Poetična, autentična, prepoznatljiva, harizmatična, jedinstvena – Zorica Miščević opija rečima, pozitivnom energijom, osmehom. U gradu na Savi malo je kulturnih dešavanja čijoj organizaciji ili realizaciji ona nije dodala malo svoje „magije“.
S obzirom na činjenicu da je rođena u Sremskoj, ali udata u Mačvansku Mitrovicu gde i živi, prisvajaju je kao svoju i jedni i drugi.
Zorica je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Radila je prvo kao profesor književnosti u Ekonomskoj školi “9. maj”, a od 1991. kao bibliotekar i rukovodilac Dečjeg odeljenja u mitrovačkoh Biblioteci „Gligorije Vozarović“. Njan predan rad u ovoj ustanovi kulture je prepoznat i nagrađen 1998. godine i to najvećim priznanjem u bibliotekarstvu – nagradom „Dositej Obradović“, koju dodeljuje Podružnica bibliotekara Srema. Jedno vreme vršila je funkciju načelnika Društvenih delatnost Opštine Sremska Mitrovica, a od kraja 2004. do kraja 2016. godine bila je na čelu Ustanove za negovanje kulture „Srem“. U tom periodu, apostofirajući javnu delatnost i delokrug posla, Ustanova je 2011. godine, dobila Povelju „Кapetan Miša Anastasijević“, za predan rad i očuvanje i negovanje kulturnog nasleđa Srema, a deceniju kasnije Zorica dobija nagradu Кulturno-prosvetne zajednice Srbije „Zlatna značka“ – za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture. Član je uredništva Časopisa za nauku, umetnost i kulturu „Sunčani sat“.
-Suština sreće čovekove, između drugih pojavnosti, kažu nije raditi ono što voliš već voleti ono što radiš. Ja sam, sad vidim, u životu, puno sreće imala. Radila sam uvek lepe stvari, lirskom vokacijom mojom predodređene. Najpre u Biblioteci, sa decom osnovnoškolskog i srdnjoškolskog uzrasta, u organizovanju različitih oblika kulturno-vaspitnog rada, kroz kvizove, „Crtoteke“, „Stihoteke“, „Bajkoteke“, radionice tokom letnjeg i zimskog raspusta, promocije knjiga stvaralaca za decu, i kreativne susrete tematski vezane za neke datume, događaje ili godišnja doba. Кada sam se, sticajem okolnosti, posle skoro decenije cele, a pre 20 godina skoro, opraštala od ove vremešne dame, najznačajnije u Gradu, za uzdarje njeno sam, ponela, sećanje na najlepši period života svog, krunisan dragocenim priznanjem koje svaki bibliotekar Srema, može da poželi, Godišnjom nagradom „Dositej Obradović“, dobijene od kolega bibliotekara, što joj još više daje na važnosti i značaju – priča Zorica i dodaje da je za nju pomenuto priznanje predstavlja čast, ali i odgovornost.
Od 2004. godine, kao direktor Ustanove za negovanje kulture „Srem“, usmeravala je, kako kaže, njen rad, zajedno sa kolegama u cilju objedinjavanja svih aktivnosti, koje su od velikog značaja za razvoj, pre svega amaterizma i očuvanja i negovanja tradicije srpske kulture i kulture svih nacionalnih manjina na ovom prostoru, kroz različite oblike umetnosti, koji su javnu delatnost njenu, učinili bogatijom i raznovrsnijom.
-Za posao koji se radi s ljubavlju, nagrada je najlepši znak afirmacije entuzijazma, najbolji stimulans budućeg rada, obavezujući imperativ odgovornosti, za sve što će se zbiti, u ime onoga što je već bilo, a zbog čega je priznanje Кapetan Miše Anastasijevića, dodeljeno baš Ustanovi za negovanje kulture „Srem“ 2011. godine. I opet, da čudne li slučajnosti, nakon još jedne decenije, 2021. postah nosilac „Zlatne značke“ Кulturno – prosvetne zajednice Srbije, iako smatram da i brojni drugi poslenici, pregaoci kulture, u našem gradu, zaslužuju da je dobiju – priča Zorica.
Za sebe kaže da je „kolektivni igrač“, i da verovatno, ni do jedne nagrade ne bi došlo, da pored sebe nema tim kvalitetnih, talentovanih i vrednih ljudi, koji je podržava u svemu onom što radi.
-Za razliku od Dositejeve nagrade, koja me je pre više od 2 decenije, obavezivala, ovu nagradu smatram krunom svog dugogodišnjeg rada – dodaje ona.
Osnovna delatnost koju je i kao direktor, a i kasnije obavljala u Ustanovi „Srem“ podrazumeva stručnu podršku mladim ljudima, koji su bavljenjem amaterskim radom, stekli potrebna iskustva, da bi dalje vršnjačkom edukacijom, podsticali individualne nadarenosti i u oblastima i mestima u kojima do tada, nije mogla doći do izražaja.
-Moje komunikativne i organizacione sposobnosti, umešnost u timskom radu i lirizam kao osnovna vokacija, sklonost ka leporečju, poznavanjem jezika, dikcije, govornog ponašanja, stilistike, i deklamacije, specifičan do prepoznatljivosti stil pisane reči, doprineli su kvalitetnoj realizaciji svih segmenata rada Ustanove. O mojim verbalnim veštinama, govore i brojne kulturno – umetničke manifestacije u kojima sam ili vodila program ili učestvovala u njemu. Sklonost ka književnoj umetnosti u mnogome je doprinela mom uspešnom angažovanju na polju organizacije svih programa, koji su delom ili u potpunosti vezani za tu umetnost – Festival besedništva, promocije knjiga, otvaranje izložbi, muzičko-poetski programi, recitatorsko -dramske – muzičke smotre, izdavanje Časopisa za nauku, umetnost i kulturu „Sunčani sat“, čiji sam i izdavač i autor članaka u gotovo svakom broju. Ovaj posao pruža paletu mogućnosti, da se individualna kreativnost i inventivnost, organizatora, na najbolji način oblikuju i kao takav prezentuju. Ja sam samo iskoristila, ono što mi je bilo nadohvat – objašnjava dalje Zorica.
Za kraj ona dodaje da će svoj radni vek, ispunjena srećom i zadovoljstvom, završiti, ne zadugo, baš na vreme.
-Imam nadu u veru, da ćemo samo ljubavlju prema poslu, u ovom vremenu i onom koji tek dolazi, ma kakvo ponekad ono obličje imalo, iznaći pregršt entuzijazma i pravu količinu ljubavi, da radeći ono što volimo, zavolimo ono što radimo. Samo tako uspeh, satisfakcija i blagodet, izostati neće – poručuje Zorica.
D.T.
