Još uvek vitalan, zahvaljujući radu i ljubavi prema svom poslu i vnogradu, deda Vlada Živković poznat je i širom Serma jer se upravo njegov lik našao na omotu knjige poznatog Sremca Branka Oreščanina „Vojvodina: Poznate ličnosti i ljudi”
Piše: S. Belotić („Sremske novine“, dodatak „Fruškogorac“)
Iako mu 84 godine nalažu da uživa u zasluženoj penziji, deda Vlada Živković uživa u radu. Veći deo zemlje dao je u arendu, ali svoj vinograd ljubomorno čuva samo za sebe.
Kaže „Kakav je to Sremac sa Fruške gore koji nema makar par čokota loze“. I toga se drži. Mali vinograd sa pogledom na Srem koji vredi „milion dolara“ obilazio je ove jeseni svakodnevno. Ima dva reda „slankamenke”, jedan red „neoplante”, dva reda „hamburga”, jedan red „plemenke” i „kraljice”.
– Ovaj vinograd imam oko trideset godina. I sam ga režem, prskam, zalamam… Ova godina je bila dobra. Ranije sorte smo pojeli i potrošili a onda smo čekali šta će da kaže struka kada je najbolje početi berbu. Ukućani pomažu koliko mogu, supruga dok je bila zdrava i ona je radila sa mnom. Meni vinograd znači sve, ne bih sebe mogao zamisliti da nemam ovaj vinograda. U mojoj porodici to je tradicija, svi moji su se bavili ovim, deda, otac i ja. Ako ne budem mogao da radim ovo što sad radim, neću ga više ni imati – kaže deda Vlada. – Grožđa bude svake jeseni, nekad je lepše, nekad lošije, ali uvek za kuću imamo. Tako smo navikli, ne može proći dan kad dođe grožđe da se ono ne jede u kući i da ga ima za naše goste. A ja sam sadio razne sorte, da da se što duže bere, da jedne sorte stižu druge i da se jede. Tako sam i breskve sadio, od prve sorte do ove poslednje vinogradarske. Grožđe jedemo stalno dok ne dođe glavna berba, kad prođe berba, ono što pretekne ide u vino. A i vina pretekne, pa bude od 300 do 400 litara, zavisi od godine i od kvaliteta. Sada pratimo, imamo jednog stručnjaka koji nam ispituje slast za ove kasnije sorte, dodaje Vlada Živković.
Čovek u poštovanim godinama, iz živopisnog Bešenovačkog Prnjavora radi iz zadovoljstva. Do skoro je radio zemlju, orao, kopao, a i dalje vozi traktor.
Veći deo zemlje ove godine je dao u arendu. Kaže ne može više kao što je nekad, pa svaki rad u njivi zahteva sve duži odmor. Dok je bio mlađi radio je sve odjednom, i to u vreme kada mehanizacija nije bila od pomoći kao danas.
– Pre trideset godina radio sam sve. Sve se razlikuje u odnosu na pre trideset do pedeset godina. Danas ne moraš da prskaš sa špricom na leđima, sve radi motor. Nekad sam detelinu ručno kosio, sada se to sve obavi traktorom. Ali ja se osećam zdravim, jeste da ne mogu da izdržim kao što sam nekad mogao sve da radim odjednom, ali ništa me ne boli, samo mi treba više odmora – zaključuje deda Vlada.
Ne traži mnogo, radi sve sam, pa su i troškovi proizvodnje manji, te ima dovoljno za život.
Još uvek vitalan, zahvaljujući radu i ljubavi prema svom poslu i vnogradu, deda Vlada poznat je i širom Serma jer se upravo njegov lik našao na omotu knjige poznatog Sremca Branka Oreščanina „Vojvodina: Poznate ličnosti i ljudi”.
Mnogi ga pamte i kao šaljivdžiju koji je u emisiji „Petkazanje“ Bore Otića jahao na magarcu kroz selo prilikom posete lekara selu. Onda se možda i nazire tajna za dug i sadržajan život: rad, ljubav prema poslu i prirodi i humor.
