Ko­la­ži (ne)ve­se­log ži­vo­ta

Mi­li­ja­na Bar­jak­ta­re­vić

Sremska Mitrovica – Knji­ga „Sa­mo ti pi­ši“ Mi­li­ja­ne Bar­jak­ta­re­vić, ko­lum­nist­ki­nje „Srem­kih no­vi­na“, ko­ja je iza­šla u iz­da­nju na­še me­dij­ske ku­će, predstvlje­na je pu­bli­ci pro­te­kle sre­de u ve­li­koj sa­li Mu­ze­ja Sre­ma. Bi­la je ovo pri­li­ka da Mi­trov­ča­ni ču­ju, ili da se pod­se­te ne­kih od Mi­li­ja­nih ko­lum­ni ob­ja­vlje­nih u „Srem­skim no­vi­na“ u po­sled­nje dve-tri go­di­ne, jer je knji­ga za­pra­vo svo­je­vr­sna zbir­ka iza­bra­nih tek­sto­va. O knji­zi ko­ju je sjaj­no ilu­stro­va­la aka­dem­ska sli­kar­ka Je­le­na Se­ku­lić Vo­lja­nek, na­dah­nu­to su go­vo­ri­li  re­cen­zen­ti – knji­žev­nik i no­vi­nar Ne­delj­ko Ter­zić i no­vi­nar Ste­van Pu­zić. Ve­če je do­dat­no za­či­nje­no či­ta­njem ko­lum­ni u iz­ved­bi gli­mi­ce Go­ce Lu­kić. Sem ilu­stra­ci­ja Je­le­na Se­ku­lić je pro­či­ta­la i pi­smo pri­ja­te­lji­ci-autor­ki, (ko­je bi sa­mo po se­bi mo­glo da bu­de i ko­lum­na). Sve to do­pri­ne­lo je da ovo bu­de po­sve po­seb­no ve­če.
Go­vo­re­ći o knji­zi je­dan od re­cen­ze­na­ta Ste­van Pu­zić je re­kao da se tekst sa Mi­li­ja­ni­nim pot­pi­som (usko­ro i sa fo­to­gra­fi­jom) po­ja­vio iz­ne­na­da i ne­na­ja­vlje­no na tre­ćoj stra­ni­ci „Srem­skih no­vi­na“.- I to na me­stu ko­je se tra­di­ci­o­nal­no da­je auto­ri­ma od lič­nog i pro­fe­si­o­nal­nog in­te­gri­te­ta ko­ji zna­ju šta tre­ba re­ći i ka­ko to na naj­bo­lji na­čin uči­ni­ti i to ta­ko da bu­de re­či­ma te­sno, a mi­sli­ma pro­stra­no – da pa­ra­fra­zi­ram ma­lo jed­nu dru­gu ča­rob­ni­cu re­či Isi­do­ru Se­ku­lić. Ne se­ćam se vi­še o če­mu je Mi­li­ja­na u tom pr­vom tek­stu pi­sa­la ali me je iskre­no iz­ne­na­di­la pit­kost nje­ne pri­če i na­da­re­nost da se o na­iz­gled obič­nim stva­ri­ma pi­še ma­ni­rom is­ku­snog ko­lum­ni­ste što ona ta­da si­gur­no ni­je bi­la.

Autor­ka pot­pi­su­je knji­gu

Sle­de­će sre­de „Srem­ske“ sam otvo­rio od­mah na tre­ćoj stra­ni kad na istom me­stu opet Mi­li­ja­na Bar­jak­ta­re­vić. Pri­ča po­no­vo to­pla do­pa­dlji­va šar­mant­no  – žen­ska. Ta­ko iz bro­ja u broj. Sva­ko­dnev­ni­ca, o ko­joj Mi­li­ja­na sko­ro is­klju­či­vo pi­še, naj­če­šće je do­sta tu­rob­na i su­mor­na ali ona i ta­kav ži­vot u svo­jim ko­lum­na­ma bo­ji na­dom da će su­tra sva­nu­ti opet no­vi dan ko­ji će mo­žda bi­ti ako ne bo­lji on­da bar pod­no­šlji­vi­ji od ovog ko­ga upra­vo pro­ži­vlja­va­mo, re­kao je Pu­zić.
-Za ko­lum­ni­ste re­dak­ci­je naj­če­šće an­ga­žu­ju vr­sne i is­ku­sne no­vi­na­re ili po­zna­te jav­ne lič­no­sti, a „Srem­ske no­vi­ne“ su se opre­de­li­le za auto­ra iz sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta, baš ka­kve su i te­me ko­ji­ma se ba­vi. Mi­li­ja­na Bar­jak­ta­re­vić se obra­ća či­ta­o­ci­ma krat­kim re­če­ni­ca­ma, ja­snim je­zi­kom, du­ho­vi­to sa bla­gom do­zom iro­ni­je i tek na­gla­še­nim uput­stvi­ma u sva­ko­dne­vi­cu. Iz­bor te­ma i ci­lje­vi, ve­o­ma su ja­sni i či­ta­o­ci­ma re­dov­no bli­ski, re­kao je Ne­delj­ko Ter­zić. On na­gla­ša­va da je ko­lum­na u „Srem­skim no­vi­na­ma“ po­sve­će­na obič­nom čo­ve­ku, nju ne in­te­re­su­ju špi­ce­vi ko­je dnev­no pro­iz­vo­de trač ma­ši­ne, a to što po­se­du­je i no­vi­nar­skog i lir­skog ele­men­ta, pa po­vre­me­no pod­se­ća na knji­žev­no ka­zi­va­nje ni­je slu­čaj­no, jer ko­lum­na kao pi­sa­ni iz­raz sa svo­jim zna­če­njem mo­že se na­ći u reč­ni­ku knji­žev­nih ter­mi­na, a isto ta­ko u reč­ni­ku no­vi­nar­skih vr­sta, ob­li­ka i žan­ro­va.

J.Z.-M.M.