• petak, 19. avgust 2022.
Povratak u rodni kraj, život u inostranstvu nije bajka
Vesti
0 Komentara

Povratak u rodni kraj, život u inostranstvu nije bajka

6. maj 2022. godine

Dragan Laušević iz Mačvanske Mitrovice nakon pune dve decenije provedene u inostranstvu pre tri godine doneo je odluku da se zajedno sa porodicom vrati u svoje rodno mesto. Кako kaže nije zažalio zbog svoje odluke, mada priznaje da je život na zapadu dosta lakši. Ipak, za ovog 40-godišnjaka Srbija je Srbija. Za razliku od njega, Draganov brat blizanac Milan je ipak odlučio da ostane u Austriji.

Braća Laušević u austrijski grad Vels otišli su 2001. godine, međutim život, tačnije posao varioca ih je vrlo često vodio i u druge zemlje, od Nemačke preko Češke, pa do Estonije. Život, kako se u našem narodu kaže, preko grane , prevashodno u zemljama zapadne Evrope je za njih bio u mnogim pogledima bolji od onog koji su za sobom ostavili, ali kao i mnoge druge neobjašnjiva sila ih je vukla nazad, Dragana posebno, te odlučuju da pokrenu sopstveni biznis upravo u Mačvanskoj Mitrovici. Prvobitna njihova zamisao je bila da osnuju radionicu u kojoj bi proizvodili pekarske peći i opremu, ali da biznis vode iz Austrije, ipak vrlo brzo se pokazalo da je njihovo prisustvo u samoj radionici i pored dobrih zaposlenih neophodno. Upravo to je bio glavni razlog Draganovog povratka u Mačvu.

-Iskren da budem, život je u inostranstvu umnogome dosta drugačiji nego ovde, dosta lakši, zna se šta radiš, za koliko, uređeniji je sistem, ali nije bajka. Radi se baš dosta, nema druženja kao ovde i drugačija je atmosfera, istina je da se u svakom trenutku osećaš sigurno i zaštićeno, država, konkretno mislim na Austriju, stoji iza tebe. Tamo je vreme novac, a novac niko ne voli i neće da gubi, nema papirologije kao ovde, čekanja, milion šaltera, zdravstvo je uređeno, pravosuđe, manje više sve funkcioniše prefektno, ali opet si u tuđini, nikada nisi i nećeš biti isto kao oni, bez obzira što znaš jezik, što imaš državljanstvo, opet ćeš raditi gore poslove od pravih Austrijanaca i opet ćete malo drugačije gledati. Meni je i pored svih prednosti ipak lepše kod svoje kuće, tamo gde sam se rodio i odrastao. Može se i u Srbiji živeti, raditi i zaraditi – priča Dragan.

Radionicu su pokrenuli samo par meseci pre pojave epidemije virusa kovid 19, pa im je sam početak dodatno otežan, međutim Lauševići nisu imali nameru da odustanu od svoje ideje. Vredno su radili, te sitnim, ali sigurnim koracima izašli na tržište i došli do prvih mušterija.

-Da je bilo lako doneti odluku o povratku u rodni kraj, moram reći da nije, ali do sada se nisam pokajao i nadam se da će tako i ostati. Кrenuli smo od nule sa sopstvenom ušteđevinom, što se kaže, svaki početak je težak, pa ni naš nije bio izuzetak, a dodatno otežavajuća okolnost bila je i epidemija korone koja je u jednom momentu zatvorila bukvalno sve. Ipak, i tada mi smo radili, ali u smislu da smo osposobljavali objekat za radionicu, nabavljali mašine i polako pravili prve peći. Izbili smo na tržište i sada samo treba da nastavimo – nastavlja Mačvanin.

On dodaje da svoje proizvode mahom plasiraju na tržište zapadnih zemalja i da je baš zato dobro što je njegov brat i dalje u Austriji, mada i on razmišlja o povratku u Srbiju.

-Cilj nam je da izgradimo jednu stabilnu firmu, firmu od koje ćemo moći pristojno da živimo sa svojim porodicama, da obezbedimo i svojoj deci možda osnovu za dalje. Ukoliko sve bude išlo onako kako smo zamislili, verujem da će se i Milan vrlo brzo vratiti u našu Mačvu – zaključuje Dragan.

D. Tufegdžić

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: