U društvu se ne obraća dovoljno pažnje na osobe sa invaliditetom. Mi mislimo da mi više vredimo opštinskim strukturama nego što oni vrede nama. Bilo bi lepo kada bi oni ponekad i sami učinili nešto da nam pomognu, a ne da sve bude samo naša inicijativa – kaže predsednik Stevan Sinđelić
Opštinska organizacija invalida rada Beočin formirana je 1988. godine i dugo vremena nije bila aktivna. Tek dolaskom stranih kompanija i otpuštanjem radnika po svim osnovama, javlja se potreba da se invalidi iz firmi organizuju u neka svoje udruženja i tada ova organizacija počinje aktivno da radi.
Kako kaže Stevan Sinđelić, predsednik, gotovo svi članovi su došli iz Fabrike cementa, s obzirom da je ona bila najveća firma na ovom području.
-Te 2006. godine iz Fabrike je izašlo oko 200 invalida rada, a s obzirom da je u Udruženju bilo još članova i po drugim osnovama, imali smo ukupno 300 osoba sa invaliditetom. Nažalost, tokom proteklog vremena dosta ih je umrlo, tako da Organizacija danas ima manje od stotinu članova. Novopridošlih više nemamo, jer se smanjio broj radnika, a i uslovi rada su se poboljšali. Preko udruženja smo omogućili svim našim članovima da ostvare svoja zakonska prava, a najmanje što smo uspeli jeste da ostvare pravo na polovinu invalidske penzije. To sad svi imamo, dok ranije nije bilo tako. Međutim, u saradnji sa privrednicima opštine Beočin, a koristeći nove zakonske mogućnosti, zaposlio se jedan broj ljudi koji su vremenom stekli pravo na celu ili pola invalidske penzije – kaže predsednik Sinđelić i dodaje da osim invalida rada ova organizacija u svom sastavu ima i druge osobe sa invaliditetom, kao što su distrofičari, palaplegičari, osobe sa oštećenim sluhom, te da oni kroz ovo udruženje ostvaruju sva prava koja imaju i invalidi rada.
Od 2006. godine, od kada su obnovili rad, članovi Udruženja okupljaju se u svojim prostorijama koje su na korištenje dobili od Opštine Beočin. Tu im je, kako kažu, i kancelarija i radionica i magacin i dnevna soba…Takođe, to je mesto gde se druže i gde se bave aktivnostima koje vole. Jedna od njih je slikarstvo, tako da zidove ovih prostorija krase brojne slike čiji su autori upravo članovi ovog Udruženja. Tokom godine sarađuju sa velikim brojem akademskih slikara, a jednom godišnje organizuju izložbu svojih radova. Ponosni su na to što je pre nekoliko godina njihovu izložbu otvorio mitrovački slikar Dragan Martinović.
Osim slikarstva, bave se još šahom, pikadom, ribolovom, redovno prate razne konkurse i programe koji su im namenjeni. Kažu da bi voleli kada bi predstavnici vlasti imali inicijativu da im ponekad i sami u nečemu pomognu, a ne da uvek to bude samo odgovor na njihovu molbu.
-U društvu se ne obraća dovoljno pažnje na osobe sa invaliditetom. Mi mislimo da mi više vredimo opštinskim strukturama nego što oni vrede nama – kaže predsednik Stevan Sinđelić.
Milutin Trifunović, jedan od članova organizacije, kaže da iako su svi međusobno različiti, ipak su se lepo uklopili i dodaje:
-Najvažnije nam je da se lepo družimo, bilo da idemo na pecanje, igramo šah ili pikado bitno je da vlada dobro raspoloženje, da razmenimo poneku reč i podelimo probleme. Jer, u današnje vreme upravo je druženje to što ljudima jako nedostaje, a mi smo zadovoljni što imamo naš kutak u kojem možemo da se okupljamo kad god to poželimo.
S. Mihajlović
