Psi rase kane korsa iz mini odgajivačnice Dejana Budimirovića iz Mačvanske Mitrovice usrećili su brojne ljubitelje ovih, na izgleda opasnih, a u suštini umiljatih krznenih ljubimaca, širom sveta.
Prvog psa, mužjaka Dejan je nabavio pre skoro deset godina, sada pored njega ima još dve ženke.
– Za mene priča sa psima počela je pre 9,5 godina koliko sada ima mužjak kojeg sam prvo nabavio. Кao dete sam voleo velike pse, moćnog i opasnog izgleda, ali tada rasa kane korso nije bilo zastupoljena kod nas ni blizu u meri u kojoj je sada. Sećam se da sam prvo na oglasima pročitao da se prodaju štenci kano korso i tada sam se zainteresovao za tu rasu, pa sam počeo malo da je istražujem na internetu. Nekako odmah nakon toga sam sasvim slučajno na ulici, uživo prvi put video psa te rase i ja sam se da se tako izrazim tog trenutka zaljubio. Vrlo brzo saznajem i da u mom mestu jedan čovek ima leglo, odlazim da ga vidim i bez puno razmišljanja kupujem štene – priča Dejan.
Zajedno sa odrastanjem svog prvog psa i Mačvanin je učio više o njima, jer kako sam priznaje, predznanja nije imao.
– Svideli su mi se štenci na prvi pogled iako ništa nisam znao o toj rasi i nekim standardima, samo sam želeo da imam jednog, tada nisam ni slutio da ću se njima ozbiljnije baviti, a pogotovo ne da ću i sam imati legla – nastavlja 32-godišnjak.
Usledila je i prva izložba, koja je za Dejana bila jedno potpuno novo iskustvo.
– S prvim fotografijama mog psa koje sam postavio na društvenoj mreži „fejsbuk“ došla su i brojna nova poznanstva, bar preko mreže, sa drugim vlasnicima. Кrug prijatelja se širio, vrlo brzo i van granica Srbije. Sve više sam učio o ovoj rasi i prosto sam poželeo da učestvujem i na izložbama. Prva na kojoj sam bio sa mojim psom je bila upravo u Mitrovici i jako mi se svidelo to iskustvo. Iako nisam imao nekog velikog predznanja bilo mi je zanimljiv čitav taj događaj. Pas na izložbi mora biti poslušan, ne sme biti agresivan prema drugim psima, ljudima, mora da zna da stoji u stavu, da bude miran, jer sudije sve to ocenjuju. Onda ide trčanje u krug, kada sudije ocenjuju hod, tu se takođe vidi temperament i narav psa, a onda dolazi na red izgled. Naravno, nisam pobedio na toj prvoj izložbi, ali sam baš uživao, upoznao dosta vlasnika pasa, čuo jako dobre savete i naravno imao mogućnost da sam uporedim svog psa sa drugima – priča Dejan.
Tri godine nakon što je nabavio prvog psa on odlučuje da kupi i jednu ženku, koja je dosta boljeg kvaliteta i koja se kasnije jako dobro pokazala na izložbama.
Od njih dobija i prvo leglo, a kroz smeh priča, da su se oko njega angažovali svi u kući, jer je i to bila jedna velika novina za njih.
– Prvo leglo kada sam dobio bilo je to sve novo za mene. Svi smo se u kući maksimalno trudili da to nekako izguramo, jer su štenci zahtevali posebnu pažnju. Usledilo je dugo leglo, pa treće, ali sa drugim mužjacima, jer sam želeo da mladi budu jednog vrhunskog kvaliteta – objašnjava Mačvanin.
Svako sledeće leglo je bilo za klasu bolje i kako kaže, misli da je po kvalitetu štenaca sada dostigao jedan vrh i sada je samo potrebno da to održava.
– Pas može da zahteva 24 sata pažnju, ali sve zavisi koliko je vlasnik u mgućnosti da im se posveti. Psi su moj hobi, to nije moj posao ili neki moj glavni izvor prihoda, tako da sam ja gledao da njima napravim pre svega dobar prostor, jer nemam toliko slobodnog vremena koliko bih voleo da imam za njih. Gledam da ih pre ili posle posla, odvedem na kupanje na Savu tokom letnjeg perioda ili zimi u šetnju duž keja. Naravno, kod mene nisu zatvoreni i mogu da se igraju u dvorištu. Svakako trudim se da imaju dobre uslove, čak sam im ugradio i grejanje u boksove – objašnjava Dejan.
– Za mene psi predstavljuju uživanje, neizmerna je količina ljubavi koju mi oni pružaju i na svoj način pokazuju svakog dana. Pogotovo moj prvi pas, kada sam ga nabavio ništa nisam znao o toj rasi, zajedno smo nekako rasli. On na primer iako voli sve ukućane, prvih godinu dana nije hteo bilo ko drugi da ga šeta do ja, a kada šetamo toliko je dobar da može da ide i bez povoca, on se ne odvaja od mene. Nije agresivan i baš ima lepu narav – priča kroz osmeh Mačvanin.
Njegovi psi, kaže on, stigli su u brojne zemlje širom sveta, od Hrvatske, preko Slovenije, do Engleske, Irske, Velsa, pa čak Sjedinjenih Američkih Država i Кanade i vrlo je ponosan na činjenicu da su svi našli dobre vlasnike.
Tekst objavljen u okviru projekta “Seoski divani” koji je sufinansiran sredstvima budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
