• petak, 24. septembar 2021.
Roditelji učenika o izdacima za novu školsku godinu
Vesti
0 Komentara

Roditelji učenika o izdacima za novu školsku godinu

15. septembar 2021. godine

Za porodice sa jednim ili više đaka svaki septembar je finansijski veoma zahtevan – slažu se roditelji i mlađih i starijih učenika. Porodica Petrović iz Stare Pazove ima troje dece, mama Marina podseća kako je izgledala priprema za polazak u školu dvojice starijih sinova:

Da biste pripremili đaka za polazak u školu morate da nabavite udžbenike, sveske i ostali sitni školski pribor. Pored knjiga, đaku treba i nova torba ili ranac, patike za školu, patike za fizičko, oprema za fizičko, nekoliko trenerki, majica, jakna… Ukoliko dete ide u boravak, koji je organizovan u okviru škole to dodatno finansijski opterećuje roditelje. U septembru se skuplja i školski dinar, koji nastavnici koriste za potrošni materijal – kaže mama dva đaka.

Spisak troškova za dva osnovca u ovoj porodici izgleda ovako, predočava Marina:

-Udžbenici – 8.530 dinara knjige za četvrti razred i čak 17.460 dinara knjige za sedmi razred, a sveske i ostali školski pribor oko 5.000, zbirno za dva đaka. Torba (ranac) oko 4.000 komad, patike oko 7.000 po detetu, trenerka, majice, jakna oko 12.000 po detetu. Oprema za fizičko oko 1.000 po detetu za šorc i majicu plus oko 2.000 za patike za fizičko (po detetu). U troškove školovanja spada i dnevni boravak u školi, za mlađe dete oko 2.500 dinara mesečno, školski dinar oko 1.000 i osiguranje oko 400 dinara po detetu za jednu školsku godinu. Ko kupuje lektiru plaća još 1.200 dinara. Sve to ukupno iznosi 90.690 dinara za njih dvojicu!

Marina kaže da ne prati puno cene u odnosu na prethodnu godinu, ali joj se čini da je „okvirno sve slično kao i ranijih godina“.

Ono što je novo, izašlo je iz prošlogodišnjeg režima života i rada zbog koronavirusa.

– Deca su željna i druženja i učenja, treba im septembarski haos od obaveza, srećniji su, smisleniji, zadovoljniji kada idu redovno u školu. Onlajn nastava se pokazala kao jako loša po decu, zbunjeni su, nemaju kontinuitet, nisu uposleni, kako bi inače bili. Onlajn nastava podrazumeva veliko angažovanje roditelja, a pored toga, svaka porodica treba tehnički da bude opremljena dovoljnim brojem televizora, kompjutera, telefona i da ima dobar internet, kako bi se onlajn nastava ispratila sa svih kanala i platformi, koji se isporučuju deci.

Knjige su najveća stavka

Početak školske godine i opremanje đaka predstavlja ozbiljan udarac na kućni budžet. Neretko, potroši se cela jedna plata.

-Najveća stavka su – knjige. Nizostavna je bila i kupovina garderobe, obuće, ne sme se zaboraviti ni školski pribor. Sveske, olovke, flomasteri i ostali pribor, sve je sitniš na prvi pogled, ali kada se sve sabere, cifra nije mala – kaže Branislav Mandić, otac učenika osmog razreda.

Prodavnice se utrkuju sa akcijama pred početak školske godine, nude se popusti na velike količine. Glavobolja sa knjigama nema kraja, dosta toga zavisi od izdavača, a neretko i nastavnici traže skupe udžbenike. Većina roditelja pribegava rešenju da kupuje tamo gde može na rate. Najbolje prođu oni koji uspeju da izdejstvuju kod prijatelja, ili imaju starije dete, pa prođu daleko jefitinije ili čak i besplatno.

-Trošak je uglavnom isti kao i prethodne godine, varira u skladu sa cenama u državi. Svaki sledeći razred, kako dete raste je nešto veća cena knjige. Uvek se tu doda po koji predmet više. Konkretno, sada u osmom razredu je nešto manja cena knjiga, zato što se za strani jezik, španski, koriste knjige koje su kupljenje i za sedmi.

Branislavov sin Mihajlo pohađa osmi razred u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Sremskoj Mitrovici. Kako mu je ista udaljena deset minuta hoda, roditelji nisu prinuđeni da plaćaju putni trošak. Te stavke u budžetu nisu pošteđene porodice koje stanuju na selima ili prigradskim naseljima.

-Trenutno nemamo troškove odlaska deteta u školu, videćemo kada krene u srednju, zavisno za šta se opredeli. Na startu nema nekih dodatnih troškova koji se plaćaju školama, ali kako godina prolazi, pojavljuju se. Ekskurzije ne mogu da stavim u negativni kontekst, ali način na koji se sve to plasira đacima je veoma loš. Kod nas se sve radi na neke procente, malo toga je zarad opšteg dobra svih. Pojavljuju se tu i razni radni listovi, prvo po dva, kasnije ide i do tri četiri, u zavisnosti koliko koja škola dopušta izdavačkim kućama da uđu u njen sistem.

Oprećna su mišljenja na temu tradicionalnog odlaska đaka u školu i onlajn nastave. Stiče se utisak da oba vida imaju svoje pogodnosti, Branislav se slaže sa tim mišljenjem, s tim da prednost ipak daje onlajnu sa razumljivim razlogom.

-Sve ima svoje prednosti, nastava u školi je dobra zbog socijalizacije i realnog odnosa dece i nastavnika. Lakše se se prenese znanje i ustanovi. Roditeljima je lakše onlajn, prvi put smo obavešteni o svim svakodnevnim dešavanjima, njihovim radnim zadacima i obavezama. Do sada nismo imali pristup svemu tome, tu je pregled dnevnog stanja, može da se reaguje i radi korekcija ukoliko je potrebno. Nastavnici u regularnoj nastavi nemaju obavezu da obaveštavaju roditelje o zadacima dece – zaključio je Branislav Mandić.

Onlajn nastava ne smanjuje troškove

Mirjana Lukić iz Bosuta kaže da su sveske ove godine skuplje za nekih 10 do15 dinara, kao i ostali pribor.

-Odeća, obuća ne znam kako za čiji džep, ali za nas su cene prihvatljive. Ognjen tek treba da se ponavlja, ali mislim da su na odnosu cene od prošle godine ove takođe malo povećane – kaže Mirjana, majka devetogodišnjeg Ognjena, koji je krenuo u treći razred osnovne škole u Bosutu i drugi razred Muzičke škole u Sremskoj Mitrovici.

Mirjana smatra da je bolje kada deca pohađaju nastavu uživo, na klasičan način, jer ne mogu da nauče mnogo toga onlajn, a i tada uvek uz dete mora da bude jedan od roditelja, barem u onim slučajevima kada je dete mlađe i dodaje:

-Nema veze ako deca idu onlajn, to neće smanjiti troškove, jer knjige, sveske i sav pribor moraju da se kupe, bez obzira kako se pohađa nastava. Samo što mnogo više mora dete da radi i samostalno da uči kada je nastava onlajn.

Ivana Božić iz Martinaca majka Marije i Vojina, kaže da svaka nova školska godina predstavlja opterećenje za kućni budžet, iako je olakšanje što knjižare omogućavaju kupovinu na rate.

-Problem je nasleđivanje knjiga i upotreba polovnih, jer se planovi i programi svake godine menjaju. Moja deca, iako su treći i četvrti razred, ipak ne mogu da koriste stare udžebnike, nego svake godine moram da kupujem nove komplete. Onlajn nastava bi možda jedino smanjila troškove garderobe, ali udžbenike bi i dalje morali da kupujemo. Međutim, ja nisam za onlajn nastavu jer mislim da deca mnogo više mogu da nauče na času, a i za roditelje je veliko opterećenje kada dete ide na onlajn nastavu – kaže Ivana Božić iz Martinaca i dodaje da su njena deca u fazi da brzo prerastu garderobu, tako da bi i bez 1. septembra morala da im kupi novu odeću.

Sve veći roditeljski doprinos

Ljiljana Ćulafić iz Sremske Mitrovice, majka učenice drugog razreda srednje škole, kaže kako joj najviše smeta roditeljski doprinos.

-Kada je u pitanju cena udžbenika, ona je u knjižarama, prema mojim nekim saznanjima nepromenjena u odnosu na prošlu godinu. Međutim mi uglavnom kupujemo polovne, očuvane udžbenike, koji su veoma povoljni, tako da jednu knjigu stručnog predmeta platimo po ceni do 500 din. Kod nekih nastavnika, udžbenik čak, nije ni potreban, jer potrebno gradivo diktiraju. Cena svesaka, kao i ostalog pribora takođe se nije menjala, a nije ni visoka – kaže Ljiljana.

Ona dodaje da joj, kao i mnogim roditeljima, smeta roditeljski doprinos.

-Iz godine u godinu roditeljski doprinos školama je sve veći, a on se, kako nam je rečeno, koristi za opremanje stručnih kabineta i to je ono što meni lično smeta, dok se na primer osiguranje za učenika plaća simboličnih 500 dinara, ali iz iskustva drugih roditelja znam, nažalost nisu uspeli da naplate osiguranje po osnovu raznih povreda svoje dece – priča dalje Liljana.

Što se tiče dugih izdvajanja, deo novca ona je opredelila i za kupovinu garderobe za svoju ćerku.

-Sada nije pod obavezno, kao nekada, da decu vodimo u “šoping” pred novu školsku godinu. Pogotovo, kada je reč o srednjoškolcima, međutim nekoliko komada garderobe uvek dobro dođe i nikada nije višak – dodaje Mitrovčanka.

Ljiljana ističe da podržava odluku nadležnih da se nastava odvija redovno.

-S obzirom na to, kakva je trenutna situacija, kada je u pitanju Kovid, slušajući svoje dete i njene drugare, oni su mišljenja, da nastava treba da se odvija uobičajeno, a sa tim se i ja slažem. Onlajn nastava je totalno gubljenje vremena, bez žive reči i poput resavske škole, svodi se na prepisivanje. Živa reč i predavanje nastavnika, ne mogu se porediti sa bilo čim – zaključuje Ljiljana.

Skupi udžbenici za osnovce

Barbara i Marko Ivanuš iz Sremske Mitrovice, za kupovinu udžbenika, propratnog materijala i garderobe za svoju ćerku Isidoru, pred početak školske godine izdvojili su oko 150 evra.

-Isidoru smo manje-više već u potpunosti opremili i spremno smo dočekali polazak u prvi razred. Ostalo je još da nabavimo neke sitnice, kao što su sveske, jer još uvek ne znamo tačno šta će joj trebati, sačekaćemo još koji dan da nam učiteljica to kaže. Ranac smo kupili i što se njih tiče, cene su različite, pa tako ranac može da se kupi i za 2.000, ali i za 8.000 dinara, što je po mom mišljenju i previše. Ponuda je bogata, međutim nama je bilo najbitnije da on bude od kvalitetanog materijala, ali i da obavezno ima anatomsku potporu za leđa. U suštini, za nekih 4.000 do 5.000 dinara može da se kupi dobar ranac. Sećam se i ja kada sam išla u školu moji roditelji su takođe morali malo više para da izdvoje za njega, ali sam ga nosila godinama. Upravo zato smo suprug i ja odlučili da Isidori kupimo kvalitetan ranac i to bez printova nekih crtanih likova i slično, jer će to možda u jednom trenutku izaći iz mode i može da se desi da ona ne želi zbog toga više da ga nos – priča Barbara.

Prema njenim rečima za bojice, blokove, vodene boje, hamer papir, flomastere, odnosno sav taj propratni školski pribor izdvojili su oko 2.000 dinara.

-Pribor, po mom mišljenju, nije tako skup. Na primer, peretonica sa bojicama može da se nađe na akciji u raznim marketima i za 300 dinara. Opet sve to zavisi koliko je ko u mogućnosti i spreman da izdvoji za te stvari. Ono što je mene neprijatno iznenadilo, jer prvi put imam osnovca, jeste cena udžbenika koja je jako visoka. Mi smo za Isidorine knjige morali da izdvojimo oko 7.000 dinara, što je, mora se priznati, jako puno. Polovne bi svakako bile neuporedivo jeftinije, ali i ti ima caka, bar kada je reč o prvom razredu, prethodna generacija je koristila udžbenike drugog izdavača, tako da nema svrhe da uzimamo nečije od prošle godine. Inače, čujem i čitam da sve više loklnih samouprava učestvuje u nabavci udžbenika za đake prvake i mislim da bi i naš grad mogao da uradi tako nešto – dodaje Mitrovčanka.

Barbara dalje kaže kako je za kućni budžet početak školske godine izuzetno stresan i da porodici sa prosečnim primanjima nije ni malo lako da opremi samo jednog školarca.

-Nekoliko hiljada dinara smo, naravno, morali da izdvojimo i za kupovinu garderobe, za duksiće, farmerke, za jaknicu. Kupili smo Isidori i patike i recimo da ima dovoljno stvari za jesen. Da su udžbenici jeftiniji, mogli smo još nešto da joj kupimo od odeće i obuće, nisam očekivala da su tako skupi, ali sada znam i naredne godine neću biti iznenađena, ali vrlo je razočaravajuće koliko su to nerealne cene – reči su Barbare.

Ono što je raduje Barbara ističe, odluka nadležnih da se nastava odvija redovno, odnosno da neće biti skraćivanja časova, onlajn predavanja, deljenja đaka u grupe.

-Volela bih da moje dete prati nastavu iz školske klupe, kao što su to generacije pre nje, kao što sam ja, moji roditelji, jer mislim da će na taj način steći najbolje obrazovanje. Nisam protiv nošenja maski u školi, ukoliko struka kaže da je to neophodno, Isidora će je nositi, ali važno je da redovno pohađa nastavu u školi. Moje mišljenje dele mnogi roditelji i zaista se nadam da će epidemiološka situacija biti pod kontrolom i da će đaci biti u klupama do prvog raspusta – kaže Isidorina majka.

Sve je poskupelo

Jadranka Pejić iz Inđije, majka osnovca i srednjoškolke kaže da je sve poskupelo u odnosnu na prošlu godinu i pribor, knjige, garderoba, te da roditeljima, zaista treba puno para da opreme decu za školu.

-Čekali smo da počne škola pa da vidimo koje knjige trebaju, pa tek onda da ih nabavljamo, od školskog pribora sam nešto kupovala i sve je poskupelo u odnosu na prošlu godinu. A za osnovca sam kupila polovne knjige i tu nema problema. Obnovila sam im i odeću i obuću, to se mora obnoviti jer deca ne mogu da idu u školu kako bilo. Ništa preterano, ali solidno i mogu vam reći da su cene i tu sve otišle gore. Plate stoje i Boga mi, ko nema, teško tome roditelju- priča Jadranka Pejić i dodaje da je i korona unazadila kompletno obrazovanje jer se njoj čini da onlajn nastava ne daje kvalitetno znanje i ona uopšte nije za takav vid obrazovanja.

Kaže, sve se sastavilo, em skupoća, em korona, a da se opremi jedan srednjoškolac treba minimalno dvadesetak hiljada dinara, dok se za osnovca mora izdvojiti za ono osnovno oko 15.000 dinara. Za sina joj je lakše, ali i tu, recimo trebaju mu dvoje patike, jedne za fizičko, jedne da ide u školu, garde roba, torba…

-Torbe su skupe, a moraš ih kupiti, ako hoće da je koristi duže, treba dati pet-šest hiljada dinara samo za torbu. U zadnjih par godina, sve što su mi starija deca, dočekati prvi septembar sve je teže. Uvek su tad pojačani troškovi i udar na kućni budžet kad deca kreću u školu. A u zadnje dve godine, ova korona unazadi decu. A niti mogu šta da nauče kako treba. Ne znam kako koje dete, ali po mom mišljenju, znanje je daleko slabije u odnosu na redovnu nastavu – kaže na kraju Jadranka i ona bi volelea da se, ako je moguće, izbegne onlajn nastava.

U istom razredu, a ne poznaju se!

Ni podeljena odeljenja i skraćeni časovi nisu dobro rešenje, smatra Marina Petrović, majka dva osnovca.

-Čas od 30 minuta nije dovoljan ni nastavniku da kvalitetno ispredaje gradivo, kao ni da ispita đake, a i đacima je malo vremena za izradu kontrolnih vežbi i pismenih zadataka. Deca su nasilno podeljena u okviru svakog razreda u dve grupe, pri čemu se nije vodilo računa o mišljenju pedagoga i psihologa da svaki razred treba da bude i finansijski i intelektualno šarolik.Tako se desilo da je prva grupa istog razreda sa svim odličnim đacima, a druga grupa sa dosta slabijim, tako deca gube i takmičarski duh. Poseban problem je što nemaju druga iz klupe – kaže Marina i navodi primer:

-Moj sin je ispričao da imaju novu drugaricu u odeljenju, ali pošto je ona suprotna grupa od njega, on je cele školske godine nije upoznao, i dalje se ne poznaju.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: