Кada je 1998.osvojio jednu etapu na Biciklističkoj trci kroz Srbiju, Belorus Sergej Stets nije ni sanjao da će jednog dana biti selektor Biciklističke reprezentacije Srbije u mauntin bajku i osnivač biciklističkog kluba u Maloj Remeti. Sergej Stets se pre osam godina sa suprugom Natalijom i sinom iz Minska doselio u Srbiju, a vrlo brzo se nastanio u Maloj Remeti. Кako kaže, u Srbiju je sa porodicom došao vodeći i jednog konja i dva psa, ne sanjajući da će se ovde baviti biciklizmom na profesionalan način. Ideja je bila da se nastane u nekom mirnom mestu u Srbiji, pa je posle jednogodišnje potrage, koja je počela iz Novog Sada, izbor pao na Malu Remetu.
U početku se suprguga Natalija bavila hipoterapijom, za šta je licencirana, dok je Sergej tek posle nekog vremena počeo rekreativno da vozi bicikl na Fruškoj gori. Nekada je u Belorusiji bio profesionalni sportista-biciklista i kako kaže, taj sportski duh ipak nije mogao da se ugasi, iako je odavno prestao da bude aktivan sportista. Od fruškogorske rekreacije polako je počeo da ulazi u biciklistički sport, ovog puta u mauntin bajk, da bi ove godine postao selektor u reprezentaciji. Sa tim zvanjem bio je i deo velikog Evropskog mauntin bajk prvenstva koje je u junu prvi put održano u Novom Sadu. Malo po malo, radeći sa nekim drugim klubovima, sazrela je ideja da se u Maloj Remeti u novembru osnuje biciklistički klub „Fruška gora Mala Remeta“.
-Naravno da nisam ni pomišljao ni da ću se ikad doseliti u Srbiju i još manje da ću se opet profesionalno baviti biciklizmom, niti da ću postati opet biciklista, trener i da ću ovde primenjivati to svoje znanje. Više od 15 godina nisam vozio bicikl. U Srbiji sam ponovo počeo da vozim rekreativno, na Fruškoj gori koja ima divne predele i klimu. Кrenulo je od toga, ali sport mi je u krvi, pa nisam mogao samo da se vozam i razgledam. Morao sam da napredujem, a za to je potrebna motivacija, a kod nas sportista to su takmičenja. Tako sam počeo da vozim mauntinbajk maratone, čak sam se počeo penjati i na postolja,osvojio i drugo mesto u Srbiji, dobio sam i licencu, i video da sve to ide svojim putem, pa sam prešao i u elitniju kategoriju, govori Sergej.
Bilo je tu i bodova na međunarodnim takmičenjima, sve profesionalnijih uspeha, ali i podrške iz kuće, govori Sergej.
Pridruživši se jednom novosadskom biciklističkom klubu, video je kako stvari u klubovima funkcionišu i onda se upalila lampica da i sam može mnogo toga da uradi, posebno što je bio profesionalac i ima veliko iskustvo iza sebe.
-Biciklizam je u inostranstvu jedan od najjačih sportova, jer se neguje i rekreativno bavljenje biciklizmom. To je jako zdrav sport i rekreacija, gde se unapređuje zdravlje, čuva se životna sredina, ali i zglobovi, a povoljno deluje i na psihu. Tako su me iz Saveza pozvali da budem selektor, a to je bilo u aprilu ove godine. Organizovali smo veliko i veoma ozbiljno evropsko takmičenje u Novom Sadu, učestvovali na Balkanskom prvenstvu gde smo uzeli i par medalja. E onda sam već počeo da gledam šta i sam mogu da učinim i kako da primenim neku svoju koncepciju, pa je tako nastao i naš Biciklistički klub „Fruška gora Mala Remeta – kaže Sergej Stets.
Ideja je da nov klub ne bude klasičan. On će svakako nuditi ono što klubovi nude, a to su treninzi i pripreme. Osim toga ideja je da se deca , mladi i odrasli okupljaju na kampovima u Maloj Remeti. Boravak u prirodi, vožnja po Fruškoj gori, mogu biti zanimljivi za polaznike.
-Ovde uz podršku turističkih i smeštajnih kapaciteta u Maloj Remeti možemo da smestimo polaznike kampa. Ovo nije grad gde će deca svaki dan da dolaze na treninge. Zato imamo ideju da se okupljamo na ovoj lokaciji gde možemo da se bavimo planinskim i drumskim biciklizmom. Deca u kampovima mogu da se nauče kako izgledaju treninzi, kako da se hrane, kako da borave u prirodi, da imaju dnevni raspored, čak i kako da poprave svoj bicikl, pa da naučeno primenjuju i u svojim gradovima. Druženje u prirodi će im možda i više značiti neko klasična svakodnevna obaveza na treninzima. Tako bi biciklizam bio jedan deo ove priče. Za početak planiramo organizaciju kampa u januaru ovde u Lugarnici, pa ćemo videti kako će sve da izgleda – dodaje Sergej.
Sve je u organizovano u saradnji sa turističkim kompleksom Lugarnica, gde je dovoljno kapaciteta za okupljanje biciklista. Određene biciklističke staze na Fruškoj gori postoje, s tim da je u planu formiranje i novih trasa za bicikliste koji bi se okupljali u ovom klubu, kao i organizacija domaćih i međunarodnih takmičenja u narednim sezonama.
-Svakako da mi nije ideja da samo ja ovde nešto radim, već da svi sarađujemo. Možemo privući i turiste koji ovde dolaze, jer mnogi dolaze na ovo mesto da bi boravili u prirodi. Neka roditelji odmaraju, a deca mogu da voze bicikl i da se spajaju sa prirodom. Sve je moguće, a ja bih voleo da kao u inostranstvu, ljudi počnu da voze bicikl, sami, porodično, da borave u prirodi i da se biciklizmom bave profesionalno ili rekreativno – govori Sergej.
Fruškogorska sela postaju sve popularnija pa i Sergejeva i Natalijina priča potvrđuju tezu da se ljudi opredeljuju za život na selu, među kojima su i mnogi stranci. Porodica Stets je već dobila stalni boravak u Srbiji, a u postupku su dobijanja državljanstva, kako bi postali i zvanični stanovnici Srbije. Njihov sin je završio srednju školu u Rumi, posao je našao u Novom Sadu. Supruga Natalija ima odgajivačnicu rasnih mačaka, a Sergej je se našao u profesionalnom sportu. Na svoj način ova porodica promoviše Srbiju kao da su rođeni ovde, možda još više, jer su belorusku prestonicu Minsk zamenili fruškogorskim selom sa oko 100 stanovnika.
