Tokom prošlog veka selo Martinci je uvođenjem novih privrednih tokova izraslo u jedno od naprednijih mesta u Sremu. Povoljni uslovi za nabavku savremene mehanizacije znatno su olakšali poljoprivredne i stočarske poslove, što je doprinelo boljem životnom standardu i omogućilo više slobodnog vremena meštanima. Značajan doprinos u primeni novih tehnologija dali su mladi koji su završili srednje i više škole. Novi uslovi privređivanja omogućili su mladima više druženja i angažovanja u sportu, kulturi i zabavi. Brojne ideje pretvarane su u stvarnost zahvaljujući entuzijazmu omladinskog rukovodstva koje su činili Stevan Međedović, Mirko Vujić, Dušanka Lazanski, Jovan Savić, Perica Prijić i potpisnik ovih redova.
Na to vreme sa posebnim ponosom podseća se Stevan Međedović, jedan od najaktivnijih omladinaca Martinaca sedamdesetih godina.
-Osnivanjem Kulturno-umetničkog društva „Jovanka Gabošac“ u rad se uključilo gotovo stotinu mladih, koji su kroz kulturu i zabavu stvarali sopstveni prostor za druženje i izražavanje. Posle nekoliko uspešno organizovanih manifestacija, omladinska organizacija je 1971. godine, na inicijativu pojedinaca, pokrenula ideju o formiranju zabavnog orkestra. Do tada su se igranke u Domu kulture održavale isključivo uz disko muziku sa gramofona. Prelomni trenutak dogodio se u jesen 1971. godine kada je Vlada Babić predložio osnivanje VIS-a „Deca ljubavi“. Uz podršku omladinskog rukovodstva, orkestar su činili Vlada Babić (vokal), Luka Vrhovac (solo gitara), Jovan Vrhovac (ritam gitara), Pero Cagarić (bas gitara) i Lazar Božić (bubnjevi). Omladinska organizacija obezbedila je osnovne uslove za rad – instrumente i prostor za vežbanje – priseća se Međedović.
Posle meseci upornog rada i svakodnevnog uvežbavanja kompozicija tada popularnih domaćih i svetskih muzičara, orkestar je bio spreman za prvi nastup. Već za novogodišnje praznike 1972. godine VIS „Deca ljubavi“ izašao je pred domaću publiku i priredio igranku uz živu muziku. Na repertoaru su bile pesme Miše Kovača, VIS-a „Pro Arte“, Zlatka Golubovića, Toma Džonsa, Elvisa Prislija, kao i čuvenih „Bitlsa“.
Za jedno selo to je predstavljalo pravi muzički bum. U narednim godinama svakog vikenda u Domu kulture u Martincima održavale su se igranke koje su privlačile sve više posetilaca, ne samo iz sela već i iz okoline. Dobar glas o orkestru brzo se proširio, pa su „Deca ljubavi“ postala prepoznatljiva po kvalitetnom izvođenju žive muzike.
Članovi orkestra znali su da se uspeh gradi strpljivim radom. Neprestano su uvežbavali nove pesme i proširivali repertoar za tango, valcer, tvist, rokenrol, ali i neizostavno narodno kolo. Sa dobro pripremljenim programom nastupali su i u Kuzminu, Erdeviku, Čalmi, Mačvanskoj Mitrovici, Laćarku, Lazarevcu, Sremskoj Mitrovici i drugim mestima, učestvujući na proslavama, svetkovinama i zvaničnim nastupima orkestara zabavne muzike.
Do kraja 1976. godine VIS „Deca ljubavi“ odsvirao je više od 300 igranki u Martincima i oko 90 nastupa van sela. Danas se tih dana sa setom priseća bubnjar Lazar Božić.
-Bili su to divni dani naše mladosti. Posle svake svirke dobijali smo sve više poverenja publike, što nam je davalo snagu za novo vežbanje i još bolje nastupe. Veličanstven je bio osećaj videti koliko je mladost uživala i ponosila se našim muzičkim večerima – kaže Božić.
Ljubav prema muzici Lazara Božića kasnije je odvela i u Gradski duvački orkestar u Sremskoj Mitrovici, čiji je član bio dugi niz godina.
Svi koji danas sa nostalgijom prizivaju uspomene na mladost provedenu uz VIS „Deca ljubavi“ slažu se u jednom – to su bili dani ispunjeni muzikom, druženjem i nezaboravnom atmosferom, koja je obeležila čitavu jednu generaciju Martinčana.
Mirko Dragojlović
foto: privatna arhiva
