• sreda, 28. septembar 2022.
Bez­bed­nost lju­di na pr­vom me­stu
Crna hronika
0 Komentara

Bez­bed­nost lju­di na pr­vom me­stu

27. mart 2012. godine

Ste­van Pe­jić na jed­noj od in­ter­ven­ci­ja

Ne­ke ve­će po­tre­be za uvo­đe­njem van­red­ne si­ta­u­ci­je u Sre­mu ni­je ni bi­lo jer je sve fun­ci­o­ni­sa­lo nor­mal­no uz sa­o­bra­ćaj ko­ji je bio ne­što uspo­ren. Ipak, na­pra­vlje­na je pro­ce­na ve­za­na za bez­bed­nost de­ce pa je za­klju­če­no da je bo­lje i pa­met­ni­je što de­ca ne idu u ško­lu ne­go da se ne­kom de­te­tu ne­što lo­še de­si. Ukup­no gle­da­no, ovu zi­mu, lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i Ode­lje­nje za van­red­ne si­tu­a­ci­je je do­če­ka­li sprem­no i od­ra­di­lo je po­sao ko­ji je tre­ba­lo da od­ra­di i za ko­ji je pla­će­no – ka­že u raz­go­vo­ru za naš list na­čel­nik Ode­lje­nja za van­red­ne si­tu­a­ci­je u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci Ste­van Pe­jić.
Po nje­go­vim re­či­ma, si­tu­a­ci­ja je pra­će­na iz sa­ta u sat i sve vre­me je bi­la pod kon­tro­lom. Naj­ve­ći deo te­re­ta pod­neo je Od­sek za upra­vlja­nje ri­zi­ka i Ci­vil­nom za­šti­tom za­to što je prak­tič­no ko­or­di­ni­rao rad svih šta­bo­va, kao i va­tro­ga­sci-spa­si­o­ci ko­ji su po­ma­ga­li oko ski­da­nja sne­ga i le­de­ni­ca.
Šta se do­ga­đa­lo sa ukla­nja­njem le­de­ni­ca, da li je bi­lo pro­ble­ma ?
– Bi­lo je ne­ra­zu­me­va­nja. Ka­da na TV ob­ja­ve vest da u Be­o­gra­du va­tro­ga­sci ski­da­ju le­de­ni­ce, ni­ko ne ču­je do kra­ja iz­ja­vu da u vi­še od 70 od­sto slu­ča­je­va vo­zi­lo ne mo­že da sta­ne po­red objek­ta da bi se ski­nu­le le­de­ni­ce. Fi­zič­ki ni­su mo­gli da pri­đu. Ni­ko ne ču­je ni to da hi­dra­u­lič­ne le­stve u to­ku da­na mo­gu da od­ra­de mak­si­mal­no 20 in­ter­ven­ci­ja. Zna­či, sa­mo 20 dnev­no, a ima­li su 2.000 po­zi­va. Te hi­dra­u­lič­ne le­stve u Be­o­gra­du ko­šta­ju mi­li­on evra i mo­gu sa­mo dva­de­se­tak in­ter­ven­ci­ja da ura­de, a mi ima­mo hi­dra­u­lič­nu plat­for­mu u In­đi­ji ko­ja je de­li­mič­no is­prav­na i s ko­jom smo po­ku­ša­li da ra­di­mo pa je do­šlo do kva­ra. Tek ovih da­na ide­mo u Kra­gu­je­vac po po­pra­vlje­ne hi­dra­u­lič­ne le­stve ko­je su lo­ci­ra­ne u va­tro­ga­sno-spa­si­lač­koj je­di­ni­ci u Ru­mi. Oba ta vo­zi­la su iz 1980. go­di­ne. Da­kle, ima­li smo pri­ti­sak zah­te­va, ali ne i teh­ni­ku, ni fi­zič­kih mo­guć­no­sti da to iz­ve­de­mo. Po­ku­ša­va­li smo, ko­li­ko smo mo­gli, da le­de­ni­ce ukla­nja­mo pri­stu­pom s pro­zo­ra i sa ze­mlje. Bi­lo je do­sta po­zi­va i za ski­da­nje sne­ga s kro­vo­va što je ja­ko ri­zič­no po lju­de. Na­ma je bez­bed­nost lju­di na pr­vom me­stu. Lo­gič­no je da ri­zi­ku­ju ži­vot u in­ter­ven­ci­ji ka­da ne­ko­ga spa­ša­va­ju, a pi­ta­nje da li je lo­gič­no da ri­zi­ku­ju za­rad ski­da­nja sne­ga.
Ko­je su dru­ge in­ter­ven­ci­je bi­le u vre­me sne­žnih pa­da­vi­na ?
– Bio je po­ziv da je jed­na trud­ni­ca za­ve­ja­na u Mar­tin­ci­ma ali se is­po­sta­vi­lo da ni­je bi­lo pro­ble­ma. Me­đu­tim, po­ka­za­lo se da je sve do­bro ura­đe­no jer smo stal­no u kon­tak­tu sa pu­ta­ri­ma, sa grad­skim šta­bom i sa po­li­ci­jom. Za ne­pu­nih sat vre­me­na smo se or­ga­ni­zo­va­li i na­pred su išli pu­ta­ri, pa va­tro­ga­sci i hit­na po­moć i utvr­di­lo se da ni­je bi­lo kri­tič­na si­tu­a­ci­ja. Po­ka­za­lo se da smo za­jed­no sve do­bro ura­di­li iako su slu­žbe odvo­je­ne. Štab je ko­or­di­ni­rao i ob­je­di­nio sve ak­tiv­no­sti raz­li­či­tih slu­žbi. Ka­da je ta­ko, on­da je to or­ga­ni­za­ci­ja za re­spekt.
Išli smo i u Gr­gu­rev­ce u vi­kend zo­nu gde je bi­la jed­na sta­ri­ja že­na ali ni ta­mo ni­je bi­lo po­tre­be za in­ter­ve­ni­sa­njem.
Ka­kvi su po­da­ci o kla­sič­nim in­ter­ven­ci­ja­ma va­tro­ga­sa­ca ?
– Po svim iz­ve­šta­ji­ma, ma­nje je in­ter­ven­ci­ja va­tro­ga­sa­ca ovih da­na. Ali, vre­me se ne gu­bi, ra­di­mo po­prav­ke i ovih da­na smo za­vr­ši­li po­prav­ku po­sled­njeg vo­zi­la po­kva­re­nog u in­ter­ven­ci­ja­ma to­kom ve­li­kog bro­ja po­ža­ra la­ne.
Ode­lje­nje mo­tri i na sta­nje na re­ka­ma ?
– Pra­ti­mo si­tu­a­ci­ju ve­za­nu za vo­de. Ima­mo mo­guć­no­sti da re­a­gu­je­mo u si­tu­a­ci­ji po­pla­ve. Je­su ogra­ni­če­ne mo­guć­no­sti, ali mo­že­mo da re­a­gu­je­mo na pr­vi udar ako ima­mo do­bar mo­ni­to­ring. Što se ti­če vo­do­sta­ja, sa­da ima­mo po­volj­nu si­tu­a­ci­ju. Osta­je da vi­di­mo pro­leć­ni pe­ri­od po­ve­ća­nja vo­do­sta­ja. Prak­tič­no, naj­ve­ći pro­blem su re­ke Du­nav, Sa­va, Bo­sut i Ti­sa ko­ja se uli­va kod Slan­ka­me­na i zna da na­pra­vi pro­blem kao što je to bi­lo 2006. go­di­ne. U toj pro­ble­ma­ti­ci po­sto­ji lo­ša va­ri­jan­ta kad do­đe do isto­vre­me­nog to­plje­nja sne­ga na bo­san­skim pla­ni­na­ma, na Al­pi­ma i na Kar­pa­ti­ma u sli­vu Ti­se. Pro­blem je kad tri re­ke isto­vre­me­no na­bu­ja­ju. Ako se to do­go­di po­je­di­nač­no, u ne­kom vre­men­skom raz­ma­ku, pro­ble­ma ne­će bi­ti. Sve uka­zu­je da do to­ga ne­će do­ći, ali si­tu­a­ci­ja se pra­ti i ne sme­mo do­zvo­li­ti da do­đe do bi­lo ka­kvog iz­ne­na­đe­nja.
Ovih da­na ste do­bi­li i još jed­nu do­na­ci­ju iz Vel­sa. Ko­li­ko ove do­na­ci­je re­al­no zna­če ?
-Na­ša opre­ma je do­sta sta­ra i spo­ro se ob­na­vlja jer dr­ža­va ne­ma pa­ra. Što se ti­če vo­zi­la, na­ša vo­zi­la ni­su na­me­nje­na da idu po te­re­nu, a idu. Sa­da u Mi­tro­vi­ci oko­sni­ca ra­da je vo­zi­lo pro­iz­ve­de­no 1982. go­di­ne. Ono je­ste do­bro za­hva­lju­ju­ći što ga sva­ko­dnev­no odr­ža­va­mo, ali je ne­si­gur­no. Ni­ko ne zna ka­ko će se ta­kvo vo­zi­lo po­na­ša­ti. Vo­zi­la iz Ju­žnog Vel­sa su de­se­tak go­di­na mla­đa od na­ših vo­zi­la i pra­vlje­na su i pro­jek­to­va­na kao spe­ci­jal­na va­tro­ga­sna vo­zi­la, re­zer­vo­ar za go­ri­vo na­la­zi im se u ša­si­ji jer je pred­vi­đe­no da se za­šti­te od isi­ja­va­nja to­plo­te. Ima­ju i pred­nju vu­ču jer su na­me­nje­na za te­ren. Lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve su po­mo­gle i iz­dvo­ji­će sred­stva da vo­lan pre­ba­ci­mo na le­vu stra­nu, ne­ko­li­ko hi­lja­da evra po vo­zi­lu.

Ž.Ne­go­va­no­vić

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: