Jesen je, nekako nenadano i neočekivano, već uveliko stigla u naše krajeve. Žuti lišće, a žute se i kukuruzi po sremskim poljima. Ili bar ono što je ostalo od njih. Njive su mahom puste, a ljudi se još uvek mogu videti samo gore, u planini.
Od poslova nije ostalo još mnogo za dovršiti, a trenutno se kraju privodi berba grožđa. Ostao je da se obere još samo kaberne sovinjon, kaže vinogradar i vinar iz Banoštora Jovan Stojković, a onda, nakon presovanja i spremanja u burad, sledi samo čekanje.
-Što se roda tiče možemo biti zadovoljni. Možda baš količina nije u punom kapacitetu, iz prostog razloga što smo imali malo leda, pa je grožđe bilo oštećeno u junu. Ta oštećenja su se osušila i zarasla. Кoličina je malo manja, ali slast je bila izuzetna, što je bitno nama za proizvodnju vina. U grožđu je bilo preko 20 procenata šećera. Godina je bila sunčana, što vinogradima odgovara, tako da će i ovaj put izaći i lepo vino – priča Jovan i dodaje:
-U ovom trenutku je obrano oko 95 posto grožđa. Ostalo je još malo, i berba će uskoro biti završena. Uz lepo vreme koje nas je pratilo, uspeli smo sve da privedemo kraju kako treba. Naravno, najveći je problem pronaći radnu snagu. Najveći radnici su sada penzioneri, koji su u kondiciji da mogu da beru, što nije težak posao – kaže Jovan Stojković.
A, da će vinogradarstvo da živi u budućnosti, nadu ulivaju oni najmlađi naraštaji, koji su protekle nedelje boravili u banoštorskim vinogradima. Jovanov unuk Mihajlo, koji pohađa treći razred Osnovne škole “Jovan Popović” u Novom Sadu, pozvao je u goste drugare iz razreda, kako bi se upoznali sa životom na selu, a priključila im se i ekipa iz lokalnog vrtića.
Mihajlo kaže da je nakon što je došao na ideju da pozove svoje drugare u Banoštor pitao je dedu Jovu da li bi hteo da im bude domaćin u svojoj vinariji.
-Deda je odmah rekao “može, spremićemo sve” i onda smo se dogovorili da danas dođemo. Pokazao sam drugarima svoju baštu, vinograd i kakav je nekad bio život na selu, a što su meni baka i deka pričali. Najzanimljivije mi je bilo to što su nekad tkali od vune, tako da smo i moj brat i ja počeli da pravimo razne figure od vune, samo na drugačiji način – kaže Mihajlo i dodaje da ima u planu da svoje drugare ugosti u Banoštoru ponovo na proleće.
Svoje oduševljenje boravkom u Banoštoru nije krila ni učenica Darija Basova. Ona kaže da joj se najviše dopala berba grožđa, pogotovo belog, jer joj je to omiljena vrsta.
-U bašti smo videli paprike, tikvice i razno drugo povrće, što u Novom Sadu možemo da vidimo samo na pijaci ili u prodavnici – kaže Darija.
Njena drugarica iz razreda Lena Anišić kaže da joj se najviše svidelo što je provela ceo dan sa drugarima napolju, van školskih klupa.
Njihova učiteljica, Brankica Čubrilo, kaže da na nivou škole imaju u tromesečju ugledno ogledne časove, te su se dogovorili da ovo bude tematski dan vezan za zavičaj i jesen.
-Imamo prilike da kod đaka iz našeg razreda Mihajla Stojkovića, čiji baka i deka žive ovde u Banoštoru, spojimo praktično, korisno i lepo. Mihajlo nam je ispričao o njegovom zavičaju, videli smo vinariju, došli smo u vinograd da beremo grožđe i deci je sve ovo jako zanimljivo i interesantno s obzirom da u gradu, na žalost, ne provode toliko vremena u prirodi. Bili su veoma srećni kad su brali grožđe i dok su trčali kroz vinograd, a meni je suština da oni što više provode vremena napolju, na otvorenom prostoru, a opet da ujedno i nešto nauče – rekla je učiteljica Brankica Čubrilo.
I dok su deca uživala u banoštorskim vinogradima, u njihovoj blizini u toku je bila berba poslednjih grozdova.
Uslužno za vinariju “Šijački” grožđe u vinogradu Dušana Rakića sorte muskat hamburg tog dana bralo je petnaestak žena, među kojima je bila i Olgica Кukučka iz Luga. Ona kaže da već godinama dolazi u berbu grožđa u Banoštor, pa iako ovo nije preterano isplativ posao, ipak dobro dođe kao dopuna kućnom budžetu.
-U ovom vinogradu smo tri nedelje, beremo svaki dan od 7 do 15 časova, pod uslovom da ne pada kiša. Nije preterano teško jer smo u društvu pa vreme brže prođe, a i svaki posao je uvek lakši uz razgovor. Gazda dođe po nas u Lug i vrati nas, tako da se ne brinemo o prevozu – kaže Olgica Кukučka.
Muška ekipa koja radi u vinogradu uglavnom je zadužena za utovar gajbi sa grožđem u traktore i njihov prevoz do vinarije. Milan Adžić iz Banoštora, koji je zaposlen u vinariji “Šijački” kaže da već godinama iste žene dolaze u nadnicu u vreme berbe, tako da je ekipa radnika već poznata i dobro uhodana i dodaje:
-Nakon što završimo branje u ovom vinogradu, prelazimo na sledeći. Vinarija “Šijači” pod vinogradima, sa novim zasadom, ima blizu 20 hektara, ali ostalo je da se obere još samo malo, što nam neće biti problem. Samo da nas vreme posluži- završava Adžić.
S. Mihajlović
N. Milošević
