Ho­će li “Fe­niks“ ni­ći iz pe­pe­la?

Vinka Davidović

Po mi­to­lo­gi­ji, fe­niks je sun­ča­na pti­ca, od­no­sno mit­ska pti­ca sta­rih Egip­ća­na ko­ja ži­vi 500 go­di­na, a za­tim, na lo­ma­či ko­ju na­pra­vi, sa­ma se­be spa­li, i iz svog pe­pe­la po­no­vo oži­vi pod­mla­đe­na. U hro­no­lo­gi­ji, fe­niks-pe­ri­od je vre­me od 500 go­di­na. I jed­no i dru­go je, u fi­gu­ra­tiv­nom smi­slu, sim­bol ne­pro­la­znog tra­ja­nja, stal­nog us­kr­sa­va­nja. Da li će se ne­što slič­no de­si­ti i sa sli­ka­ma rum­ske sli­kar­ke Vin­ke Da­vi­do­vić, ko­je su na ču­de­san na­čin, pre ne­ko­li­ko me­se­ci, ne­sta­le iz stra­nač­kih pro­sto­ri­ja rum­skog G 17 plus, po­ka­za­će vre­me ko­je do­la­zi.

Da baš sve ne bi bi­lo vol­šeb­no, kre­ni­mo od eg­zakt­nih po­da­ta­ka. Vin­ka Da­vi­do­vić, ko­je li iro­ni­je, li­kov­ni je pe­da­gog, slo­bod­ni umet­nik već pu­nih 48 go­di­na. Ima­la je u svom umet­nič­kom ve­ku vi­še od sto ko­lek­tiv­nih iz­lo­žbi, oko de­set sa­mo­stal­nih, i to u ro­đe­nim Ka­šte­li­ma, Ru­mi, Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, Be­o­gra­du, Su­bo­ti­ci… Iz Ka­šte­la kod Spli­ta, uda­jom za Ni­ko­lu Da­vi­do­vi­ća, po­sta­je Ru­mljan­ka. Duh Dal­ma­ci­je do­ne­la je u Srem, i baš kao da je upra­vo na ne­koj split­skoj ri­vi, i da­nas pe­va dok pri­ča: “Čuj, šta sam ti ono ti­la rić“, “Pla­ka je ko di­te“, “Li­po sam pi­va­la“… Sa du­hom, po­ne­la je i bu­ran dal­ma­tin­ski tem­pe­ra­ment. Vo­li sve da is­te­ra na či­stac, da bu­de či­sto, i “li­po, ka mo­re“.

A ovih da­na, po­put ba­ca­nja ka­me­na s ra­me­na, ili nad­vla­če­nja ko­nop­ca, “rve“ se sa rum­skim G 17 plus. I ume­sto sklad­ne po­pev­ke dal­ma­tin­skih kla­pa, le­te oštre re­či i s jed­ne, i s dru­ge stra­ne. Ka­ko i ne bi, ve­li Vin­ka, ka­da joj je ne­ko “ukra“ tri sli­ke.

Slika Feniks za kojom se traga

A sve je po­če­lo pre pet-šest go­di­na. U vre­me La­bu­sa. Nje­mu Vin­ka “vi­ro­va­la“ i – učla­ni se u stran­ku. Ona­ko iz so­li­dar­no­sti, da im kra­se pro­stor, do­ne­se u pro­sto­ri­je stran­ke osam sli­ka, ma­njih i ve­ćih for­ma­ta.  Naj­pre je to bio pro­stor kod ka­fi­ća “Ka­za­blan­ka“, a doc­ni­je kod sta­re Elek­tro­voj­vo­di­ne. U to vre­me, jed­nu je sli­ku po­klo­ni­la biv­šoj mi­ni­star­ki Iva­ni Du­lić. U me­đu­vre­me­nu se Vin­ka po­vu­kla iz “stran­ča­re­nja“. Iz­gu­bio se onaj fi­ling, ako ga je uop­šte i bi­lo. Ni ona za stran­kom, ni stran­ka za njom, ne ha­ju ko Mu­ha­med za bre­gom.

Ali… Sli­ke osta­le ta­mo. Po si­ste­mu po­vu­ci-po­teg­ni, pet (ma­njih) sli­ka vra­ti ku­ći.

Gde su “Dr­vo ži­vo­ta“, akril na plat­nu, “Fe­niks“, akril na ju­ti, vi­tro – ko­laž “For­tu­na“, sve ve­li­ki for­ma­ti? Gde su, pi­ta Vin­ka se­be, ali i – dru­gu stra­nu. In­ten­ziv­no tra­ga za sli­ka­ma od ma­ja ove go­di­ne. Čel­ni­ci stran­ke ka­žu da ne zna­ju ni­šta o to­me. Zna­ju da su sli­ke bi­le tu, da su u me­đu­vre­me­nu vra­ta bi­la pro­va­lje­na, da je bi­lo se­lid­bi… A gde su sli­ke, vrag bi ga znao.

Ce­la stvar je do­spe­la do SUP-a. Is­tra­ga je u to­ku. Vin­ka tra­ži sli­ke, ili obe­šte­će­nje od sto hi­lja­da di­na­ra. U stran­ci ka­žu da to obe­šte­će­nje mo­že sti­ći je­di­no od Okru­žnog od­bo­ra. Ne­ki su joj sa­ve­to­va­li da svo­je sli­ke tra­ži po ga­le­ri­ja­ma… “Pa ko će kra­de­nu sli­ku do­ne­ti u ga­le­ri­ju, oli su glu­pi oni, oli ja, bo­ga­mi vi­še ne znan“, ža­li se Vin­ka ovih da­na, dok na ovu te­mu “ća­ku­la­mo“ u nje­noj ku­ći.

Ho­će li Vin­kin “Fe­niks“ ni­ći iz pe­pe­la? Ili će za tu isti­nu bi­ti po­tre­ban fe­niks-pe­ri­od – 500 go­di­na? Ne­će – ako je isti­na baš to ne­pro­la­zno tra­ja­nje.

Ka­ti­ca Ku­zma­no­vić