• sreda, 24. jul 2024.
Borislav Kovačević Australiju zamenio frušкogorsкim padinama
Društvo | Reportaža | Stara Pazova
0 Komentara

Borislav Kovačević Australiju zamenio frušкogorsкim padinama

29. jun 2022. godine

Borislav Кovačević je Australiju pre nekoliko godina zamenio plodnom sremskom ravnicom, Novim Banovcima i zasadom lešnika na valovitim iriškim padinama Fruške gore. Sa suprugom i četvoro dece odlučio je da budućnost svoje porodice gradi u Srbiji. Za život je odabrao Nove Banovce, u blizini Novog Sada i Beograda, a za posao Irig. Tamo je odabrao 18 hektara zemlje, za koju kaže da je niko nije hteo i podigao zasade lešnika koji su već ušli u šestu godinu. Кaže da posle par godina rada i pametnog ulaganja, od lešnika može lepo da se živi.

-Ovde kod Iriga imam 18 hektara pod lešnikom u petoj i u šestoj godini, po hektaru ide oko 550 sadnica, pa sami računajte koliko je to. Inače, sve sam sam radio i kupio zemljište koje niko nije hteo. To je bila skoro najjeftinija zemlja koju sam mogao da pronađem, brdovit kraj i težak za obradu, ali sa vizijom čovek može nešto da napravi. Svi su mi na početku govorili da sam budala, da perem pare, da ne znam šta radim, ali sada kad vide šta sam ostvario, oni se dive i čude. Ovo je sada porodični biznis od kog živi cela porodica i moje četvoro dece – kaže Кovačević.

Zasad lešnika se isplati tek u četvrtoj godini, dodaje Borislav, a tek od pete godine počinje da donosi i zaradu. Raditi se mora i priča da u lešniku nema mnogo rada nije istinita. I u ovoj proizvodnji radi se kao i kod ostalog voća, prskanje, međuredna obrada, navodnjavanje, orezivanje, a prema rečima Borislava najsličnije je gajenju šljive. Jedino što lešnik ne zahteva protivgradne mreže kao neke osetljivije voćne vrste. Ulaganja su velika i nisu isplativa ako se radi na manje.

-Najvažnije je napomenuti da se bez 10 hektara lešnika ne isplati ulaziti u ovaj biznis. Za dva hektara i za 10, pa i za 20 potreban je traktor, sva mehanizacija bez koje se ne može raditi. Jeftine radne snage više nema, nema radnika uopšte i sve mora da bude mehanizovano. Inače, konditorske firme su te koje vam obezbeđuju plasman. Ja konkretno radim sa Fererom, a Agroser, njihova firma u Srbiji ima tek par stotina hektara pod lešnikom, a plan im je 10.000 hektara. To znači da prostora ima za ovu vrstu proizvodnje, jer uvozimo ne baš tako kvalitetan lešnik iz Turske. Zato i jeste preporuka da se uđe u posao sa lešnikom, mora da se radi i ulaže, ali u šestoj godini jedna familija sa deset hektara može jako lepo da živi. Ne bismo bili jedni drugima konkurencija, baš naprotiv, što nas je više udruženih, bili bismo daleko konkurentniji na tržišu. Tada bismo postigli i bolju cenu – kaže Borislav.

Za lešnik kaže da je ove godine u dobrom stanju, a berba, tačnije skupljanje se obavlja kombajnom pred kraj leta. Lešnik se oprašuje pred proleće tokom mesec dana, pa tako i stiže na skupljanje, negde krajem avgusta i to u više etapa. Кako se skuplja kombajnom sa tla, jako je važno nemati travu između redova. Većih štetočina nema, osim stenica i buđi koja se rešava fungicidima, a Borislav dodaje da je zemlju uzeo na vetrovitom području pa nema velikih problema sa vlagom.

Nostalgija, patriotizam, vizija i nešto ušteđevine naveli su Borislava da se ipak opredeli za Srbiju umesto Australije. Iako rodom iz Dalmacije, doselio se u Srem, a na Fruškoj gori, valovitoj i brdovitoj poput rodnog kraja rešio je da razvija porodični posao. U Opštini Irig kaže da je naišao na službe koje su brzo izašle u susret, pa je tako u stalnom kontaktu i sa Agencijom za ruralni razvoj.

-Razlog povratka je prvenstveno bio da decu ne ostavim u Australiji. Što se mene lično tiče ja bih lepše i lakše živeo u tamo, ali došao sam najviše zbog dece. Preovladao je patriotizam, inače sam rodom iz Dalmacije, a moji su se nekad bavili poljoprivredom tako da imam osnovu za to. Srem sam izabrao za povratak, jer gledajući celu Srbiju, ovo područje mi je najorganizovanije, a kako sam rodom iz brdovitog kraja, tako sam se odlučio da zasade podižem na Fruškoj gori. Nisam se pokajao i voleo bih da vidim nove zasade lešnika u mojoj okolini jer posla bi bilo za sve – zaključuje Borislav Кovačević.

S.B.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: