Svečana sala van upotrebe

Nekada sala, sada rusevina

Ruma – Pra­va je sre­ća što se, pre de­se­tak da­na, u Ru­mi ni­je de­si­la tra­ge­di­ja. Ka­da ovo tvr­di­mo, mi­sli­mo na zgra­du Op­štin­skog udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra Ru­ma ko­ja je – osta­la bez kro­va. Ne mo­že se re­ći iz­ne­na­da, jer se po iz­gle­du pla­fo­na ova­ko ne­što mo­glo i oče­ki­va­ti.

U ju­tar­njim sa­ti­ma, či­sta­či­ca je oba­vlja­la svoj po­sao, pla­fon je po­čeo da se kru­ni, ona je na vre­me na­pu­sti­la sa­lu, i po nju se sve do­bro za­vr­ši­lo. To je si­že pri­če.

O uzro­ci­ma i po­sle­di­ca­ma tek će se pri­ča­ti, jer šte­ta ni­je ma­la.

Ka­da smo po­čet­kom pro­šle ne­de­lje po­se­ti­li ovo udru­že­nje, u dru­goj sa­li ko­ja ni­je pod istim kro­vom sa ovom sve­ča­nom, ko­ja se uru­ši­la, sve je bi­lo nor­mal­no: pen­zi­o­ne­ri su se oku­pi­li, ne­ki su igra­li šah, dru­gi kar­te, jed­ni su pi­li čaj, dru­gi ka­fu, tre­ći ra­ki­ji­cu. Do­če­kao nas je pred­sed­nik Mi­len­ko Sa­vić. Ovo je nje­go­va pri­ča:

-Ka­da je po­čeo da ot­pa­da pla­fon, či­sta­či­ca je po­be­gla, na vre­me se iz­ma­kla. Ot­pa­lo je 18 me­ta­ra kva­drat­nih pla­fo­na. Vi­di­te, sve je još ru­še­vi­na. Baš te ve­če­ri ima­li smo na pro­gra­mu pro­sla­vu jed­nog pu­no­let­stva. Ovo nas ni­je mno­go iz­ne­na­di­lo. Već tri go­di­ne tra­ži­mo da se to po­pra­vi, zgra­da je vla­sni­štvo op­šti­ne. Od­go­vor je uvek bio – tre­nut­no ne­ma pa­ra. Zgra­da je sta­ra 35 go­di­na, na njoj se ni­šta ni­je po­pra­vlja­lo. Ovih da­na do­la­zio je gra­đe­vin­ski in­spek­tor, sve­ča­na sa­la je van upo­tre­be sve dok  se ne sa­ni­ra. Od to­ga smo se iz­dr­ža­va­li, ta sa­la se iz­najm­lji­va­la za igran­ke, pro­sla­ve, ro­đen­da­ne, iz­lo­žbe, pe­snič­ke ve­če­ri, pa i da­će. Bio je to so­li­dan pri­hod da se mo­gu po­kri­ti tro­ško­vi i za pla­te de­vet za­po­sle­nih. To je ugo­vor po de­lu, pla­te su šest hi­lja­da di­na­ra. Već sam ne­kim re­kao da ne do­la­ze na po­sao. Pre­ma pr­vim pro­ce­na­ma, po­prav­ka će ko­šta­ti oko če­ti­ri mi­li­o­na di­na­ra. Sa­da če­ka­mo šta će bi­ti, tra­ži se re­še­nje.