Ho­le­ste­rol kao la­ka hra­na

Uvek ima ku­pa­ca za pro­iz­vo­de od man­gu­li­ce

Tra­di­ci­o­nal­ni „Dan man­gu­li­ce“ ju­če je u Re­zer­va­tu „Za­sa­vi­ca“ u se­ver­noj Ma­čvi oku­pio pro­šle su­bo­te ve­li­ki broj go­sti­ju iz ze­mlje i sve­ta. Po­se­ti­o­ci su mo­gli da de­gu­sti­ra­ju i ku­pe pro­iz­vo­de od man­gu­li­ce, autoh­to­ne ra­se svi­nja, a sa­mo tog da­na mo­glo se ku­pi­ti i sve­že me­so za ko­je je po­u­zda­no utvr­đe­no da bla­go­tvor­no de­lu­je na or­ga­ni­zam.
„Dan man­gu­li­ce“ se po­la­ko učvr­stio u ka­len­dar zna­čaj­nih pri­vred­no-tu­ri­stič­kih ma­ni­fe­sta­ci­ja jer pri­ču o la­kom ho­le­ste­ro­lu ko­ji ima le­ko­vi­ta svoj­stva, za raz­li­ku od te­škog ho­le­ste­ro­la od be­lih svi­nja, uprav­nik re­zer­va­ta „Za­sa­vi­ca“ Slo­bo­dan Si­mić već sa­da uspe­šno „pro­da­je“ ši­rom sve­ta.
– Ne­ma mno­go pro­iz­vo­da od man­gu­li­ce i za­to su ve­o­ma tra­že­ni. Ne sa­mo zbog le­ko­vi­tog ho­le­ste­ro­la, već i zbog to­ga što je po­u­zda­no do­ka­za­no da sa­stav me­sa i sla­ni­ne man­gu­li­ce ima­ju le­ko­vit efe­kat i na ko­sto­bo­lju – ne­u­ma­ran je Si­mić u pro­pa­gi­ra­nju ra­se ko­joj je re­zer­vat uz­ga­ji­vač i ču­var ge­net­skih re­sur­sa.
A, đa­ko­ni­ja ko­je ple­ne, ne bi bi­lo bez vr­snih maj­sto­ra po­put Dra­ga­na Slav­ki­ća Lo­đe či­ja je eki­pa ne­u­mor­no tran­ži­ra­la po­lut­ke pre­tva­ra­ju­ći ih u ko­ma­de me­sa po že­lji ku­pa­ca, ali i maj­sto­ra za čvar­ke Đor­đa Be­lo­mar­ko­vi­ća ko­ji nam je „odao“ re­cept za čvar­ke od, raz­gra­blje­ne po hi­lja­du di­na­ra za ki­lo­gram.

Do­bra „pra­te­ća“ po­nu­da

– Čim se sta­vi mast, u ora­ni­ju se na­spe 7-8 li­ta­ra vo­de, a po­sle pet­na­e­stak mi­nu­ta si­pa­mo mle­ko. U tom slu­ča­ju, ne ce­di se mast po­ma­lo, već kad čva­rak do­bi­je le­pu bo­ju, ski­ne­mo ce­lu ora­ni­ju i ce­di­mo – ka­že Đor­đe Be­lo­mar­ko­vić iz Za­sa­vi­ce 2 ko­me su po­ma­ga­li si­no­vi Ne­boj­ša i Ne­nad, kao Mir­ko Ma­rić i Ra­do­van Ći­rić.
– Čvar­ci od man­gu­li­ce su naj­bo­lji i naj­lep­ši, po­seb­no ako je svi­nja ne­što sta­ri­ja. Ov­de se ne ko­lje svinj­če mla­đe od dve go­di­ne. Ce­di­mo na pre­su, a so­li­mo ma­lo vi­še. Mo­ra se pi­ti vi­na, a ako ni­su sla­ni, te­ško to ide – pri­ča Be­lo­mar­ko­vić i ob­ja­šnja­va da od če­ti­ri svinj­če­ta bu­de jed­na ora­ni­ja ma­sti.
– Man­gu­li­ca ima ma­nje me­sa od be­lih svi­nja, a kva­li­tet je od­li­čan. Mo­že­mo pri­ča­ti ko­li­ko ho­će­mo, ne vre­di dok čo­vek ne pro­ba. Po me­ni, to je la­ka hra­na. Tre­ba je­sti me­so i mast man­gu­li­ce i uve­če i uju­tro vi­de­ti da čo­ve­ku ni­je ni­šta, ne­ma ni­ka­kvih pro­ble­ma. Za­to tvr­dim da je to la­ka hra­na – ka­že Be­lo­mar­ko­vić.
Za­sa­vi­ca sva­ke go­di­ne osva­ja sve vi­še no­vih po­klo­ni­ka. Ove go­di­ne, po pr­vi put su, ov­de or­ga­ni­zo­va­no sti­gli i čla­no­vi Srp­skog kul­tur­no-pro­svet­nog dru­štva „Pro­sje­ta“ iz Tu­zle. Mi­le­na Mi­cić – Meh­me­da­gić ka­že da je do­šla gru­pa od tri­de­se­tak Tu­zla­ka.
– Gle­da­la sam na te­le­vi­zi­ji pri­ču o Za­sa­vi­ci i odu­še­vi­la se kad sam ču­la uprav­ni­ka Si­mi­ća ka­ko po­no­sno pri­ča o man­gu­li­ca­ma, pri­ro­di, ret­ko­sti­ma… Otvo­ri­mo sajt, vi­di­mo fo­to­gra­fi­je i ta­ko od­lu­či­mo da do­đe­mo – ka­že Mi­le­na Mi­cić – Meh­me­da­gić.
Osim pro­iz­vo­da od me­sa, bi­lo i „pra­te­ćih sa­dr­ža­ja“ za sva­či­ji džep. Iz­me­đu osta­lih, tu je bio i Ni­ko­la He­mun, ko­ji je do­neo ra­zno­vr­sne, pri­rod­ne pro­iz­vo­de. Ču­ve­ni „skoč­ko“s Ban­sto­la, me­ša­vi­na me­da i ora­ha za ko­ju tvr­de da po­bolj­ša­va po­ten­ci­ju, pro­da­vao se od 200 do hi­lja­du di­na­ra, za­vi­sno od pa­ko­va­nja. Slat­ko od be­lih tre­ša­nja od 200 do 400 di­na­ra, slat­ko od smo­kve i du­nje 300 di­na­ra, aj­var od 300 do 500 di­na­ra, sa­la­te od 200 do 400, a ra­ki­je od šlji­ve, kaj­si­je, kru­ške, du­nje i lo­za od 500 do hi­lja­du di­na­ra.

Ž.Ne­go­va­no­vić