Paja Nikolić
Stejanovci, Ruma – Da bi srpsko selo moglo da krene napred i da bi moglo da odgovori na izazove vremena koje dolazi, ono se, pre svega mora vratiti u vlasništvo naših zemljoradnika. Ali, ne formalno nego istinski, delatno, što se može ostvariti samo ako se pokrene stari, zadružni oblik udruživanja, a zadružna zemlja konačno vrati u posed paora. Na taj način, stvorili bi se svi preduslovi da se između proizvođača i kupaca uklone svi posrednici, nakupci i oni koji pod sumnjivim okolnostima i, po mišljenju najvećeg dela naših paora, ko zna za koga i to po visokim cenama otkupljuju zemlju.
Jedan od bitnijih razloga zbog kojih još jednom apelujemo na povraćaj zadružne zemlje jeste i preko potrebno oživljavanje etičke uloge srpskog zadrugarstva koje se uvek ogledalo u zajedništvu, solidarnosti, kolekitivizmu i odupiranju svim negativnim pojavama koje su vremena donosila, a o kojima je svojevremeno pisao Svetozar Marković, kao i balkanski zadružni velikan Aleksandar Stambolijski.
Od „Fruškogorke“ do „Brile“
Međutim, ako je verovati rečima zadrugara, ova potreba još uvek je stvar teorije, jer u praksi oni koji se upuste u borbu za povraćaj zadružne zemlje, često nailaze na čitav niz problema koji se ogledaju, kako u zamršenim kanalima birokratije tako i u bezvoljnosti onih koji u svojim rukama drže poluge političke vlasti.
Najbolji dokaz da se obnavljanje zadrugarstva teško pokreće sa mrtve tačke je i primer stejanovačke Zemljoradničke zadruge „Brile“ koja, kao pravni naslednik prethodne „Fruškogorke“ već više od deset godina potražuje 127 hektara svoje zemlje koju su svojevremeno koristili „Agro Ruma“ i AD „Pinki“ iz Sremske Mitrovice.
Kako ističe Paja Nikolić, direktor stejanovačke Zadruge, borba za povraćaj zadružne svojine je teška, ali vredna svakog napora koji se, kako kaže, mora podneti, ako se želi istinski oporavak našeg sela.
– Više je nego jasno da poljoprivrede nema bez zadruge, jer najveći deo naših zemljoradnika ima male posede i kao individualci teško mogu da opstanu. Udruživanje je nepohodno i na nama je da uradimo sve kako bi tu očiglednu potrebu napokon i realizovali, objašnjava Nikolić.
Prvi put, inicijativa za povraćaj 127 hektara zadružne svojine upisane u Katastarskoj opštini Stejanovci, podneta je 2001. godine u ime tada postojeće Zadruge „Fruškogorka”. U međuvremenu, kako napominje Nikolić, „Fruškogorka“ je usled dugogodišnje blokade, krajem 2010. godine izbrisana iz registra.
Posle toga u maju 2012. godine, neumorni zadrugari odlučuju da pokrenu novu kooperativu i registruju Zadrugu „Brile” koja danas ima 11 zadrugara i jednog zaposlenog. Kako je delatnost Zadruge ostala ista, stejanovački zadrugari na čelu sa svojim direktorom odlučuju da podnesu novi zahtev za povraćaj preko potrebne svojine na koju, po svim odredbama Zakona o zadrugama imaju pravo.
– Još pre nego što je „Agro Ruma“ privatizovana, u vreme vođenja stečajnog postupka, mi smo poslali „izlučno pravo“, koje sprečava da se naša zemlja, koja je u to vreme bila predmet upravnog postupka proda. Krajem avgusta prošle godine obratili smo se i lokalnoj samoupravi u Rumi, Odeljenju za urbanizam i komunalno stambene poslove sa istim zahtevom. Rok za odgovor je bio 60 dana i verujem, ni malo slučajno, odgovorili su nam upravo poslednji dan, odbivši svaki naš predlog bez prethodnog sazivanja upravnog postupka, na kojem bi sve zainteresovane stranke mogle da objasne svoje zahteve i potrebe. Zapravo, od samog prvog pojavljivanja i predaje zahteva, lično sam naišao na neshvatljiv birokratski prezir, kao da smo mi zadrugari došli da tražimo neku kratkoročnu pomoć da preživimo, a ne da potražujemo povraćaj sopstvenog imanja, razočarano priča Nikolić.
Žalba Ministarstvu
Po dobijanju negativnog odgovora, zadrugari su preko opštinskog upravnog organa početkom novembra uložili žalbu nadležnom Ministarstvu u kojoj su naveli da je u nekoliko navrata povređen Zakon o vođenju upravnog postupka.
– Opštinska administracija je bila u obavezi da sazove sučeljavanje i saslušanje stranaka. Ma kakav naš zahtev bio, morala nam se dati mogućnost da obrazložimo svoje zahteve. Ništa u toj našoj žalbi nije napamet pisano. Povređen je Zakon i mi očekujemo da se ovo opštinsko rešenje poništi i da se konačno vratimo pravom Upravnom postupku u kojem će nam biti omogućeno da svoje interese objasnimo. Međutim, ono što nam je na neki način najteže palo jeste činjenica da smo prekinuli i kontakte sa AD „Pinki“ koji je, kada smo krenuli u postpuak, bio voljan da nam vrati zemlju koju su koristili. Mi smo pravni sledbenici, kako „Fruškogorke“ tako i stare predratne zadruge, imamo istu delatnost, ista je Katastarska opština i tu ne treba mnogo trošiti reči i vremena da bi se zemlja konačno vratila onima kojima i pripada, jasan je Nikolić.- Upravo otuda, mi ćemo ići i dalje, žalićemo se i tužiti dok se stejanovačkim paorima ne da ono što im je preko potrebno da bi preživeli ovo teško vreme.
Zadružna svojina postoji
Trenutno, stejanovačka Zadruga ima svoju kancelariju koju koristi, veći zadružni prostor koji je, kako napominje Paja Nikolić uzurpiran od strane Mesne zajednice, kao i magacin, koji je izdat privatnim licima.
– Ja sam bio u mnogim selima Srema i mogu reći da su zemljoradnici i te kako zainteresovani za zadrugarstvo. Oni shvataju da je kooperativa zdravi osnov zemljoradničke proizvodnje i ona je naročito dobra za male posednike kojih je i najviše. Poseban elan ljudima daje primer grabovačke Zadruge koja se izborila za svoja prava, koja dobro posluje i polako upošljava preko potrebne stručnjake. Ljudi se okupljaju oko svoje zadruge, znaju gde i kod koga mogu da dođu ako im je potrebna pomoć, sigurni da će nama na prvom mestu biti struka, posao i poljoprivreda a ne politika. Trenutno nas je 11 i imamo 50 dodatnih zahteva, a sarađujemo i sa onima koji nisu zadrugari koliko možemo i kako umemo. Borićemo se za svoju zemlju, jer mi sem nje nemamo drugi kapital i drugo znanje, zaključuje Nikolić.
Na kraju, treba istaći i to da razvoj zadrugarstva, uz proaktivnu ulogu države u regulaciji tržišta i zaštite domaće proizvodnje od inostrane robe lošijeg kvaliteta ili pak genetski modifikovaih organizama i monopolista, svakako može dovesti do promena u sferi poljoprivrede, te do stvaranja novih političkih koncepcija koje će svoju realnost zasnivati ne na individualizmu i negativnom takmičarskom duhu, nego na solidarnosti i komunitarizmu.
S. Lapčević
