Nemanja Uglješić, mladi golman iz Mačvanske Mitrovice, fudbalski je stasavao u Podrinju, gde je veoma rano dobio priliku i među stativama seniorskog tima. Danas korak po korak gradi svoj put, vođen jasnim ambicijama i željom za napretkom.
–Sa oko osam godina počeo sam da treniram u Podrinju, gde sam, kao i većina dečaka iz mesta, napravio prve fudbalske korake. U početku sam želeo da budem napadač i da postižem golove, ali sam, gledajući jednog dečaka na golu, shvatio koliko je ta uloga važna na terenu. Tada sam poželeo da i ja budem taj koji se izdvaja od ostalih, ne samo po dresu, već i po odgovornosti. Vrlo brzo sam zavoleo tu poziciju – priča Uglješić.
Tokom razvoja, kako ističe, poseban uticaj imao je njegov trener, koga naziva „fudbalskim ocem“.
–Usledilo je upoznavanje sa Miroslavom Čavkom, trenerom sa kojim sam proveo nekoliko godina. On me je naučio mnogo, ne samo o fudbalu, već i o životu. U pitanju je sjajan trener, još bolji čovek, koji me je mnogo usmeravao ka profesionalizmu i na tome sam mu izuzetno zahvalan – kaže Mačvanin.
Put ga je vodio kroz sve mlađe kategorije Podrinja, a priliku da debituje za prvi tim dobio je već sa 16 godina.
–Bila je to izuzetna čast i ozbiljan zadatak. Osećao sam veliku odgovornost, ali pre svega zahvalnost. To je jedan od najznačajnijih momenata u mom dotadašnjem fudbalskom putu. Imao sam 16 godina i pet dana i, koliko sam uspeo da saznam, jedan sam od najmlađih debitanata u istoriji Podrinja. Tada sam, što se kaže, procvetao – priča mladi golman i dodaje da je Podrinje u tom periodu, kao i sada, nastupalo u Sremskoj ligi.
Prelomni trenutak u njegovoj karijeri dogodio se na jednom prijateljskom susretu.
–Igrali smo prijateljsku utakmicu protiv ekipe IMT-a iz Beograda, gde su me zapazili treneri Marko Vučković i Mihajlo Aćimović i odmah me pozvali da im se priključim. Imao sam dilemu da li da prihvatim ponudu. Otac me je savetovao da najpre završim drugu godinu srednje škole i dobro razmislim, dok mi je Miroslav Čavka poručio da, ukoliko želim ozbiljno da se bavim fudbalom, treba da iskoristim ukazanu priliku. Uz podršku obojice, odlučio sam da napravim taj korak i od tada sam se maksimalno posvetio fudbalu – navodi Nemanja.
Početak, kako ističe, nije bio nimalo lak, a svoju novu misiju započeo je u Fudbalskom klubu Ušće Novi Beograd, koji sarađuje sa IMT-om.
–Prvih godinu dana svakodnevno sam putovao u prestonicu. Imao sam po dva treninga dnevno, malo sam spavao i bilo je teško uskladiti sve obaveze. Inače, doveden sam kao treći ili četvrti golman omladinske selekcije Ušća, koja je u tom trenutku nastupala u Prvoj omladinskoj ligi Beograda, ali smo brzo ostvarili plasman u Omladinsku ligu Srbije i ja sam istovremeno uspeo da se izborim za mesto prvog golmana – kaže Mačvanin.
Nemanja dodaje da su mu dobre partije u omladincima donele i novu priliku, pa je ubrzo stao i na gol prvog tima Ušća.
–Posle, mislim, desetog kola dobio sam šansu da branim i za prvi tim Ušća, što je bio veliki korak za mene i potvrda rada i kvaliteta. Danas treniram sa prvim timom IMT-a, standardan sam u prvom timu Ušća i branim za omladince. Dešava se da u jednom danu imam i po tri treninga. Teško je, moram priznati, ali sam se u potpunosti posvetio fudbalu i podredio sve tome. Živim po strogom rasporedu, znam kada jedem, kada treniram i kada odmaram, sve sam uskladio kako bih napredovao – objašnjava mladi golman.
Kako ističe, razlika između omladinskog i seniorskog fudbala veoma je izražena.
–Kao neko ko je istovremeno deo i omladinskog i seniorskog fudbala, mogu da kažem da je razlika ogromna. Seniorski nivo je bar tri stepenika iznad. To se najviše vidi u brzini igre, kvalitetu igrača, razmišljanju i donošenju odluka u deliću sekunde. Važno je gde si postavljen, koliko brzo reaguješ i kako prilaziš lopti. Ponekad je dovoljan samo jedan korak napred ili nazad da napravi presudnu prednost. Veliki značaj ima i komunikacija sa saigračima, kao i igra nogom, koja se od golmana danas mnogo traži. Ono što u omladinskom fudbalu prolazi neprimećeno, u seniorskom pravi prevagu – priča Nemanja.
Za sada je zadovoljan kako svojim igrama, tako i podrškom koju ima od saigrača, stručnog štaba i uprave. Ukazano mu je veliko poverenje i trudi se da ga opravda na terenu.
Nekadašnji golman Podrinja za kraj uputio je poruku mladima.
–Verujte u svoje snove, posebno mladi fudbaleri na početku svog puta. Ponekad je dovoljna jedna utakmica da vam promeni život, meni se upravo to desilo. Predan rad, disciplina i vera u Boga, sve se to negde prati i vrednuje, iako toga niste uvek svesni. Zato na svakoj utakmici, bilo da je prvenstvena ili prijateljska, treba dati maksimum, a nikako ne sme da se zaboravi da sve počinje od treninga, kako trenirate, tako ćete i igrati – poručio je Nemanja.
Uglješić sebe u narednim godinama vidi u Superligi Srbije ili u inostranstvu, a jedan od snova mu je da jednog dana obuče dres Partizana.
D. Tufegdžić
Foto: Aleksandar Grujičić
