dana, a uveče pred spavanje još više, čuju se samo ptice, eventualno neki avion koji preleće i komarci. Ako se uputite na Mljet, obavezno računajte da će vam trebati neka zaštita od zujećih krvopija. Ostalo…čista desetka. Naravno, ako ste za takav vid odmora, u protivnom na Mljetu nema šta da tražite.
A ako volite prirodu i etno turzam, ali na moru, onda na Mljet ponesite malo garderobe, cipele za šetnju, osnovno za plažu i po mogućstvu onu staru sunđerastu ležaljku na savijanje, jer ćete se u većini slučajeva kupati na kamenitoj obali ili izležavati pod borovima.
Još poneka zanimljivost
Urbana je legenda da su nekadašnji pirati na Mljetu čuvali pokradeno blago, pa da bi ga zaštitili na ostvo su doneli zmije otrovnice. One su se toliko namnožile da su predstavljale veliku opasnost po ljude. 1910. godine meštani su se dosetili i uzeli stvar u svoje ruke. Ostvo su naselili mungosima, životinjama koje su potamanile zmije otrovnice na ostrvu. Sada u večernjim satima kada kupači napuste plažu, silaze mungosi u potrazi za bačenim sendvičima i ostacima hrane. Širom nacionalnog parka stoje i znaci upozorenja na divlje svinje, sa kojima se na sreću nismo sreli, ali smo videli njihove tragove kakve vidimo i u Sremu. Meštani kažu da ne idu među ljude i da se našim stazama kreću uglavnom noću.
Odisejevo ostrvo
Iako nije zvanično potvrđeno, i među ljudima, a i u nekim malo višim istraživačkim krugovima se priča da je Homerov Odisej u onom čuvenom putovanju ophodio Jadran i da se zaustavio i mnogo vremena proveo na Mljetu. Tako negde na sredini ostrva postoji i Odisejeva pećina, a legenda kaže da je nekoliko godina proveo i na Otoku Svete Marije koji smo pomenuli gore u tekstu. Istina ili ne, svakako dobra „kvaka“ lokalnog stanovništva u cilju unapređenja turizma.
Na kraju, imamo samo reči hvale za Mljet, kako za prirodu, tako i za kompletnu uslugu, rad Javne ustanove „Nacionalni park Mljet“, a posebno za malobrojno stanovništvo ovog prelepog ostrva koje ekonomski možda zaostaje za popularnijim lokacijama na Jadranu. To su ljudi koji žive svoje obične živote, jednako kao i mi, i koji umeju da se obraduju kad među turistima iz celog sveta mogu da porazgovaraju na jeziku kojim i sami govore.
S.B.
