Pokazatelj koliko je selo zaista složno su mešoviti brakovi koji se stalno sklapaju. Skoro svaki drugi brak je mešovit što je lep primer multinacionalne sredine
Piše: M. Balabanović
U neposrednoj blizini manastira Krušedol, Velika Remeta i Grgeteg, u samom podnožju Fruške gore, ušuškalo se malo selo Maradik poznato po svojoj multietičnosti, odnosno višegodišnjem zajedničkom životu nekoliko naroda. Udaljeno svega desetak kilometara od Inđije, ovo naselje specifično je i po tome što u njemu žive Srbi, Mađari, Hrvati, Slovaci, Crnogorci i Ukrajinci bez ikakve razlike i podeljenosti. Kako kažu u Savetu mesne zajednice, razmirica i svađa nikad nije bilo, makar ne na nacionalnoj osnovi. Ovo sremsko selo specifično je i po tome što ima tri crkve – pravoslavnu, katoličku i kalvinističku a sveštenstvo uvek rado poziva na proslave predstavnike druge dve crkve. Maradičani su poznati kao vrlo gostoljubivi domaćini, a podatak da je gotovo svaki drugi brak mešovit, govori da verske i nacionalne podele ovde ne postoje.
– Prema podacima sa kojima raspolažemo u Maradiku živi oko 1.200 Srba, 550 Mađara, 125 Hrvata i pripadnika drugih nacionalnih zajednica. Možemo se pohvaliti da je život između svih naroda u našem selu izuzetno dobar i korektan. Nije zabeležen nijedan konflikt na nacionalnoj ili verskoj osnovi – počinje priču Stevan Bradić, predsednik Saveta MZ Maradik i kaže:
– Pokazatelj koliko je selo zaista složno su mešoviti brakovi koji se stalno sklapaju. Skoro svaki drugi brak je mešovit što je zaista lep primer multinacionalne sredine i verujem da smo mi redak primer i u Sremu. To je dokaz da ljudi ove žive u slozi, bez ikakvih razlika.
U prilog tome svedoče i dva kulturno-umetnička društva koja često zajedno nastupaju, a reč je o KUD-u „Jedinstvo“ i KUD-u „Petefi Šandor“.
– KUD „Jedinstvo“ je mešovito i u njemu su zastupljene sve nacije, što je opet pokazatelj dobrih odnosa naroda koji žive ovde, dok mađarsko društvo radi koreografiju i pesme na mađarskom jeziku. „Jedinstvo“ će ove godine proslaviti 40 godina postojanja i rada, ali na žalost još uvek nemamo naše prostorije. Prošle godine je rekonstruisan Dom kulture koji sada izgleda zaista odlično, ali još uvek nismo rešili pitanje grejanja. Kada i to bude završeno, svi će moći, pogotovo najmlađi folkloraši da koriste renovirane prostorije – kaže predsednik Saveta MZ.
Maradik je specifičan zbog postojanja tri različite crkve, koje prema rečima Bradića odlično sarađuju.
– Kada jedna crkva ima određenu svečanost, obavezni gosti su predstavnici druge dve crkve i to je još jedan primer dobre prakse saradnje i dobrih odnosa među narodima – tvrdi on.
Svake godine drugi vikend u septembru Maradičani proslavljaju seosku slavu pod nazivom „Maradička jesen“. U organizaciji učestvuju svi podjednako. Radi se o jednoj lepoj svečanosti gde se okupljaju meštani sela i njihovi prijatelji iz okolnih mesta navodi Stevan.
– Ove godine smo slavu obeležili 10. i 11. septembra, a manifestacija je zamišljena tako da svi proizvođači iznesu svoje proizvode. S obzirom da imamo puno voćara, oni su nosioci događaja i oni prezentuju proizvode. Naravno tu su i naše članice Udruženja žena „Klasje“ i „Vilin salaš“ koje iznose rukotvorine i suvenire. Prvi dan je protekao u znaku sportskih aktivnosti a uveče smo imali takmičenje u kuvanju kotlića gde se prijavilo 30 ekipa. Zaista veliko interesovanje i pozitivni komentari nakon slave su nam dali dodatni motiv da se iduće godine još više potrudimo i angažujemo – kaže predsednik Saveta Stevan Bradić i ističe da će iduće godine organizovati fudbalski turnir sa učenicima iz svih osnovnih škola u opštini.
Kada je reč o investicijama u selu, prvi čovek kaže da stvari idu na bolje. Nedavno su završeni radovi na uređenju trotoara u blizini škole.
– Radi se o kritičnoj deonici puta gde je velika frekventnost saobraćaja i uspeli smo uz pomoć JP „Direkcije za izgradnju opštine“ da izbetoniramo stazu dužine 80 metara. Sada su naši đaci daleko bezbedniji jer više ne moraju da idu kolovozom – kaže Bradić i ističe da će uskoro biti postavljeni i metalni stubovi pored staze. – Takođe smo rešili višegodišnji problem snabdevanja električnom energijom u Baranjskoj ulici.
Svi u jednoj školi
OŠ „Branko Radičević“ u Maradiku postoji od samog postojanja sela i tada su postojale tri škole: julijanska, kalvinska i pravoslavna koju su za vreme rata sjedinjene u jednu. Posle rata napravljen je jedan deo objekta da bi 1969. godine bio izgrađen novi deo zgrade i fiskulturna sala. Škola broji 181 učenika u devet odeljenja gde se nastava odvija na srpskom jeziku i jedno kombinovano odeljenje sa nastavnim planom i programom na mađarskom jeziku.
– Radi se o učenicima drugog, trećeg i četvrtog razreda i tu imamo šest đaka koji izučavaju nastavu na mađarskom jeziku. Kombinovano odeljenje smo uveli prošle godine na inicijativu roditelja a ideju je podržao Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine uz saglasnost Ministarstva prosvete. Kao matična škola mi imamo mogućnost da formiramo odeljenje sa većim brojem učenika tako da i deca iz drugih mesta koja žele da pohađaju nastavu na mađarskom mogu biti upisana – ističe Zvonimir Čaišević direktor OŠ „Branko Radičević“. – Deca imaju neki vid celodnevnog boravka, a obezbeđen im je i ručak u školi. Roditelji su veoma zadovoljni i to nam je veoma važno. Takođe, moram da napomenem da se trudimo da đaci u školi provode što više vremena zajedno i druže se, pa tako one predmete koje mogu, na primer engleski, zajedno pohađaju.
Iz Ukrajine u Srem
Olga Bartenjeva je iz jugoistočne Ukrajine došla pre skoro dvadeset godina i našla ljubav svog života u Maradiku. Udala se za Slobodana Živkovića sa kojim ima sina i ćerku. Kako kaže bave se poljoprivredom, a najveći deo vremena provodi u duvanu i voću.
– Kada sam prvi put stigla u Maradik zaista me oduševila lepota sela. Neposredna blizina Fruške gore, velikih gradova poput Beograda i Novog Sada dodatno su doprineli pozitivnom utisku, pa sam tako i ostala ovde kaže sa osmehom Olga.
