U okviru manifestacije „Rumsko kulturno leto 2022″ Zavičajni muzej Ruma pripremio je veoma zanimljivo predavanje iz oblasti etnologije „Kraljice, običaji, nematerijalno kulturno nasleđe”. U pitanju je saradnja Jelene Arsenović, kustosa etnologa Zavičajnog muzeja i Petra Popovića, umetničkog rukovodioca Ansambla narodnih igara i pesama „Branko Radičević“ Ruma.
Poznato je da je ANIP „Branko Radičević“ pre osam godina oživeo stari narodni običaj „Kraljice“ na veliki praznik Duhovi, kada Kraljice ophode rumske sokake. Ovaj stari običaj je zamro, ali je radom ANIP „Branko Radičević“ i istraživanjem koje je trajalo tri godine, ponovo obnovljen u Rumi, uz podršku Opštine Ruma i pod blagoslovom Vladike Sremskog Vasilija. Kraljice već osam godina na praznik Duhovi u grčkoj crkvi dobiju blagoslov, koji potom pronose u ophodu, obučene u najlepše nošnje. S tim u vezi organizovano je predavanje u okviru Kulturnog leta, kako bi se građani bolje upoznali sa ovim običajem koji se u izvornom obliku održavva jedino u Rumi.
-U istraživanje smo krenuli 2013. a trajalo je do 2015. Imali smo pisane tragove, nešto malo tragova na terenu. Gde smo imali okosnicu istraživanja- to je bila jedna pesma i jedna fotografija gde nam je pomoglo da se vežemo za Srem i za Rumu i da dalje nastavimo sa rekonstrukcijom običaja. Još kod Vuka se beleže 23 različite pesme, za domaćina, za domaćicu, za neoženjeno momče, za neudato devojče, za devojčicu, za malo dete, đače i tako dalje. Mi smo uspeli da rekonstruišemo nešto od pesama po nekim zapisima na koje smo naišli. Jako je zanimljiv taj zapis iz Sremske Mitrovice na koji smo naišli, gde smo imali samo jedan deo pripeva, a onda kopajući po literaturi te tri godine naišli smo na celu pesmu i na kompletan napev te kraljičke pesme koja je bila karakteristična za ovo podneblje, rekao je Petar Popović, umetnički rukovodilac ANIP “Branko Radičević” Ruma.
Kraljice predstavljaju povorku lepo obučenih devojaka u najlepše nošnje. Zakićene su dukatima, a među sobom su podeljene po ulogama. To su kraljevi, kraljice, gornji pevvači, donji pevači, barjaktari i kraljičica kao centralna ličnost cele povorke. Prvi put kada kreću u povorku one dolaze prvo u portu odnosno crkvu, pričešćuju se, dobijaju blagoslov od sveštenika i dalje taj blagoslov pronose po zajednici i pevaju pesme, a ulaze kod onih domaćina koji otvore kapije za njih.
-Zahvaljujući Petru Popoviću došlo je do rekonstrukcije i revitalizacije običaja obredne povorke Kraljica koji se već osmu godinu održava u našem gradu. U Hrvatskoj u Gorjanima, mestu blizu Đakova običaj Ljelje ili Kraljice koje idu na prvi dan Duhova je upisan u UNESKO listu nematerijalne kulturne baštine, pa se postavlja pitanje da li je moguće da se i naše rumske Kraljice upišu na našu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa i na taj način zaštite, rekla je Jelena Arsenović, etnolog kustos zavičajnog muzeja Ruma.
-Sam običaj je po sebi višeslojan i može da se isčitava iz više nivoa i mi ćemo pokušati da damo akcenat i na te slojeve i da pokažemo koliko je taj običaj u prošlosti bio značajan za jednu zajednicu, porodicu i pojedinca. Kao i većina običaja koji se vezuju za godišnji ciklus praznika, tako i ovaj oobičaj obredne povorke Kraljica ima svoje paganske prethrišćanske elemente koji se jasno iščitavaju, a sa druge strane data mu je hrišćanska osnova. Ta objašnjenja, hrišćansko i prethrišćansko se nekako preklapaju, a u suštini u tome je i čar i bogatstvo naše narodne tradicije, dodala je Jelena Arsenović.
-Na moju veliku radost, Novosađani su preslikali ovaj običaj, kod njih su bačke kraljice, naše su sremačke. Postoje velike razlike u pevanju i u onome kako izgledaju, oni ne izvode taj običaj onako kako je nekad izgledao, napravili su ove godine samo šetnju Kraljica po Dunavskoj ulici do Gradske kuće. Ali običaj koji se izvodi u Rumi nigde više nema nego samo kod nas, zaključio je Petar Popović, umetnički rukovodilac ANIP “Branko Radičević” Ruma.
S.B.
Projekat “Ruma u fokusu-unapređenje ustanova kulture” je sufinansiran od strane Opštine Ruma.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
