Hektari neće ostati u parlogu

Владимир Влаовић

Sremska Mireovica – Pro­leć­na se­tva u Sre­mu tre­ba da bu­de oba­vlje­na na 188.176 hek­ta­ra ora­nič­nih po­vr­ši­na, što je za oko 3.400 hek­ta­ra ma­nje ne­go pro­šle go­di­ne. Raz­log ovom sma­nje­nju slo­bod­nih ora­ni­ca za pred­sto­je­ću se­tvu je u  po­ve­ća­nju je­se­nas za­se­ja­nih nji­va str­nim ži­ti­ma.
Pre­ma pro­ce­na­ma u Srem­skoj pri­vred­noj ko­mo­ri u  ovo­go­di­šnjoj pro­leć­noj se­tvi mo­že se oče­ki­va­ti da  do­đe do sma­nje­nja po­vr­ši­na pod ku­ku­ru­zom za oko 5.000 hek­ta­ra ili za če­ti­ri od­sto od uobi­ča­je­nih po­vr­ši­na. Ova pro­ce­na ima raz­log u či­nje­ni­ci da je ku­ku­ruz 2011. go­di­ne pro­iz­vo­đa­či­ma do­neo sla­bi­ji fi­nan­sij­ski re­zul­tat. Na­i­me, zbog su­še ostva­ren je pad pri­no­sa u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu za 17 od­sto, a bi­la je i za 18 od­sto ma­nja ce­na ku­ku­ru­za. Uz to po­ja­vi­li su se pro­ble­mi oko iz­vo­za, ni­žih svet­skih i do­ma­ćih ce­na, stag­na­ci­ja sto­čar­stva što su sve  ele­men­ti ko­ji uti­ču na sma­nje­nje pla­ni­ra­nih se­tve­nih po­vr­ši­na.
– Še­ćer­na re­pa je kul­tu­ra ko­ja je 2011. go­di­ne od­lič­no pod­ne­la su­šu na srem­skim po­lji­ma, po­stig­nut je ne­što bo­lji pri­nos i bo­lja di­ge­sti­ja ne­go pret­hod­ne go­di­ne.
Is­ku­stva pro­iz­vo­đa­ča su da je re­pa ima­la da­le­ko bo­lju ce­nu ko­re­na, da je bi­lo ma­nje od­bi­ta­ka ne­či­sto­će, mno­go ma­nje pro­ble­ma oko pre­vo­za i pri­zmi­ra­nja, ta­ko da je slat­ki ko­ren po­stao opet kul­tu­ra ko­ja je da­le­ko iz­nad osta­lih po fi­nan­sij­skim efek­ti­ma – ko­men­ta­ri­še  Vla­di­mir Vla­o­vić, se­kre­tar Od­bo­ra za agrar Srem­ske pri­vred­ne ko­mo­re, ko­ji pod­se­ća da pre­ra­đi­va­či i za ovu go­di­nu na­ja­vlju­ju slič­ne ce­ne i uslo­ve pro­iz­vod­nje što će si­gur­no do­ve­sti do po­ve­ća­nja po­vr­ši­na pod ovom kul­tu­rom, za oko šest od­sto u od­no­su na pro­šlu go­di­nu.
Pod ulja­ri­ca­ma – so­jom i sun­co­kre­tom pla­ni­ra­ju se po­vr­ši­ne slič­ne pro­šlo­go­di­šnjim ili ne­što ve­će. Sun­co­kret je imao 12,5 od­sto ve­ći pri­nos, ali će ka­ko se pla­ni­ra za­u­ze­ti tra­di­ci­o­nal­ne po­vr­ši­ne u Sre­mu od­no­sno bi­će za­se­jan na oko 5.000 hek­ta­ra. So­ja, ko­ja je  ima­la zna­čaj­no sma­nje­nje pri­no­sa – oko 27 od­sto, u od­no­su na pro­šlu go­di­nu, oče­ku­je se da bu­de za­se­ja­na na oko 24.000 hek­ta­ra. Ovo pre sve­ga, zbog tra­di­ci­je pro­iz­vod­nje, ma­lih tro­ško­va u pro­iz­vod­nji, or­ga­ni­zo­va­nog ot­ku­pa i  sta­bil­nih ce­na.
Kod pra­vlje­nja ova­kvog pla­na se­tve su uze­ti u ob­zir vi­še­go­di­šnje struk­tu­re se­tve, struk­tu­ra se­tve u pro­šloj go­di­ni, plo­do­red, kre­ta­nje ce­na po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da ka­ko na do­ma­ćem ta­ko i na stra­nom tr­ži­stu, za­li­he na svet­skom tr­ži­štu i pred­vi­đa­nje ce­na na­red­ne go­di­ne, iz­voz, raz­voj sto­čar­stva, raz­go­vo­ri sa pro­iz­vo­đa­či­ma, pre­ra­đi­va­či­ma, na­u­kom, pri­vred­nim ko­mo­ra­ma, za­dru­žnim sa­ve­zom, udru­že­nji­ma po­ljo­pri­vred­ni­ka i dru­gih, is­ta­kao je se­kre­tar Od­bo­ra za agrar Srem­ske pri­vred­ne ko­mo­re.
Ho­će li se­tve­ni pla­no­vi bi­ti re­a­li­zo­va­ni po­ka­za­će prak­sa, jer do po­čet­ka pro­leć­ne se­tve ima vre­me­na da se pro­iz­vo­đa­či pre­ra­ču­na­ju. Ne­po­volj­ni vre­men­ski uslo­vi ko­ji su vla­da­li je­se­nas uti­ca­li su da ula­ga­nja u  pro­iz­vod­nju, osnov­na ob­ra­da, pri­pre­ma ze­mlji­šta i je­se­nja se­tva bu­du ote­ža­ni i sku­plji.

S.Đ.