• ponedeljak, 5. decembar 2022.
Me­đu­sob­no „ku­su­ra­nje“
Feljton
0 Komentara

Me­đu­sob­no „ku­su­ra­nje“

8. novembar 2011. godine

MIV: Ova­ko je na­kad bi­lo, a da­nas ha­le zvr­je pra­zne

Trag spo­zna­je ne­gde gu­bim i to ka­da se od­mak­nem od na­ci­o­nal­nih gra­ni­ca, pa tek mo­gu sa­mo na­slu­ti­ti šta se sve de­ša­va na­po­lju me­đu ve­li­ki­ma i nji­ho­vim in­te­re­si­ma. Ka­žu da je da­nas u Ame­ri­ci ve­li­ka ne­za­po­sle­nost (oko 20 mi­li­o­na) i da to bri­ne sve, a  po­ten­ci­jal­no mo­že i da ozbilj­no za­dr­ma Ame­ri­ku. Kad Ame­ri­ka ki­ne dru­gi će već ima­ti upa­lu plu­ća. SAD op­sta­ju na ve­štim kom­bi­na­ci­ja­ma fi­nan­sij­skih tran­sak­ci­ja ko­je iz­vla­če iz oba­ra­nja i po­di­za­nja kur­se­va, iz va­lut­nih tran­sak­ci­ja sa osta­lim sve­tom. Na­mi­ču se­bi do­dat­ne vred­no­sti iz osta­log de­la sve­ta i sa nji­ma sa­ni­ra­ju deo otvo­re­nih so­ci­jal­nih pro­ble­ma u dru­štvu.

Gru­pa BRIK

Me­đu­tim, i dru­gi deo sve­ta se bu­di i or­ga­ni­zu­je šti­te­ći se­be i svo­je in­te­re­se. Uve­li­ko to ra­de Ki­na i Ru­si­ja, a ze­mlje La­tin­ske Ame­ri­ke već pri­pre­ma­ju sce­na­ri­ja for­mi­ra­nja svo­je „Evrop­ske uni­je“ u Ju­žnoj Ame­ri­ci. For­mi­ra­na je i gru­pa BRIK ko­ju či­ne Bra­zil, Ru­si­ja, In­di­ja i Ki­na. Da­na 27.9.2010 ob­ja­vlje­na je vest o su­sre­tu pred­sed­ni­ka Ru­si­je i Ki­ne. Te­me su ener­ge­ti­ka, naf­to­vod i ga­so­vod, ali i za­klju­čak da će se ubu­du­će nji­ho­ve ze­mlje u eko­nom­sko-fi­nan­sij­skim od­no­si­ma me­đu­sob­no „ku­su­ra­ti“ pre­ko na­ci­o­nal­nih va­lu­ta ju­a­na i ru­blje, da­kle, mi­mo do­la­ra. I na ovaj na­čin iz­mi­ču te­pih is­pod no­gu Ame­ri­ke i nje­nih do­pun­skih pri­ho­da od va­lu­tar­nih tran­sak­ci­ja i do­lar­ske va­lu­te kao je­di­nog me­đu­na­rod­no ši­ro­ko pri­zna­tog sred­stva pla­ća­nja.. In­te­re­si se stal­no pre­pa­ku­ju i su­če­lja­va­ju, te­ško ih je pra­ti­ti a još te­že prog­no­zi­ra­ti nji­ho­vo po­li­tič­ko ob­li­ko­va­nje i uti­ca­je. Ko bi od nas da­nas po­ve­ro­vao da Ame­ri­ka za de­se­tak go­di­na mo­že da po­sta­ne i tre­će­ra­zred­na si­la? Sko­ro ni­ko, a mo­že. Kad se uki­nu pla­ća­nja u do­la­ri­ma i is­cr­pe mo­guć­no­sti iz­vla­če­nja ko­ri­sti iz fi­nan­sij­skih tran­sak­ci­ja i svet­ske va­lu­te bu­du dru­ga­či­je raz­me­ra­va­ne. SAD i Ki­na su već po­če­le pr­ve sva­đe i kon­fron­ta­ci­je na te­mu me­đu­sob­nih kur­se­va do­la­ra i ju­a­na.  Ko bi to iz mo­je ge­ne­ra­ci­je se­dam­de­se­tih pro­šlog ve­ka mo­gao i po­mi­sli­ti da će­mo do­ži­ve­ti po­vra­tak ka­pi­ta­li­zma. A de­si­lo se.

