Da­li de­ci dru­gi dom

Na­di­ca sa Dra­gi­com i Di­mi­tri­jem So­la­rom

Sremska Mitrovica – U Ja­lij­skoj uli­ci, u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, od pre tri i po go­di­ne ži­ve brat i se­stra Bo­ško (19) i Na­di­ca (18) Ra­di­če­vić. Bo­ško je sa­da stu­dent pr­ve go­di­ne me­nadž­men­ta na Fa­kul­te­tu or­ga­ni­za­ci­o­nih na­u­ka u Be­o­gra­du, a Na­di­ca je uče­ni­ca 4. raz­re­da Me­di­cin­ske ško­le „Dra­gi­nja Nik­šić“ na sme­ru za fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta. Brat i se­stra Ra­di­če­vi­ći su iz ovog gra­da, a svoj dru­gi dom su na­šli u po­ro­di­ci So­lar.
Zva­nič­no, hra­ni­telj­ka ove de­voj­ke i nje­nog bra­ta je Dra­gi­ca So­lar, a u sve­mu po­ma­že i njen su­prug Di­mi­tri­je. Obo­je su pen­zi­o­ne­ri, jed­no je ra­di­lo u Fa­bri­ci obu­će „Di­ja­na“, dru­go u FU­DIN „1. no­vem­bar“ i  ima­ju tro­je od­ra­slih de­ce – dva si­na i ćer­ku. Sta­ri­ji sin i ćer­ka opet ima­ju svo­je po­ro­di­ce i po dvo­je de­ce ta­ko su Dra­gi­ca i Di­mi­tri­je ba­ka i de­ka. Ipak, ima­ju sna­ge, vo­lje i že­lje da po­mog­nu i dru­goj de­ci za­to su se pri­hva­ti­li da na ži­vot­ni put iz­ve­du ili da  u to­me po­mog­nu Bo­šku i Na­di­ci.
– Do­bra su oni de­ca. To se vi­de­lo od­mah kad smo ih upo­zna­li, a po­tvr­đu­je se to­kom go­di­na ko­je su kod nas. Slu­ša­ju, do­bri su uče­ni­ci, na­dam se da će ta­ko i na­sta­vi­ti – hva­li ih Dra­gi­ca.
Brat i se­stra Ra­di­če­vić su ra­ni­je ži­ve­li sa maj­kom i nje­nom po­ro­di­com, pri­ča nam Na­di­ca, ali su zbog od­re­đe­nih raz­lo­ga od­lu­či­li da po­tra­že dom na dru­goj stra­ni. Uz po­moć Cen­tra za so­ci­jal­ni rad „Sa­va“ i nji­ho­vih struč­nja­ka us­pe­li su da na­đu re­še­nje u ovoj hra­ni­telj­skoj po­ro­di­ci.
Dra­gi­ca se se­ća da­na ka­da su je po­zva­li iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad…
– Zva­la je Sla­đa i re­kla mi da od­mah do­đem, da vi­dim  de­cu. Isti­na iz­ra­zi­la sam že­lju da ču­vam jed­no ma­nje žen­sko de­te. Od­mah su mi se svi­de­li. Bo­ško je bio snu­žden,  Na­di­ca prič­lji­va. Hte­li su da od­mah idu i da vi­de gde će bi­ti, ka­kva je so­ba. Ja sam spre­mi­la jed­nu so­bu, jer sam že­le­la da bri­nem o jed­nom de­te­tu. Kad sam  re­kla za so­bu njih dvo­je su ima­li spre­man od­go­vor:  mo­gu da bu­du za­jed­no u so­bi –  se­ća se Dra­gi­ca So­lar.
Sve rod­đen­da­ne i sla­vlja sla­ve za­jed­no, sve pro­ble­me ako ih ima re­ša­va­ju za­jed­no.
– Ni­sam ni upi­sa­la sred­nju ško­lu ka­da sam do­šlo kod ba­ka Dra­gi­ce. Ta­ko je zo­vem, jer ima svo­je unu­či­će. Br­zo smo se uklo­pi­li. Le­po nam je, do­bro se sla­že­mo, pa­ze me­ne i bra­ta. On do­la­zi su­bo­tom iz Be­o­gra­da. Ta­da nam je naj­lep­še – ra­do­sno pri­ča Na­di­ca ko­ja je sa ćer­kom svo­jih hra­ni­te­lja po­sta­la ku­ma.
To­kom ras­pu­sta u ku­ći po­ro­di­ce So­lar oku­pe se svi čla­no­vi po­ro­di­ce i oni ko­ji ži­ve na stra­ni. Dra­gi­ci i Di­mi­tri­ju, a bo­ga­mi i osta­li­ma, sr­ce bu­de pu­no sre­će.  Hra­ni­telj­stvo ni­je lak po­sao, ali će po­ru­ču­je Dra­gi­ca na­sta­vi­ti da bri­ne o dru­goj de­ci dok mo­že. Dok sa ne­str­plje­njem če­ka brat da za vi­kend do­đe iz Be­o­gra­da Na­di­ca od­go­va­ra da će uvek osta­ti u ve­zi sa svo­jim hra­ni­te­lji­ma.

S.Đ.-M.M.