Diplomirani građevinski inženjer Dragan Filipović iz Rume jedan je od dobitnika zahvalnice Opštine Ruma za svoj doprinos urbanističkom razvoju grada. U svom dugogodišnjem radu učestvujući u izradi urbanističkih planova i projektovanjem saobraćajnica dao je značajan doprinos u planiranju i uređenju putne mreže na teritoriji Opštine Ruma, a naročito u samom gradu, gde je njegovom zaslugom modernizovana ulična mreža.
Dragan Filipović je bio direktor preduzeća “Sremput“, kao i Javnog urbanističkog preduzeća „Plan“ nadležnog za urbanističko planiranje na teritoriji Opštine Ruma, a nakon toga i odgovorni urbanista ovog preduzeća. Možda široj javnosti manje vidljiv, ali njegova dela svakodnevno „koriste“ ne samo Rumljani, nego i većina stanovnika Srema. Kao idejni tvorac, inženjer i urbanista iza sebe je ostavio dugačku listu složenih projekata: izgradnja Evropskog puta E70 u Srbiji, remont glavnih železničkih pruga, rehabilitacija aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu i brojne lokalne saobraćajnice i inženjerska rešenja koja su poboljšala i funkcionalnost i estetiku za sugrađane. Iako je već uveliko u penziji, i dalje radi, projektuje i iznosi nove ideje za unapređenje urbanističke i saobraćajne infrastrukture.
-Nadam se da će ovo priznanje inspirisati i druge da teže sličnim ciljevima. Kroz šalu i citat iz filma sam pokušao prilikom dodele priznanja da objasnim koliko mi to znači. Prirodno je da čovek očekuje da ga se neko seti zbog neke zasluge. Ja sam odabrao da citiram Batu Stojkovića u legendarnom filmu “Balkanski špijun”: „Mene, ako se sete na Dan bezbednosti, sete se, ako se ne sete, nikom ništa.To je bila moja dužnost – da radim“, kaže Dragan Filipović.
Tom prilikom se čulo da je upravo Dragan Filipović zaslužan i za ideju bulevara Vuka Karadžića u Rumi, koji je trenutno jedna od najvećih kapitalnih investicija u gradu.
-To je bila moja ideja, još dok sam u Javnom preduzeću „Plan“ bio zadužen da analiziram, dajem predloge i izrađujem planove. Uočio sam potez na glavnoj osovini Rume gde može da se smesti čitav sadržaj potreban za bulevar, sa dve vozne trake, servisnom trakom, pešačkim i biciklističkim stazama i drvoredom i zelenim pojasevima. Po toj ideji koju sam predlagao i pre deset godina je naručen projekat. Sada kada je sve gotovo, skoro svako veče šetam sa suprugom tom trasom, a uživao sam i dok se radilo, objašnjava Filipović.
Filipović je dugi niz godina bio cenjeni član Inženjerske komore Srbije i poseduje licence odgovornog urbaniste za rukovođenje izradom urbanističkih planova, odgovornog projektanta saobraćajnica, izvođača radova saobraćajnica, projektanta građevinskih konstrukcija objekata visokogradnje, niskogradnje i hidrogradnje, kao i odgovornog izvođača radova građevinskih konstrukcija i građevinsko-zanatskih radova na objektima visokogradnje, niskogradnje i hidrogradnje.
-Još je baron Marko Pejačević prilikom osnivanja nove Rume postavio osnovnu matricu gradskih ulica u gradu. Pravi urbanisti prvo angažuju planere saobraćajce, čime sam se i ja bavio, da postave osnovne osovine ulica. Tek tada može da počne urbanizacija, postavljanje blokova, dalja razrada… U ono vreme takav plan Rume je bio izuzetno progresivan, a ja sam dobio zadatak da to nastavim, objašnjava Dragan Filipović.
