Porodične slave i danas ostaju jedan od najprepoznatljivijih običaja u našim domovima, ali izbor između posne ili mrsne trpeze često otvara različita pitanja. Dok jedni smatraju da je poštovanje posta važan deo verskog života, drugi veru pre svega doživljavaju kroz lične vrednosti i postupke, a ne kroz strogo pridržavanje pravila o ishrani. Uz to, mnogi priznaju da prilikom odabira slavske ponude razmišljaju i o gostima, da li će posna jela svima prijati, hoće li neko ostati gladan, ili je važnije da se očuva tradicija domaćina. Upravo ta različita gledišta pokazuju koliko se običaji menjaju i prilagođavaju, ali i da se njihova suština za svakoga može tumačiti drugačije.
Porodična tradicija
U porodici Mirjane Bošnjaković u Golubincima izuzetno je svečano za krsnu slavu Đurđic, kako se popularno zove Praznik prenosa moštiju Svetog Georgija, koji se slavi 16. novembra. Prazničnu atmosferu kreira Mirjana. Uživa u besprekorno postavljenom i bogato ukrašenom stolu.
-Uvek pravim slavski kolač i žito, što je najvažnije za slavku trpezu. Pravim i sitne kolače. Kao i kolači i posluženje, ručak, večera i sve drugo je mrsno – kaže Mirjana.
Kako Đurđic ne pada u vreme velikih postova, a retko se desi da taj dan bude sreda ili petak kada neki vernici poste, u kući Bošnjakovićih ne menja se ustaljeni običaj da se za slavu sprema mrsna trpeza.
Porodičnih običaja se drži i bračni par Rajka i Rajko Elez iz Vojke. Njihova krsna slava, Sveti apostol i jevanđelista Matej, 29. novembra, pada u vreme Božićnog posta.
-Godinama smo spremali samo mrsnu Slavu, kako je držao moj svekar. U poslednje vreme više ljudi posti i mi među gostima imamo ljude koji neće da premrse, tako da sada spremamo i mrsna i posna jela – kaže domaćica Rajka.
Domaćin Rajko podseća da se Sveti Matej u njegovog porodici slavi od vajkada, na isti način.
-Moj čukundeda, pradeda, deda i otac održali su svoju krsnu slavu i nikada nisu postili, smatram da je porodična tradicija važna, zato i mi nastavljamo tako, tim putem. Poštujući goste koji poste, spremamo i posna jela – ističe Rajko i dodaje da je i sveštenik odobrio čuvanje običaja predaka i razrešio post tih dana.
Post nije samo posna hrana
Mladi Bojan Kalinić iz Inđije kaže da posti redovno sva četiri velika posta i obavezno sredom i petkom. To mu pomaže da se bolje oseća.
-Drugačije se osećam u postu, imam više energije i pozitivnih misli, tvrdi Kalinić, ističući da je za njega post mnogo više od trpeze.
On veruje u snagu posta, vere i, kako kaže, u jačinu ljubavi prema Bogu i svojim bližnjima.
-Post nije samo hrana, to je pre svega, uzdržavanje od loših misli i lošeg ponašanja, što bi trebalo da bude pravilo i van posnih dana u godini, objašnjava ovaj mladić iz Inđije.
U spremanju posne, kao i mrsne slave u kući Kalinića učestvuje cela porodica, spektar posnih specijaliteta takoreći, širok je kao i na mrsnoj slavi.
-Spremaju se specijaliteti od ribe, posni pasulj, punjene paprike, posni kolači i torte, navodi Bojan, još jednom naglasivši da nije hrana jedino što čini post.
Gosti koji dolaze u kuću Kalinića već su navikli na posnu trpezu na kojoj ima različitih specijaliteta.
-Nismo do sada imali situaciju da se nekome od gostiju ne sviđa ono što smo pripremili, sve je veoma ukusno i dekorativno, kaže sagovornik.
Ništa bez pihtija u Mačvi
Radica Jovanović iz Mačvanske Mitrovice kaže kako se u njenom domaćinstvu krsna slava obeležava uz bogatu trpezu, uvek mrsnu i sa velikim brojem rođaka i prijatelja.
-Priprema slavske trpeze je zahtevan i iscrpljujući posao za svaku pravu domaćicu. Kako mi slavimo 9. januara Svetog Stefana, što znači odmah posle Božića, pripreme su morale da počnu i nekoliko dana ranije, jer za jedan od najvećih hrišćanskih praznika se ne radi, odnosno ide se u crkvu, porodično se okupljamo, poštujemo neke tradicionalne običaje. U Mačvi, slavsko posluženje se sastoji od pet jela i dezerta. Prvo se na sto iznose pihtije, slana poslastica koju u ovim krajevima ljudi dosta vole, međutim koliko sam primetila Sremci nisu baš oduševljeni njome. Ipak, kako se ne pravi tokom cele godine, jer se teško stežu kada je toplo vreme, pihtije se rado jedu. Pogotovo na našoj slavi, jer budu bogate mesom, a dodam u njih i dosta belog luka i bibera, pa su vrlo ukusne. Nisu to one pihtije iz kojih vire svinjske uši i repovi – kroz osmeh priča Mačvanka i naglašava da se uz njih obavezno služi i domaći sitni sir.
Kako objašnjava, posle pihtije sledi supa, nju domaćica zakuva pred sam dolazak gostiju, da bude topla kada se iznese na sto. Zatim sledi takozvano kuvanje (junetina sa kojim se pripremala supa) uz koje se iznosi ren (po mogućstvu domaći, jer je on obično dosta ljući od onog kupovnog iz tegle). Sarme idu nakon kuvanja, a potom i pečenje.
-Muž spremi jagnjetinu i prasetinu. Nikako samo jedno ili drugo. Doduše čini mi se da se jagnjetina više jede i pretpostaljam da je to zbog Božića i pečenice. Kupus salata je uz pečenje neizostavna. Mada kako sam videla kod nekih prijatelja, vrlo često se posluži i ruska salata, to ove mlađe domaćice vole – dodaje Radica.
Za sam kraj gozbe u ovom domaćinstvu pred goste se iznose sitni kolači i torte.
-Na našoj trpezi budu obično dve torte, onako malo „teže“ – čokoladne, sa lešnicima, orasima, sa više kora i nekih desetak različitih vrsta kolača – kaže Mačvanka i ističe da se svi gosti po dolasku uvek prvo posluže sa panaijom i vinom, ali samo preko dana.
Poštovanje hrišćanskih običaja
Dragana Pilipović iz Rume Đurđevdan slavi i kao devojačku i kao porodičnu slavu sa svojim suprugom. U njenoj kući hrišćanska tradicija se poštuje i strogost vodi računa da li slava pada na sredu ili petak.
-Ja sam u tom pogledu tradicionalista i hrišćanka koja u svojoj porodici drži do tih običaja. Ne sećam se da mi je slava ikad pala u vreme uskršnjeg posta, uglavnom Uskrs bude pre 6. maja. Ali ako je slava sredom ili petkom, obavezno pripremam posnu hranu, predjelo, čorbu, ribu, posne kolače. To i te kako može da bude ukusna hrana. Nema čak ni onog odstupanja da pripremim mrsnu hranu za one koji ne poste. U našoj kući je tako, kaže Dragana Pilipović iz Rume.
Često običaji imaju i praktičnu vrednost, a mnogi kažu da su naši stari znali šta rade. Zimski Božićni post dolazi nakon završenih radova u polju, nakon brojnih fizičkih napora. U kasnu jesen i početkom zime kada je narod boravio u kući možda i nije bilo potrebe za jakom hranom. Upravo je to vreme slava kada možda i nije na odmet malo povesti računa o količini i jačini hrane.
E.S.N.
