Negde između mirisa zrelih šljiva i tihog pucketanja vatre, vreme kao da uspori. U velikom kazanu ne krčka se samo pekmez, tu se mešaju godine, uspomene i znanje koje se ne uči iz knjiga. Svakim okretanjem drvene varjače čuva se jedan deo prošlosti, jer tradicija živi samo onda kada je neko svojim rukama prenese dalje.
U dvorištu Danijele Borković iz Inđije leto ima svoj poseban miris. Šljive su ubrane u pravo vreme, vatra je naložena, a veliki kazan spreman. Posao traje satima, ali niko ne gleda na sat. Za dobar pekmez potrebni su strpljenje, dobra volja i ljubav.
-Pekmez nije samo zimnica. Dok ga kuvamo, kao da oživljavamo detinjstvo. Sećam se kako su to radili moji roditelji i bake. Danas želim da i moja deca vide da ne dolazi sve iz prodavnice, već da neke vrednosti moraju da se neguju i čuvaju, kaže Danijela Borković.
Dok se masa polako zgušnjava, priča se o godinama kada su se ovakvi poslovi podrazumevali. Komšije su dolazile da pomognu, deca su trčkarajući krala prve zalogaje, a miris pekmeza širio se čitavim sokakom. Danas je takvih slika sve manje, ali upravo zato svaki kazan ima veću vrednost nego nekada.
Tradicija nije muzejski eksponat. Ona živi samo ako se ponavlja. Ako neko pokaže detetu kako se loži vatra, kako se meša pekmez i kako se čeka da bude gotov bez žurbe. U vremenu brzih rešenja, kuvanje pekmeza podseća da su najbolje stvari one koje nastaju polako.
-Ne mora svako da skuva desetine tegli. Dovoljno je da se jednom okupi porodica, da deca osete miris kazana i nauče kako se nekada radilo. Ako to ostane u njihovom sećanju, tradicija će živeti i posle nas, poručuje Danijela.
Kada se vatra ugasi, a poslednja tegla zatvori, ostaje mnogo više od slatkog namaza za zimske dane. Ostaje dokaz da neke vrednosti nisu izgubljene, već samo čekaju ljude koji će im ponovo dati mesto u svom domu.
Starinski recept za pekmez od šljiva
Za pravi domaći pekmez potrebne su samo dobro zrele šljive. Plodovi se operu, očiste od koštica i stave u kazan. Kuvaju se na tihoj vatri uz neprestano mešanje drvenom varjačom, sve dok ne ispari višak tečnosti i masa ne postane gusta i sjajna. Po starom receptu ne dodaje se šećer, dovoljna je prirodna slatkoća zrelih šljiva. Pred kraj kuvanja pekmez se sipa u zagrejane tegle, dobro zatvara i čuva na hladnom mestu, gde bez problema može da dočeka i naredno leto.
Mirjana Stupar
