Piše: Nemanja Milošević
Sremska Mitrovica, prema oceni građana, nalazi se na visokom sedmom mestu liste nastale na osnovu istraživanja Ekonomskog fakulteta u Nišu za potrebe projekta UR Wise, a u cilju izrade Indeksa najboljih gradova u Srbiji.
Mitrovica se tu dobro pokazala, između ostalog ušavši među prva tri grada u našoj zemlji, u oblasti bezbednosti i zdravstva, kao i obrazovanja i ljudskog kapitala.
Naravno, kako to običaj nalaže, oštra se polemika tim povodom povela na društvenim mrežama. Gledam i još uvek ne mogu da verujem zašto baš svaki segment života mora da se ispolitizuje. I tako sam došao do jednog zaključka. Pa, ovo su rezultati istraživanja u kom su odgovarali građani. A komentari kao komentari, uvek dolaze od dežurnih, onih koji nemaju pametnija posla.
Ali, da se ja vratim na rezultate. Iskreno, mislim da prikazuju realno stanje, a isto tako mislim i da nije čudo što za nama dobrano zaostaje čak i prestonica.
Kako? Pa, osvrnite se oko sebe. Kuće po selima nam pokupovaše Beograđani i Novosađani, a bogami sve češće ćete ih videti i u obilasku našeg grada. To bi trebalo nešto da nam govori, iako često nismo svesni onoga što imamo.
A to što imamo nije politika, niti bog zna kakva infrastruktura. Mi ovde pre svega imamo mir, kakav u velikim gradovima odavno ne postoji. Iz najudaljenijih sela na posao stižemo za najviše pola sata. Šetamo se bez straha od džeparoša. Što se obrazovanja tiče, možeš da studiraš u Mitrovici, a možeš i u Beogradu ili Novom Sadu, jer su odavde udaljeni oko sat vremena vožnje. Možeš čak u tim gradovima i da radiš, i na sve to da kući sa posla stigneš pre nego Beograđani u Beogradu. Gde god da kreneš, možeš i biciklom. Možeš i na Savi da se kupaš, da treniraš, rekreiraš se, a možeš i da šopinguješ. Izletišta svud oko nas, a imamo i sve ustanove kulture.
Takođe, ovde imamo i bolnicu. Šta god mi o njoj mislili, činjenica je da se ceo Srem leči kod nas. Tu bolnicu, za koju mi Mitrovčani mislimo da bi mogla da bude i savremenija i funkcionalnija (apsolutno se slažem sa tim), većina gradova u Srbiji uopšte i nema.
I povrh svega, što mi je prolazilo kroz glavu prilikom posete svakom drugom našem gradu – Sremska Mitrovica je čista. Verujte mi na reč.
Naravno, ovo nisu reči običnog lokal patriote, što u suštini i jesam. Ovo je realno stanje stvari, koje bi svakako moglo da bude mnogo, mnogo bolje. Prvi sam, kao što se moglo primetiti do sad, koji ima zamerku na sve. Pa čak i na sve ove pozitivne stvari koje sam naveo. Mogli bismo da imamo bolje puteve, više parkinga, manje redove pred šalterima, poslove kakve sanjamo. Ali, kada govorimo o gradovima u Srbiji, naš je, ruku na srce, od mnogih svetlosnim godinama udaljen.
Pa, zar vam nije srce puno kada vam dođu gosti, a vi imate šta da im pokažete? Kada iz vašeg grada svojim kućama odlaze puni utisaka? Kada su oduševljeni nekim stvarima koje mi odavde gotovo da i ne primećujemo?
A, nažalost, ne primećujemo ih dovoljno. Zato mnogi odavde i odlaze, misleći da u metropolama cvetaju ruže. S tim u vezi, za kraj, preneću vam jednu rečenicu koju sam čuo neki dan.
„Svi nam mladi odoše u Novi Sad i Beograd, a čujem od roditelja da se mnogo muče tamo“ – rekoše mi u jednom mitrovačkom selu. A ja se mislim – pa niko ih po ušima nije šibao da odu, ostave imanje, rasprodaju zemlju i zatvore se u kaveznu garsonjeru radeći za crkavicu i nosajući svakog vikenda torbe sa hranom od roditelja, dok im deca čekaju redove za mesto u vrtiću i guraju se po gradskom prevozu kako bi stigla do škole.
Takvog mučenja, uz sve nedostatke, ovde nema. Pametnom dosta.
