Još se u ovom selu živi u nadi, ali se sve manje veruje u obećanja
Tekst: S. Mihajlović
Foto: M. Mileusnić
Na petnaestak kilometara od Šida, na putu prema graničnom prelazu Ilok, od kojeg je udaljeno svega tri kilometra, ušuškano među obroncima Fruške gore, sakrilo se malo selo Molovin. Nekada je bilo čuveno po dobrom vinu, a za vreme Kraljevine Jugoslavije po romskim tamburaškim orkestrima iz porodice Familić.
Danas u ovom selu živi svega 177 žitelja u oko pedesetak domaćinstava. Stanovništvo je pretežno staračko, ima veliki broj neženja starosti preko 50 godina i tridesetak praznih kuća. Molovin je najbolja potvrda da će se pokazati kao tačni statistički podaci koji kazuju da će u narednih 15 godina u Srbiji nestati svako četvrto selo.
– U protekloj deceniji broj stanovnika u našem selu je prepolovljen. Sve nas je manje iz dana u dan i bojim se da će doći vreme kada će Molovin biti pustara. Dešavanja ovde kod nas nema baš nikakvih, mi iz Saveta Mesne zajednice se borimo kako znamo i umemo sa finansijama da bi mogli barem nešto da uradimo za selo. Renovirali smo ambulantu, pomogla nam je u tome lokalna samouprava, kao i dve manje prostorije od kojih će jedna biti mesna kancelarija, a druga je namenjena lovcima. Međutim, krov na toj zgradi prokišnjava, pa se plašimo da neće početi da prokišnjava i u prostorije mesne zajednice i ambulante. Obraćali smo se za pomoć i lokalnoj samoupravi, ali smo od njih čuli neke predloge o tome kako bi taj objekat trebalo srušiti, pa napraviti neki manji. Mislim da je to loša ideja, jer su se za ovaj objekat još naši očevi i dedovi borili da ga naprave, a mi sad ne možemo da ga održimo, to je baš žalosno. Nedavno smo izmalterisali fasadu, ali to je samo deo posla kojeg treba uraditi. Mislim da je na prvom mestu dobra volja da nam se pomogne barem taj krov da se pretrese i to bi nam mnogo značilo, jer mi samodoprinos u selu nemamo već drugu godinu. Pokušali smo da ga obnovimo ali nismo uspeli, a čak i kada bi ga sad ponovo uveli ta sredstva su nedovoljna da uradimo nešto značajno, s obzirom da imamo malo zaposlenih. Naš najveći problem i najbolnije pitanje svakako je vodovod. Godinama su nam svi obećavali da će nam taj problem biti rešen, postoji čak i plan urađen za to, međutim, obećanja su se potrošila, a voda nije još uvek stigla – razočarano kaže Nikola Subić, zamenik predsednika Saveta Mesne zajednice Molovin.
Prema njegovim rečima, još se u ovom selu živi u nadi, ali se sve manje veruje u obećanja, jer ih se svi sete samo pred izbore, nakon čega budu zaboravljeni opet do novih izbora.
Predsednik Saveta Mesne zajednice Steva Smajić dodaje da u selu postoji udruženje lovaca i žena, kao i fudbalski klub u kome igraju pretežno fudbaleri iz drugih sela, s obzirom da ovde nema dovoljno mladih koji bi se bavili fudbalom i dodaje:
– Ništa u selu nije urađeno, ni kapela koja je započeta još 2008. godine, ni ulice koje trebaju da budu asfaltirane, s obzirom da samo glavna ulica ima asvalt, sve se svodi samo na obećanja, a i njih smo već potrošili.
Škola i vrtić
Molovin ima crkvu sa ikonostasom iz 18. veka, poštu koja radi dva puta nedeljno, ambulantu gde lekar dolazi četvrtkom, četvorogodišnju školu, područno odeljenje OŠ “Sremski front” Šid, odeljenje vrtića Predškolske ustanove “Jelica Stanivuković Šilja” i jednu prodavnicu.
Školu pohađa osam đaka. Njih sve zajedno uči jedan učitelj u kombinovanom odeljenju od prvog do četvrtog razreda. Vrtić radi četvrtkom i petkom, ima šestoro mališana uzrasta od tri do šest godina. Vaspitačica Jelena Stefanović Bašić kaže da su deca dobra i da imaju sav potreban didaktički materijal za rad, kao i igračke, ali da im veliki problem predstavlja to što nemaju vodu i dodaje:
– Mališani vodu za piće donose u flašicama od kuće, a zbog nedostatka vode problem nam predstavlja i higijena u toaletu.
