Još kad je pre skoro dve godine odlazio u penziju, učitelj Jovica Jole Panić je rekao da za njega posao tek počinje. Nesvakidašnji učitelj latio se posla i dovršio nesvakidašnji poduhvat, ponovo za decu, ali i sve one koji će učestvovati u prvim koracima dečijeg školovanja.
U kontekstu očuvanja srpskog jezika, ćirilice, ali i porodice, sve u skladu sa kompleksnom metodom koju je primenjivao i kao učitelj, Jovica Panić izdao je bukvar i slovaricu. I to ne obične udžbenike, već onakve koji će deci uz igru, bez opterećenja pomoći da u svom ritmu savladaju slova, tehniku pisanja i čitanja. I nije reč o šturom učenju, već o sveobuhvatnom pristupu najmlađima koji od njih zahteva punu pažnju, posvećenost, povezivanje mentalnog, fizičkog i emocionalnog. A tu kompleksnost, kako tvrdi uča Jole, dete neće osetiti, već će uživati u igri i na neki način nesvesno savladati pisanje i čitanje. Tako su iz štampe izašli „Azbukvar-Teslino kolo“ i „Teslina slovarica-ćirilica“.
-To je sve rezultat mog 35 godina dugog iskustva u direktnom radu sa decom. Želeo sam da stvorim didaktičko nastavno sredstvo koje će omogućiti najbolju metodu za učenje čitanja i pisanja namenjenih vaspitačima, učiteljima ali i roditeljima koji bi i sami mogli da prepoznaju kod svog deteta kada je spremno za učenje. Kao što neko dete prohoda sa godinu dana, a neko sa godinu i po, tako svako dete indvidualno u različitim periodima iskazuje potrebu i spremnost da uči. A to najbolje može da vidi roditelj. Kada dete prohoda roditelj mu pruža ruku, tako i ovim roditelj pruža ruku detetu kao podršku njegovoj spremnosti da piše i čita, kaže Jole učitelj.
Slovarica je sastavni deo Azbukvara, u njoj su na nekoliko listova ištampana slova sa odgovarajućim sličicama koje deca isecaju zajedno sa roditeljima. Na osnovu sličica iznad slova dete prepoznaje koje je slovo u pitanju, a slaganjem i vraćanjem slova u posebne džepiće, dete ih lako pamti.
-Tajna je u tehničkoj izvedbi same slovarice. Za decu je jako važno da rade prstima jer na taj način razvijaju moždane veze, a to postižu vađenjem i stavljanjem slova u posebne džepiće, koji su sa namerom napravljeni uski, kako bi se dete potrudilo da ih vrati na mesto. Aktivan deo je slaganje slova, pasivan deo je vraćanje slova u džepove, pa se tako podstiče najfinija motorika koja razvija sinapse. Slaganjem i vraćanjem slova u više navrata dete će vežbati i čitanje. Dete nerazvijene motorike nije sposobno da dođe do nivoa da uči da čita i piše. Prevedeno na srpski-rad prstićima je neprocenjiv kada je razvoj dečijeg mozga u pitanju. A pored toga i igra zvukom, objašnjava Jovica Panić.
Suština je u povezivanju, slika sa slovom, slova sa rečju, reči sa mišlju. A tako se naš jezik obogaćuje i čuva. Za ovo učenje, upakovano u igru, potreban je i najvažniji činilac – vreme koje će roditelj provesti sa detetom.
-Sastavni deo ove priče je i velika prazna sveska bez linija. Linije na početku sprečavaju slobodan razvoj kod dece. A svako dete će u svom ritmu doći i do linije, bez frustracije. Neko pre, neko kasnije, ali uz ovakvu metodu svako će u nekom momentu osetiti potrebu da povuče liniju, da stvori podlogu i red u pisanju. Uz slike i slobodu, deca će slova vezati za pojmove na slikama i neće im se desiti da mešaju ć i đ. Samo ih treba pratiti i pustiti da slede svoj ritam, kaže Jole.
Prvi recept podrazumeva, kako kaže Jole učitelj, strpljenje, slobodu, igru, vreme sa roditeljima bar pola sata dnevno, a uz linije, pritisak, očekivanja ovaj kolač ne može da uspe. Strpljenje je ključ uspeha i u školi i kod kuće. Neko dete će pisanje savladati brže, neko sporije, ali uz ovakvu metodu, tvrdi Panić, svako će u svoje vreme naučiti ono što se očekuje. Tu na scenu stupa i bukvar.
-U njemu su izabrani svi pojmovi čije puno značenje može da razume svako dete od tri do sedam godina. Oni su selektovani po vrstama reči i tu je 12 principa kojih sam se držao. Za svako slovo su pripremljeni svi pojmovi koji počinju, završavaju se ili u sredini imaju slovo koje obrađujemo. Gledajući u slikovnicu velikog formata, koja u suštini to i nije, dete bira pojmove, slaže ih uz pomoć Slovarice, prepisuje ih, crta i praktično u igri nesvesno uči da čita i da piše. To je rezultat kompleksne metode koju sam još kao učitelj radio sa tri generacije i koja je dala izvanredne rezultate, govori Jovica Jole Panić.
Za ovaj vid učenja kaže da je to nesprečavanje slobode i izbegavanje „moranja“ ispisivanja stranica i stranica slova, linija i slično. Na taj način postiže se potpuno usvajanje pojmova, ali i onaj cilj nad ciljevima-čuvanje ćirilice, jezika, tradicije i iskonskog u nama. Tu ideju je Panić veoma promišljeno utkao u naslov.
-„Azbukvar“ je ono što mi nazivamo azbukom, „az“ je prvo slovo naše starosrpke azbuke koja je i molitva i znači „ja“, sa „bu“, to znači „ja stvaram buku, ja govorim“. „Ar“ ili „ra“ je svetlost i verovanje u svetlost i povratak sebi. To je usvajanje duhovne priče našeg roda. „Azbukvar“-„ja sam taj koji govori“. Stvaranje svetlosti i strujno kolo vezujemo za Teslu, a i „kolo“ je jako važan pojam u našoj srpskoj tradiciji. Ovde govorimo o azbukvarskom kolu naših 30 slova. Budimo znanje u deci za koje smatram da postoji u svakom od nas, zaključuje učitelj u penziji Jovica Jole Panić.
Učitelj Jole Panić kaže da prosečna deca na ovakav način za tri meseca mogu u potpunosti da savladaju pisanje i čitanje. Neko dete je brže, neko je sporije. Dete koje već zna da čita i piše se ne usporava, ali se uči strpljenju i razumevanju da sačeka sporijeg druga do sebe, koji će svakako uz ovu metodu stići do cilja. A nakon toga razlike više nema. Kao ni domaćeg, u koji učitelj iz Rume ne veruje. Ali veruje u osećanja dece, mnogo ljubavi i razumevanja na relaciji roditelj-dete, igre prstima, fizičko vaspitanje i igre uz muziku.
U planu je da svaka škola i vrtić u Srbiji do kraja godine dobiju ovaj komplet, ali i u dijaspori gde je posebno važno baviti se očuvanjem srpskog nasleđa.
