O SEZONSKOM VOĆU
Piše: Nemanja Milošević
Ima li lepšeg večernjeg osveženja od sveže, sočne i hrskave domaće jabuke? Osim što miluje nepca i šalje znatne količine serotonina moždanim vijugama ljubitelja ovog voća, jabuka je dobra i za zdravlje naših zuba, pa čak i za probavu.
I baš neki dan naleteh u prodavnici na izvesne “letnje jabuke”, pa reših da obradujem sebe i kupim par komada. Rekoh, piše da su letnje, a po logici stvari, s obzirom na činjenicu da je leto još uvek u toku, pomislih da su sigurno sveže da svežije ne mogu biti.
Nakon obilne večere, došlo je vreme za tradicionalni ritual lova na dobre filmove i serije. Daljinski je tu, nožić je tu, a tu je i jabuka spremna za giljotinu. Voda već kreće na usta. Sečem parče i spreman sam za prvi zalogaj. Kad nakon prvog griza – puna usta brašna!
Rekoh šta je ovo, da nije neka greška? Ispljunuh tu odvratnu mešavinu brašna, ljuske i jabučnog soka i zafrljačih u besu onaj nožić po sred sobe.
Zar opet? Evo treća je već godina kako normalnu, svežu jabuku nisam pojeo. A nema kakve nisam kupovao. Od ajdareda, preko jonagolda i onih delišesa, pa sve do ovih novih, “letnjih”. I dobro su napisali. Te jabuke od pre neki dan sigurno jesu letnje. Ali od najkasnije od leta 2023.
Sedim tako razočaran i pitam se – gde su, bre, jabuke iz tolikih naših voćnjaka sada, u sred sezone?!
Prosto ne mogu u glavi da posložim činjenicu da nam se iz godine u godinu, krajem leta i tokom jeseni, u trenucima kada jabuke treba da pucaju od soka, u većini prodavnica i piljara prodaju prošlogodišnje jabuke iz hladnjače! A šta će biti sa svežim jabukama, pitam ja vas?
Sudeći po svemu što sam do sada naveo, sveže jabuke će verovatno ići u hladnjaču, kako bi zauzele mesto onih starih, brašnjavih, koje su došle na red za prodaju. I tako u krug. Sledeće godine u ovo vreme, opet ćemo jesti sveže odmrznute jesenje plodove ubrane leta 2024.
Ova situacija me neodoljivo podseća na mog dedu. Nekada smo u dvorištu imali stablo jabuke. U ovo doba godine bile su najukusnije, najslađe i najsočnije. Ali, ukoliko bi moja ruka slučajno posegnula ka grani sa ciljem da ubere jednu lepoticu marke “ajdared”, deda bi viknuo: “Ne! Uzmi ove što su otpale, pa iskruži nožem gde je udarena. Te lepe i zdrave čuvamo za zimu!”.
Onda bi se sve te jabuke, zelenkasto-crvene i sjajne, kao naslikane, spakovale u gajbu i smestile u “hladnu sobu”, čekajući prvi sneg. A kada bi došlo vreme predviđeno za raspakivanje gajbi i degustaciju plodova, one bi već bile brašnjave i ustajale. Naravno, takve jabuke nisam želeo da jedem, a deda bi me čitave zime kritikovao: “Sve će jabuke propasti, samo ih ja i baba jedemo!”. Pa, šta da vam kažem. Ja volim da ih jedem u leto i jesen, kad im je sezona.
Iskren da budem, nisam siguran koliko je ova tema, koju sam morao da obrazložim da ne bih pukao, relevantna za pitanje javnog interesa. Mada, možda baš i jeste. Nisu matore jabuke jedina ustajala roba na policama naših marketa. Valja se tu svašta – od drvenog krompira, preko trulog luka, do polusuve paprike babure. I sve to po redovnim cenama i bez ikakvog upozorenja!
Koliko znam, praksa u ovim našim krajevima je oduvek bila takva da se voće koje nije sveže i koje više nije za jelo prodaje po višestruko nižoj ceni i namenjeno je pečenju rakije. Od tog stanja nisu daleko ni pomenute jabuke, a odavno se više ne prodaju ni po onoj čuvenoj “Boljoj ceni”.
Zato smo svi mi, koji nismo u mogućnosti da redovno posećujemo pijacu ili seoska domaćinstva, primorani da igramo igru na sreću prilikom kupovine voća i povrća. S toga, nemojte me posmatrati čudno ukoliko me zateknete kako u sred radnje kucam u jabuke kao da kupujem lubenicu. Čak sam i to radio, ali ne vredi. Jabuka se nisam najeo…
