“Kod nas u selu, ostalo je samo nas nekoliko koji držimo krave”
Na Fruškoj gori, nekada gotovo da nije bilo domaćinske kuće koja u svojoj štali nije imala makar jednu muznu kravu. Međutim, kako je vreme prolazilo, situacija se polako menjala, pa smo došli do toga da svako naše selo ima toliko krava da ih je moguće izbrojati prstima obe ruke.
U vreme krize stočarstva u Srbiji, samo su najuporniji ostali verni ovom vidu stočarske proizvodnje, i to uz znatne izmene u odnosu na neki raniji period.
Mladi Slavko Jovešković iz Grgurevaca, na svom imanju ima tri muzne krave, što je, verovali ili ne, velika brojka.
– Uvek smo imali krave i cilj nam je da tako i ostane. Iako je situacija teška, dajemo sve od sebe da krave ostanu u našem domaćinstvu – kaže naš sagovornik.
Dnevnu mužu od 60-70 litara mleka, Joveškovići mahom koriste za preradu, dok ostatak prodaju kao sveže.
– Mleko ne dajemo na otkup jer je niža cena, a mali proizvođači nemaju toliku količinu mleka, koja bi mogla da pokrije sve troškove prilikom otkupa. Trenutno je isplativije prerađivati ga i prodavati kao finalni proizvod, pa se moja porodica već godinama bavi proizvodnjom sira. Mislim da nam je to u ovoj situaciji bio najpamtniji potez – ističe Slavko.
Što se tiče ishrane, Joveškovići nemaju većih problema, s obzirom da imaju dosta obradive površine pod lucerkom, a što se kabaste hrane tiče, mahom koriste žitarice sa svojih oranica.
– Kvalitetno mleko se dobija kvalitetnom prehranom. Zato krave uvek hranimo hranom koju sami proizvodimo. Osim toga što se više isplati, krajnji proizvod je znatno kvalitetniji – kaže naš sagovornik.
Međutim, uprkos tome što se mlečno govedarstvo, uz dobru računicu, dosta truda i pametnu organizaciju može isplatiti, ono ipak zamire u našim krajevima.
– Mlečno govedarstvo je sve manje zastupljeno u našem fruškogorskom kraju. Na primer, kod nas u selu ostalo je samo nas nekoliko koji držimo krave i mnogo je faktora koji su uticali na to. Pre svega, niska cena mleka koja nas prati godinama unazad, a sa druge strane, krave su jako velika obaveza. Ujutru i uveče namirivanje, muža, telenje, napajanje malih teladi više puta na dan. Zatim, kada je prerada u pitanju, tu je podlivanje mleka, sirenje, ceđenje. Takođe, dosta naroda je otišlo u grad za boljim životom i samim tim se dosta stoke rasprodalo. A ima i dosta ljudi koji kupuju mleko po marketima jer je jeftinije od domaćeg, a jeftinije je iz razloga što je to sve ili obrano mleko ili mleko dobijeno iz praha, koje baš i nije zdravo – kaže Slavko i poručuje – ništa bez domaćeg!
O ozbiljnijem proširenju proizvodnje i povećanju broja grla za sada ne razmišlja.
– Sa ovim što imamo, za sada snabdevamo naše stalne mušterije. Veliki je to posao, pogotovo kada dođu poslovi oko, na primer, baliranja deteline i slame. Takođe, pored goveda bavimo se još ratarstvom i tovom svinja, pa smo na ovu količinu krava, uz ostale poslove, već nekako uhodani – zaključuje.
N. Milošević