A tu sliku Rume unapredio je brojnim idejama. Jedna od njih je i razrada sekundarnog gradskog centra na prostoru kasarne, kako bi se napravila protivteža ubrzanom razvoju Kudoša i Borkovca. Njegova ideja je da se sekundarni centar postavi u južni deo grada, na pola puta između autobuske i železničke stanice i stvarnog centra, kroz novo naselje sa svojim saobraćajnicama i blokovima i eventualnom radijalnom šemom ulica. Mada o tome će tek biti reči, s obzirom na to da se u taj projekat tek kreće.
Zahvaljujući njegovoj ideji, obilaznica oko Rume podrazumeva nadvožnjak na putu ka Inđiji i Staroj Pazovi. Među bronim realizovanim projektima, za taj kaže da mu je i najdraži.
-Prvobitno je bilo zamišljeno da na obilaznici budu površinske raskrsnice. Tada sam bio u „Sremputu“ i izborio sam se da kod viših nivoa dobijemo odobrenje za nadvožnjak na putu za Putince. „Sremput“ je bio regionalna firma za održavanje puteva pa sam vodio brigu o široj mreži saobraćajnica. Mrežu sam koncipirao tako da se putni pravci usmeravaju ka Rumi koja jeste saobraćajni čvor. S tim u vezi sam povezao put Putinci-Golubinci, kako bi se Stara Pazova usmerila ka Rumi. Isti je slučaj sa putem između Pavlovaca i Vrdnika, koji je kao i prethodni bio letnji put. Zbog prometa ka Vrdniku, zalažem se da to postane regionani put, a ne samo lokalni, kaže inženjer Filipović.
Njegova ideja je i takozvani panoramski put koji bi trebalo da poveže Fruškogorski tunel i Banju Vrdnik. Ta saobraćajnica je u planu investicija Opštine Irig, uključujući i kružni tok na južnom izlasku iz tunelske cevi koji će, osim Banje, i sam Irig učiniti protočnijim i obezbediti dva ulaza u naselje sa budućeg koridira.
Dobitnik je i Nagrade Privredne komore Vojvodine 1990. godine za završetak izgradnje auto-puta E-70, deonica Kuzmin – granica sa Hrvatskom koji je pod njegovim rukovodstvom završen šest meseci pre roka.
-Umesto za godinu i po dana, mi smo posao završili za godinu od Kuzmina do Batrovaca. Bili smo izuzetno uspešni i prilikom rehabilitacije aerodromske piste sredinom devedesetih. To je bio jako zahtevan projekat gde smo zbog reda letenja morali da budemo precizni u sat. Uprkos kiši, uspeli smo nezamislivo, da za devet dana odradimo posao. Tada je na pisti bilo 24 velikih mašina finišera. Tada sam bio direktor „Sremputa“ i posao sam dobio zajedno sa firmom „Vojvodinaput“. Mi smo bili udarna brigada jer je naša baza bila najbliža, priseća se Dragan Filipovć.
Zastupajući interes grada bio je među glavnim pregovaračima sa nadležnim istitucijama da Ruma kao gradsko naselje dobije četiri petlje na budućem Fruškogorskom koridoru. Danas kao penzionisani, ali i dalje aktivan urbanista, savetuje svima koji bi da se bave ovim poslom da u karijeri idu korak po korak. Stepenice se ne smeju preskakati, a mladi inženjeri trebalo bi da prođu sve faze, od održavanja, gradnje, projektovanja i tek na kraju urbanističkog planiranja, jer jedino se tako može stvoriti šira slika i donositi prave odluke koje će omogućiti srećno, kvalitetno i humano stanovanje u zajednici.
-Srce mi je puno jer osećam da sam ispunio život, i bez ikakvog priznanja dovoljna mi je nagrada da vidim da se moj grad razvija.
Ja sam rođeni Rumljanin, mogao sam karijeru da gradim bilo gde, ali sam ipak rešio da svoje umeće dam svom gradu u čijem sam interesu uvek radio. I danas sam srećan kada sa suprugom, koja mi je uvek bila podrška, u šetnji prolazim onim što sam uradio, zaključuje Filipovć.
Priču Filičović zaključuje latinskom izrekom „VIVAT, CRAESCAT, FLOREAT CIVITAS NOSTRA! – Živi, razvijaj se, cvetaj grade naš!“
S.B.
