Malo fruškogorsko selo sa oko 170 stanovnika godišnje ugosti i nekoliko hiljada turista. Nadaleko poznato po istoimenom manastriru, ali i manastiru Petkovica koji se nalazi u blizini ovo malo mesto u najvećoj meri se oslanja na susedni Ležimir, jer u njemu nema prodavnice, pošte, ambulante, a i škola je zbog malog broja đaka zatvorena. Ipak, prema rečima predsednika saveta Mesne zajednice Šišatovac Nikole Mitrovića, broj stanovnika se već deceniju ne menja drastično. Mitrović je na čelu saveta ukupno devet godina, a za to vreme kaže dosta toga se uradilo u selu i bez obzira što u njemu nema puno stanovnika, što se malo dece rađa, vrlo je važno, ističe on, da oni koji i dalje žive u Šišatovcu imaju pristoje uslove.
– Mesna zajednica Šišatovac je zaista jako mala, u jednom momentu selo je imalo nešto preko 200 stanovnika, međutim poslednjih desetak godina taj broj se vrti oko 170. Postoji nekoliko staračkih domaćinstava, ali isto tako ima i mladih meštana koji tek treba da osnuju svoje porodice. Mnogo veća sela se suočavaju sa velikim odlivom stanovništva, što kod nas, na sreću nije slučaj i nadam se da će se ova brojka, ako ne povećati, onda bar održati i u narednim godinama – priča Mitrović.
Problem koji muči stanovnike ovog malog sela je svakako nedostatak prodavnice.
– U Šišatovcu ne postoji prodavnica i to je baš veliki problem za meštane, prosto ograničeni su, jer najbliža radnja je smeštena u Ležimiru, koje nije daleko, ali opet nije ni blizu, pogotovo ne starijem stanovništvu ili kada nastupi zima, pa nas sneg zaveje i nije se jednostavno kretati kroz selo. Unazad nekoliko godina zajedno sa saradnicima iz saveta pokušavam da smislim neko rešenje, ali trgovci prosto nisu zainteresovani i verovatno nemaju računicu da otvore ovde svoju prodavnicu. Međutim, mi ne odustajemo i svakako ćemo i dalje pokušavati nešto po ovom pitanju da uradimo – objašnjava predsednik mesne zajednice.
Osim što u selu nema prodavnice, nema ni Pošte, kao ni ambulante, te se meštani Šišatovaca i po tim pitanjima oslanjaju na Ležimir. Na žalost, zbog malog broja đaka, škola u ovom mestu je ugašena prošle godine, a đaci prebačeni takođe u Ležimir.
– Imali smo samo dva đaka i prosto nije bilo realno da se nastava u seoskoj školi održava samo za njih, tako da su prebačeni u susedno mesto, što mislim da je svakako puno bolje, jer tamo imaju sa kim da se druže – nastavlja Mitrović. Još jedan veliki problem muči stanovnike Šišatovaca, a to je put koji spaja ovo frukogorsko mesto i Ležimir udaljen oko dva kilometara. – Sve ukupno u ovom selu postoje samo četiri ulice i asfalt u njima je dosta lepo uređen u prethodnom periodu, odnosno poprečne ulice smo prošle godine sredili, ostaje nam da se pozabavimo glavnom ulicom – Školskom i muči nas put do Ležimira, on je u lošem stanju i trebalo bi ga sanirati. Projekat sanacije već postoji i predviđa put širine pet metara, pa ukoliko ga budemo realizovali u nekoj bližoj budućnosti to će nam biti zaista jako značajno – kaže predsednik.
Tekst objavljen u okviru projekta “Seoski divani” koji je sufinansiran sredstvima budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
