Parastosom u hramu Svetog Georgija, u Ležimiru je 27. novembra obeležena tužna 79. godišnjica ustaško-nacističkog zločina koji se dogodio na isti dan 1943, kada su okupatori i njihovi pomagači u hramu i porti ubili oko stotinu lica, među kojima čak 15 dece uzrasta od dve do 12 godina.
Parastos je služio Vladika Sremski Vasilije uz sasluženje sveštenstva iz Sremske Mitrovice i drugih delova Srema, a kako je tom pirlikom rečeno, činjenica da je u ležimirskom hramu prolivena nevina krv, ovoj svetinji daje poseban značaj i čini je važnim uporištem obnove duhovnosti i nacionalne samobitosti srpskog naroda u Sremu.
-Sabrali smo se kao i svake godine, da se molitveno setimo naših bližnjih, naših predaka, braće i sestara koji su na ovom mestu mučenički okonačli svoj zemaljski život pre gotovo osam decenija. Postradavši kao mučenici, kao pravednici, samo zato što su bili i ostali Srbi verni svom naiconalnom i duhovnom identitetu, oni su iskupili svoje grehe, postavši svetionici za buduće generacije kojima i mi pripadamo. Danas, kada živimo u teškom vremenu, kada ljudi sve više lutaju, sve manje nalazeći i tražeći puteve spasenja iz mraka u kojem se nalaze, njihova žrtva sija i obasjava nam staze. Na nama je samo da tim stazama idemo smelo i bez straha. Da živimo časno, pošteno, dostojanstveno i da uvek budemo spremni da takav svoj život branimo delom, uvek i na svakom mestu, rekao je Vladika Vasilije.
Nakon parastosa, u ležimirskom hramu obeležena je i slava mitrovačkog Namesništva, Sveti Apostol Filip, a kako je tim povodom istakao Vladika Sremski, Apostol Filip jedan je od onih koji su upravo svojim delom posvedočli ljubav prema Hristosu, istrajavši u njoj i onda kada je kao zalog trebalo položiti sopstveni život.
-Sveti Apostol Filip jedan je od onih koji su širi reč Gospodnju ukazujući narodima na jedini put spasenja. Na tom putu je i postradao, ali je stigao cilju koji mu je bio u srcu i duši. Time on i ležimirski stradalnici, naši fruškogorski mučenici postaju jedno u Hristu, a upravo to je ono čemu i mi kao zajednica vernih težimo, rekao je Vladika Vailije.
Sećanja radi, zločin ustaša i nacista u Ležimiru došao je kao rezultat okršaja koji su krajem novembra 1943. okupacione snage imale sa fruškogorskim partizanima. Već 26. novembra, Ležimir se našao u okruženju i to iz pravca Mitrovice-Manđelosa, Grgurevaca i Čalme. Deo stanovnika je ubijen na kućnom pragu, na ulicama, spaljivani su živi u svojim domovima, a vrhunac užasa započeo je u popodnevnim časovima istog dana, kada je stotinak meštana sela i nekoliko pridošlica iz Grgurevaca zatvoreno u hram. Svi oni ubijeni su narednog dana, a nakon izvršenog masakra, crkva je minirana tako da se toranj iste obrušio na mrtve i polu žive ljude.
Ovaj zločin smatra se jednim od najtežih koje su na području Mitrovice okupator i njegove sluge počinili u 1943. godini.
*Tekst objavljen u okviru projekta “1942. godina krvavog leta” koji je sufinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije, Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
