Za manje od godinu dana Anita Polik osvojila je čak 12 zlatnih medalja na saveznim i prijateljskim streličarskim turnirima
Piše: S.Belotić
Anita Polik iz Vognja nema ni deset godina, a luk i strelu koristi kao da se streličarstvom bavi bar duplo više nego što ima godina. To potvrđuju rezultati koje postiže na brojnim streličarskim takmičenjima u poslednjih godnu dana. U rodni Voganj i Streličarsko udruženje “Tican” skoro svake nedelje donosi po neku od medalja, najčešće zlatne, koje osvaja zahvaljujući tome što ima veći broj bodova i od odraslih takmičara. Streličarstvo, posebno ono 3D, tradicionalno, još uvek je u povoju na našim prostorima, a ona ima sreću da već nekoliko godina zahvaljujući roditeljima koji su takođe u ovom sportu i streličarskom udruženju “Tican” koje su osnovali.
Streličarstvom se zvanično bavi od prošle godine, nezvanično od svoje pete. Na preko deset turnira održanih u prethodnih godinu dana osvajala je bodova koliko i odrasli. Za manje od godinu dana osvojila je čak 12 zlatnih medalja na saveznim i prijateljskim streličarskim turnirima. Tako je bilo i na poslednja dva turnira, na Andrevlju i na Košutnjaku, gde joj je medalju uručio Koreanac Dong Eun Suk, dvostruki osvajač olimpijskog zlata kao trener.
– Ja se bavim disciplinom instinktivni luk, što bi moj tata rekao štap, kanap i dobro oko, bez nišana i pomoćnih sredstava. Na Košutnjaku u Beogradu održan je prvi kup za mlade – ERREA Youth kup, osvojila sam zlato u otvorenoj kategoriji. Pucala sam u instinktivnoj kategoriji, dok su svi ostali imali nišan. Uvek se nadam zlatu, ali nisam baš mislila da ću ga ovde osvojiti. Ovaj instinktivni stil mnogo više volim, kao i 3D turnire, gde se puca u lutke, koje su kao životinje, nego klasično pucanje u metu. Na kupu u na Andrevlju sam takođe osvjila zlato, to je bio 3D gusarski turnir. Mnogo je zanimljivije, jer sve izgleda kao da zaista lovimo životinje u prirodi lukom i strelom. To je imitacija lova, idemo kroz šumu, tražimo mete i imamo određen broj strela koje možemo da ispucamo. Klasični target turiniri, kao poslednji na Košutnjaku sa metama nisu toliko zanimljivi, ali i tu sam bila najbolja u svojoj kategoriji, govori Anita.
Tako je mala Anita na turniru na Košutnjaku u šest rundi sa po šest strela osvojila 560 poena, dok je na Andrevlju sa po jednom strelom morala da pogodi 20 meta, kao što i pravi lovci u šumi imaju samo jednu ili dve šanse za dobar ulov. Na nedavno održanom turniru u Kikindi sa osvojenim 381 bodom, bila je bolja i od oca Franje, koji je osvojio 376 bodova, a ukupni pobednik 388. Važi za najuspešnijeg juniora, a registrovana je i kao savezni takmičar.
– Streličarstvo mi se oduvek dopadalo. Gledala sam mamu i tatu, koji su zaljubljeni u ovaj sport. Vežbamo gde stignemo, u šumi, u dvorištu, ili na nekom terenu koji se obezbedi. Treniram i leti i zimi, čak mi ni sneg ne smeta, to ume da bude još zanimljivije. Deca iz Vognja slabije dolaze, treniraju tokom leta, ali zimi, kada je hladnije, slabije vežbaju. Meni se streličarstvo mnogo dopada, jer mnogo boravim u prirodi i ponašam se kao pravi lovac. Nekada na turnirima preprešačimo i nekoliko kilometara kroz šumu, tražimo mete i gađamo, dobro se zabavimo i družimo, dodaje Anita.
Streličarski turniri se održvaju skoro svakog vikenda, a vreme i finansije često određuju na kojima će učestvovati. Sledeći veći turnir na kom će gađati je treći završni međunarodni kup Gusari na Petrovaradinu, a pre toga i Tonijev turnir u Temerinu.
Streličarsko udruženje “Tican” Voganj osnovano je prošle jeseni. Trenutno, Aniti pravi društvo oko 20 članova, od toga 12 aktivnih takmičara. Za terene i opremu se snalaze, od članarina se kupuju oprema i mete, finasira i organizacija njihovog turnira u Vognju, kao i ostale obaveze. Streličarstvom može da se bavi svako, razvija sportski duh i telo, kao i koncentraciju i zajedništvo, pa kada se sve smesti u prirodu, ne čudi što ovaj sport dobija na svojoj popularnosti.
