Kada su problemi ugroženih slojeva stanovništva u pitanju, žene su nesumnjivo te koje umeju da pokažu svoju humanost i daju neizmeran doprinos poboljšanju njihovog položaja.
Činjenica da iako svako dete ima pravo na obrazovanje, veliki procenat romske dece nema mogućnosti da to svoje pravo i ostvari., motivisali su Slađanu Nikolić, nastavnicu romskog jezika iz Mačvanske Mitrovice, da za decu iz romskih porodica drži besplatne časove tokom leta i to ne samo iz romskog jezika, nego i iz drugih predmeta, prvenstveno iz srpskog i matematike.
-Tokom svog 18-godišnjeg rada sa romskom decom uvidela sam da im pomoć najviše treba upravo iz tih predmeta, naročito prvačićima, da ne bi zaboravili da računaju i pišu. Takođe, shvatila sam da mnoga deca ne razumeju dobro srpski jezik, te da je to razlog zašto ne mogu da prate nastavu u školi. Čak ima i onih koji su stigli do šestog razreda a još uvek ne znaju da pišu i čitaju. Zato sam ih ja okupljala tokom leta jer mi je bilo važno da imaju kontinuitet rada, kako ne bi zaboravili ono najvažnije što su naučili do tada. Takođe, bilo mi je bitno i da se ne demotivišu, da ne izgube volju za učenjem, jer dešava se da ako nešto ne znaju druga deca umeju da im se rugaju, tako da se oni postide i zbog toga često u potpunosti prekinu školovanje. Jer, ako deca ne dobiju adekvatno obrazovanje, neće dobiti znanje koje će im služiti u životu da mogu na taj način da prevaziđu probleme koje sada imaju njihovi roditelji – ističe nastavnica romskog jezika Slađana Nikolić i dodaje da ove školske godine ima 82 učenika u Mačvanskoj Mitrovici, 30 u školi u Laćarku i 28 u „Pinkijevoj“ školi u Mitrovici.
Tokom protekle, izmenjene školske godine usled pandemije korona virusa, deci iz romske populacije koja nemaju struju, televizor, kompjuter, internet, bilo je nemoguće pratiti nastavu na daljinu. Međutim, učiteljica Slađana ih je svakodnevno obilazila i podučavala u njihovim domovima, a planira da to isto uradi i ove školske godine, ukoliko se ponovo uvede ovakav vid nastave.
-Kada je u martu privremeno obustavljen nastavni rad u školama, nazvala sam direktore osnovnih škola „Dobrosav Radosavljević Narod“ i „Boško Palkovljević Pinki“ u kojima predajem i pitala koje su to sve porodice kojima je pomoć učitelja neophodna. A onda sam krenula po kućama, uz prethodnu telefonsku najavu roditeljima. Nije mi bilo naporno jer sam želela da deca ne kasne u nastavi i da ne zaborave da čitaju i pišu. Pravila sam im male skripte da im olakšam svaldavanje gradiva, a domaće zadatke koje su rešavali sam nosila njihovim učiteljima da ih ocene. Cilj mi je da im pomognem, jer je poznatno kako prolaze deca romske populacije, koja su siromašna i imaju teške uslove za život i čiji su roditelji neobrazovani. Oni možda nemaju uslove za rad, jer nemaju vodu, struju, kompjutere, ali imaju volju i to je najvažnije. Nekada je za romsku decu bilo bitno samo da završe osnovnu školu, a sada se srednja podrazumeva i na to sam veoma ponosna, to mi je najveća satisfakcija za moj rad, što sam ih naučila da je obrazovanje jako važno – kaže učiteljica Slađana Nikolić i dodaje da je do sada troje njenih učenika završilo fakultete.
Kaže još i da bi bilo dobro kada bi imali neku prostoriju koju bi mogli da koriste kao svoj kutak za rad, te da se nada da će im Grad ili mesna zajednica izaći u susret i obezbediti neko mesto gde bi mogli da se okupljaju i rade i dodaje:
-Napravila sam sa decom i predstavu “Mala nevesta” koju smo prikazali u školi u Mačvanskoj Mitrovici, a deca bi volela da je igraju i u gradu, negde na otvorenom. Romska deca su dobra, vredna i talentovana, imaju volju i želju da rade. Ja sam tu uvek za njih da im pomognem u svemu, samo nam je potrebna podrška lokalne zajednice da nam bude vetar u leđa.
(Projekat “Žena – temelj zajednice” sufinansira se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
