• subota, 20. april 2024.
Sećanja na Jugoslaviju u Srbiji danas – prave činjenice i jugonostalgični sentimenti koje osećaju mladi
Društvo | Vesti
0 Komentara

Sećanja na Jugoslaviju u Srbiji danas – prave činjenice i jugonostalgični sentimenti koje osećaju mladi

4. maj 2023. godine

Posebna vrsta nostalgije –  jugoslovenska nostalgija, prisutna je među jednim delom stanovništva zemalja nastalih raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i može biti objašnjena kao idealizovanje ekonomske, kulturne i bezbednosne situacije u tadašnjoj državi. „Žal“ za mladošću i optimizam, kao i sećanja na bolji standard života, stvarnim ili idealizovanim, jugonostalgija uključuje manifestacije koje su uglavnom povezane sa SFRJ, kao i sa frakcijom posle smrti njenog doživotnog predsednika – maršala Josipa Broza Tita. Nekoliko primera jugonostalgije su proslave Dana mladosti 25. maja, posete maršalovoj rodnoj kući u Kumrovcu ili Kući cveća, i osnivanje brojnih Instagram i Fejsbuk stranica posvećenih bivšoj državi. Primeri ovakve inicijative na društvenim mrežama jesu i promocije žurki pod nazivom Yugo wav i Jugoslovenka koje se održavaju u svim većim gradovima Srbije. Značajan deo jugonostalgičnih sentimentalnosti je jugoslovenska pop i rok scena 1980-ih. Pojam se značajno proširio nakon odvajanja zemlje, početkom 1990. godine. Naziv i srodni naziv „Jugnostalgičar“ obično koriste pojedinci iz prethodne Jugoslavije na dva različita načina: kao pozitivan prikaz jednog načina života ili kao derogirajući, tačnije pogrdnu „etiketu“. Uprkos činjenici da uključuje čežnju za monetarnom bezbednošću koju je predstavljao komunistički okvir, jugonostalgija takođe uključuje snažnu asocijaciju na: osećaj snage, multikulturalizma, i internacionalizma.

Kulturni okvir Jugonostalgije i utisci mladih

Pozitivne asocijacije, a da nisu političke, koje su prisutne kod mlađe populacije dolaze pre svega iz jugoslovneske kinematografije i muzičke scene. Parni valjak, Prljavo kazalište, EKV su samo neki od kultnih naziva jugoslovenske muzike, a od filmova Maratonci trče počasni krug, Balkanski špijun, Ko to tamo peva su komedije koje se i danas gledaju. „To govori kakav kult nosi jugoslovenska kinematografija.“ – objašnjava Jelena Marković, apsolventkinja na katedri za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu i dodaje da su politički interesi duboko razorili jugoslovensko društvo. „U medijima dominiraju nacionalistički sadržaji i govor mržnje na nacionalnoj osnovi. Mladima je danas potrebna takva država, gde bi postojala međukulturna tolerancija. Trebalo bi da budemo mnogo više u interakciji sa mladima iz susednih država, putem nekih radionica, radnih akcija, kulturnih razmena itd.“ 

Iako posmatrajući ga kroz pozitivnu prizmu kulturnih zaostavština, s političke strane, mladi uočavaju i mane bivšeg društvenog sistema. Jugonostalgija je čist primer romantizovanja nekog prošlog vremena koje je bilo daleko od idealnog.

-Do romantizacije dolazi isključivo iz razloga zato što se starije generacije sećaju tog vremena i posmatraju ga ne očima odrasle osobe, već očima deteta koje su tada bili. Za njih je to bio jedan bezbrižan period iz razloga zato što su baš bili deca – Ppenoseći svoje utiske, Jovan Živković, diplomirani novinar na Filozofskom fakultetu u Nišu, govori kako je to vreme bilo daleko od idealnog. Karakteriše ga kao vreme čistog autoritarizma i kolektivizma kada su ljudi težili da se poistovećuju jedni sa drugima i tražili način da se ušuškaju na jednom poslu i tu provedu celu svoju karijeru. Jovan misli da je to duhovno, jedan jako siromašan period koji je tek kasnije završio kada je kulturna revolucija prevalila u svetu, te se onda raznovrsnost ličnosti pojavila i kod nas.

-I nakon tog raspada onda dolazi, logično, do eksplozije svih tih potisnutih osećanja, pre svega – nacionalizma – zaključio je Jovan.

Politička stvarnost pod velom sentimenta

Ne umanjujući uticaj pop kulture koja je ostala kao nasleđe prošlih vremena, mladima ostaju i različita shvatanja i mišljenja o realnoj slici života njihovih roditelja, baka i deka. Ovi pozitivni stavovi nastoje da prikažu Jugoslaviju kao zemlju pre svega uglednu, sa međunarodnim ugledom, sa višenacionalnim sastavom i suživotom više narodnosti. „Multietički karakter je obuhvatao više kultura i religija što je predstavljalo pravo bogatstvo. Za ljude koji su kao mladi živeli u to vreme, to su idilična sećanja. – Ističe diplomirana sociološkinja na Filozofskom fakultetu, Milica Živković. 

Poredeći život blagostanja tada i život danas, oni ne pominju neke mane tog vremena kao što su sloboda govora i Goli otok. Sa udaljavanjem od tog života i životom u drugom poretku, nakon kriznih perioda, opadaju i pozitivni stavovi, a kod mnogih se javljaju i kritike. „Mladi se dosta interesuju za Jugoslaviju, istražuju o tom vremenu iz razloga što u redovnom obrazovanju slabo uče o tome ili stalno dobijaju oprečna shvatanja tog vremena.“ Kada se govori o Jugoslaviji, često se ona posmatra kroz vrstu podeljenosti između tamnice naroda ili države blagostanja i društvene sigurnosti. Jugoslavija je zanimljiva istorijska pojava. Nastala je država, koja je bila politički moćnija i nezavisnija od volje velikih sila, nego što je danas Srbija koja je na periferiji sveta. Jugoslovenstvo je bilo način borbe, koji je uspeo da pomeri državu sa te periferije. „Kao sve velike države i ona je imala prednosti. Prednosti socijalizma su svakako bile velike: zdravstvo, obrazovanje, privreda, nauka, kultura, ukoliko se uporede sa državama naslednicama. Međutim, svaki period ima i mane, one su prisutne i u današnjici, pa se tako ne mogu poreknuti i mane koje je nosio socijalizam. Postojanje Golog otoka koji je ostavljao traume i posledice, strahove i ograničenja, ogrešenja o sudbine ljudi, sloboda govora, zatim bujanje nacionalizna koje je bilo neminovno, nekontrolisano ulaganje u privredu koje je donelo lomove i krize. Jugoslavija je predstavljala dinamičan sistem, koji je insistirao na promenama, činio iskorak u svemu, ali i dosta dogmatičan i represivan.“ – Ukazala je Milica stavljajući temu u stručniji okvir. 

Sa druge strane, sociološkinja Nataša Mitrović smatra da romantizovanje vrednosti SFRJ nema nikakvog smisla i da bi trebalo imati informacije kako je nekada bilo kako bismo znali u kom smeru se kreće društvo.

-Preuveličavanje nekadašnje politike može zvučati kao ograničavanje pojedinca da ostvari svoje ciljeve, samim tim može biti dobar izgovor za odlaganje ili odustajanje od ciljeva. Starije generacije bi trebalo da imaju na umu da je politika deo naše stvarnosti i da ne određuje ničiju sudbinu. Pojedinci su previše oslonjeni na uticaj politike. Zaboravljamo da smo mi ti koji kreiraju društvo, indikretno i političku scenu. Tako je bilo u tadašnje vreme, tako je i danas- kaže Mitrovic.

Ona dodaje da nije primetila da mladi razmatraju ovu temu.

-Čini mi se da najviše razmišljaju o sadašnjosti. Trebalo bi da budu fleksibilni jer se u društvu generalno dešavaju velike promene.“ Za mlade je bitno da budu spremni na procese, uporni, strpljivi i da ne povezuju svoj lični uspeh sa politikom – reči su sociološkinje.

Autorka teksta: Jelena Ilić/localpress.org

“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: