U porodici mladog poljoprivrednika iz Кuzmina, 23. godišnjeg Stefana Mirića, već četiri generacije se bave ovim poslom, tako da i on nije imao dilemu da li će da bude poljoprivrednik.
Nakon završene elektrotehničke škole, pridružio se ocu i nastavio porodični posao.
-Mi radimo 24 jutra zemlje, od čega je 20 u našem vlasništvu. Uzgajamo standardne poljoprivredne kulture: kukuruz, soju, pšenicu, a ja sam još od malih nogu pomagao ocu na njivi. Osim ratarstvom, moja porodica se, takođe, bavi i uzgojem svinja. Držali smo do skora oko 120 komada, a sada smo smanjili na 50, jer je cena pala i ne može da isprati taj posao. Trebala da bude makar 240 do 250 dinara po kilogramu žive vage da bi mogli sve naše troškove da uklopimo u to i da nešto i zaradimo. Ja sam odrastao na toj našoj zemlji i zbog toga mi se ratarstvo sviđa i ne pada mi teško. Više bih voleo da mogu da radim na njivi po ceo dan, nego u firmi osam sati dnevno. Razočaran sam u cenu đubreta, jer je jako skupa, u odnosu na prošlu godinu je duplo skuplja, a cene žitarica nisu otišle duplo skuplje. Takođe je visoka i cena arende, plaćaju je neki ovde u Martincima 350 evra po jutru, tako da kada se sve sabere ispada da radimo, ali da nemamo nikakvu zaradu. Ipak, ja sam optimista, mislim da će doći neko bolje vreme za nas poljoprivrednike, jer ne može ni ovo večno da traje – kaže ovaj mladi poljoprivrednik iz Кuzmina.
On napominje da za posao kojim se bavi ima svu potrebnu mehanizaciju, a prošle godine je kupio i novi valjak. Dodaje da je prošla godina bila jako loša, jedino je žito imalo dobre prinose od 51 metar po jutru, dok je prinos suncokreta bio 22 metra po jutru.