Ka­pi­tal uki­da sam se­be

U svo­joj knji­zi „Auto­bi­o­gra­fi­ja isto­ri­je“ ob­ja­šnja­vao sam na obič­nim pri­me­ri­ma iz sva­ko­dnev­ni­ce osnov­nu pro­ti­vu­reč­nost ka­pi­ta­li­zma iz­me­đu  po­društvlja­va­nja na­či­na ra­da (ma­sov­na pro­iz­vod­nja) i ka­pi­ta­li­stič­kog na­či­na pri­sva­ja­nja, i to po Mark­su. Sa­da bih oti­šao i ko­rak da­lje te re­kao da ka­pi­tal u be­so­muč­noj tr­ci za pro­fi­tom ši­ro­ko otva­ra vra­ta pro­do­ru teh­nič­kog pro­gre­sa i in­for­ma­tič­ke re­vo­lu­ci­je. Na ovom sta­di­ju raz­vo­ja ka­pi­ta­la to do­vo­di do ma­sov­ne upo­tre­be auto­ma­ti­ke i ro­bo­ti­ke u pro­ce­su pro­iz­vod­nje i po­ti­ski­va­nju rad­ni­ka. Ka­pi­ta­lu ne tre­ba­ju rad­ni­ci. A ko će ku­po­va­ti ma­sov­nu pro­duk­ci­ju? Ka­pi­tal ne­sve­sno uki­da sam se­be, do­vo­di do kri­za i ma­sov­nih pro­te­sta. Baš ovih da­na Ame­ri­ka pro­te­stu­je uz duž i po­pre­ko. U po­za­di­ni ovih po­čet­nih ob­li­ka tek­ton­si­kih po­re­me­ća­ja je, opet po Mark­su, su­kob pro­iz­vod­nih sna­ga i ri­gid­nih dru­štve­nih (ka­pi­tal) od­no­sa. Teh­nič­ki pro­gres i raz­voj pro­iz­vod­nih sna­ga za­ba­da­ju nož u le­đa dru­štve­nom si­ste­mu, i to ka­ko u so­ci­ja­li­zmu, ta­ko i u ka­pi­ta­li­zmu sa­mo iz dru­ga­či­jih raz­lo­ga. So­ci­ja­li­zam po­sta­je ri­gi­dan i pre­te­san za ini­ci­ja­ti­ve i pred­u­zet­ni­štvo, a ka­pi­ta­li­zam zbog ma­sov­ne pro­iz­vod­nje i uzur­pa­ci­je ve­li­kog de­la ko­la­ča iz ras­po­de­le za vla­sni­ke ka­pi­ta­la i po­ti­ski­va­nja rad­ni­ka ka­ko iz ras­po­de­le, ta­ko i iz pro­ce­sa. Po­tre­si su ne­iz­be­žni i to nam je sud­bi­na. Pro­iz­vod­ne sna­ge gu­ra­ju i iz­nu­tra raz­gra­đu­ju si­ste­me ko­ji se nji­ma ne pri­la­go­đa­va­ju.
U svo­jim kri­tič­kim opa­ža­nji­ma pre­po­zna­vao sam stra­te­ški pra­vac de­mo­kra­ti­za­ci­je ze­mlje. Ni­je spor­no da su na tom tra­gu sve vla­de od pe­tog ok­to­bra 2000. pa do sla­nja ovog tek­sta u štam­pa­ri­ju da­le  zna­ča­jan do­pri­nos otva­ra­nju ze­mlje pre­ma de­mo­krat­skim pro­ce­si­ma. Ni­je, da­kle, spo­ran pra­vac već je spor­na di­na­mi­ka na tom prav­cu. Ta vr­sta spo­ro­sti bi­la je pred­met mo­jih kri­tič­kih pri­med­bi i opa­ža­nja..
Tran­zi­ci­ja i ra­to­vi iz de­ve­de­se­tih osta­vi­li sna­žan oti­sak na sve, pa i na ovu vr­stu pi­sa­nja. Za­pad nas op­stru­i­rao, op­tu­žio i u jav­nom mi­ljeu na­gr­dio, da bi čak u eks­trem­nim kru­go­vi­ma išli to­li­ko da­le­ko kao da je ov­de reč o ne­kim di­vljim bal­kan­skim ple­me­ni­ma. Ne­ki su u mek­šoj va­ri­jan­ti to zva­li „ple­me­ni­ta di­vljač“ Bal­ka­na. Ka­ko ski­nu­ti ovu vr­stu spolj­ne lja­ge s nas ali i one unu­tra­šnje ko­ju smo sa­mi se­bi na­me­ni­li? Ka­ko ski­nu­ti lja­gu: „Ko da vi­še kra­va je nje­go­va“.

Po­re­ska re­for­ma

Kra­jem 2009. iz Evro­pe sti­žu sig­na­li za ko­rek­ci­ju po­re­skog si­ste­ma s ci­ljem da se sma­nji opo­re­zi­va­nje ra­da, a po­ve­ća opo­re­zi­va­nje ne­kret­ni­na. Tre­ba stvo­ri­ti si­tu­a­ci­ju u ko­joj je “za­po­šlja­va­ti jef­ti­no, a po­se­do­va­ti sku­po”.  Di­le­me ne­ma Evro­pa te­ra u red; pre­ko te­ra­nja re­da mo­žda će vra­ti­ti pro­iz­vod­nju u ne­kret­ni­ne. Sve je ovo lo­gič­no sa­mo je pi­ta­nje da li nam je tre­ba­lo 10 go­di­na, od 5. ok­to­bra 2000. pa eto do 2010. da kre­ne­mo sa po­re­skom re­for­mom? U to­me je sva srž kri­tič­kih pri­med­bi na one ko­ji su u tom pe­ri­o­du vla­da­li. Kri­ti­ka ni­je usme­re­na na po­je­din­ce ni­ti na vo­đe stra­na­ka, a ni na pro­šlost već na po­li­ti­ku spo­ro­sti vre­me­na sa­da­šnjeg.  I po­je­din­ci i pro­šlost su mi da­li sa­mo po­vo­da da po­sta­vim ista pi­ta­nja iz ri­mo­va­nja isto­ri­je i za vre­me da­na­šnje. Ho­će­mo li uz po­moć Evro­pe i re­for­me po­re­skog si­ste­ma is­te­ra­ti ne­ku pro­iz­vod­nju iz pra­znih ha­la MIV-a i po­ru­či­ti ga­zda­ma da je pre­sku­po, ako ovo­li­ke ha­le sto­je pra­zne i bes­ko­ri­sne, a le­že na iz­gra­đe­noj in­fra­struk­tu­ri. Ha­le MIV-a već se­dam-osam go­di­na zvr­je pra­zne.

Ono što je pro­ma­še­no u tran­zi­ci­ji po­pra­vi­ti ne mo­že­mo, ali za­to po­re­skim si­ste­mom gre­ške se mo­gu ubla­ži­ti i deo pro­iz­vod­nje vra­ti­ti u ha­le. Ili kre­nu­ti u još krup­ni­ji za­hvat is­pra­vlja­nja struk­tu­ral­nih de­for­ma­ci­ja i u tom prav­cu kre­nu­ti u iz­me­ne Usta­va. Mo­žda ima ne­što još va­žni­je, čak i od iz­me­na Usta­va, a to je po­di­ći mo­ral­nost Sr­bi­je na vi­ši ni­vo pa pri­zna­ti i sop­stve­ne gre­ške u si­ste­mu. Bi­stri­je će se i da­lje vi­de­ti. Od­bra­na pro­šlo­sti i pre­ba­ci­va­nje kri­vi­ce na dru­gog mu­ti pa­met, a Sr­bi­ja po­no­vo upa­da u po­na­vlja­ju­će rit­mo­ve ilu­zi­ja…

(Kraj)

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: