Selo Banoštor u beočinskoj opštini nalazi se na magistralnom putu od Novog Sada prema granici sa Hrvatskom. Iako malo, selo ima sve što je potrebno za svakodnevni život: prodavnicu, osnovnu školu do četvrtog razreda sa predškolskim odeljenjem, mesnu kancelariju, benzinsku pumpu, poštu, zdravstvenu ambulantu i dve čarde na samoj obali Dunava.
Postojanje Banoštora seže u duboku prošlost – postojao je još pre Rimljana, o čemu svedoče nekropole iz praistorijskog doba. Predanja kazuju da se baš ovde nekada nalazila i čuvena Zlatna kapija. U rimskom periodu ovde je bilo vojno utvrđenje Bononija, a o slavnoj prošlosti svedoče i ostaci četiri bogomolje: pravoslavne, nazarenske, evangelističke i nemačke, koju meštani nazivaju „švapska“, ostale su samo dve.
Pravoslavna crkva, posvećena Svetom Georgiju – Đurđic, podignuta je na mestu gde se nekada nalazila tvrđava i manastir, i dominira panoramom sela. Nemačku crkvu, podignutu 1912. godine zaslugom grofa Futoškog, danas zub vremena polako razara.
Banoštor je danas nadaleko poznat po vinu. Tlo ovog područja, još od rimskih vremena, pogodno je za uzgoj vinove loze, pa se ovde i danas gaje autohtone sorte koje se retko sreću u drugim krajevima Srema. U cilju unapređenja vinogradarstva i vinarstva, meštani su 2003. godine osnovali Klub vinogradara i vinara „Sveti Trifun“. Danas udruženje broji 12 registrovanih vinarija, koje u saradnji sa Mesnom zajednicom Banoštor i Opštinom Beočin svake godine prvog vikenda u septembru organizuju tradicionalnu manifestaciju „Banoštorski dani grožđa“.
Posebno mesto u životu sela ima Udruženje žena „Jana“, najstarije na teritoriji opštine Beočin, osnovano još 1974. godine. Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova 2009. godine proglasio je ovo udruženje jednim od devet najuspešnijih u celoj Vojvodini, dok je već naredne godine „Jana“ dobila najviše opštinsko priznanje – Oktobarsku nagradu Opštine Beočin, za svoj dugogodišnji humanitarni rad i doprinos afirmaciji lokalne zajednice.
Predsednica udruženja Dragica Krstić, koja je donedavno obavljala i funkciju predsednice Saveta Mesne zajednice, kaže da žene iz Banoštora svoj rad baziraju pre svega na humanosti.
– Prikupljale smo odeću i obuću za Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, slatkiše i kolače za Dečje selo u Sremskoj Kamenici, a učenicima Osnovne škole „Jovan Popović“ iz Suseka, odeljenju u Banoštoru, za ovogodišnju Dečiju nedelju darovale smo pet pari virtuelnih naočara. Taj gest predstavlja tradiciju – svake godine u Dečijoj nedelji darujemo školu i vrtić, pokazujući da mislimo na decu i njihovo odrastanje. Pored toga, u prethodnim godinama pomagale smo samohranim roditeljima, majkama sa troje dece, podržavale đake generacije, renovirale crkvu u selu, učestvovale u izgradnji kuće za sveštenika i obnovi crkve u Rakovcu nakon požara – istakla je Krstić.
Svojevrsna simbolika spajanja obala Dunava živi i u skeli „Jole“, koja od 1999. godine svakodnevno prevozi ljude i vozila između Banoštora i Begeča, skraćujući put za čak 25 kilometara.
Vlasnik skele, sedamdesetogodišnji Miloš Vince, kaže da prvi polazak iz Banoštora kreće u sedam ujutro, a poslednji iz Begeča u 18 časova, u skladu sa dnevnim svetlom.
– Skela prevozi ljude, automobile i teretna vozila, a često je koriste i biciklisti i bajkeri. Cena prevoza je 1.000 dinara za teretna vozila do pet tona, 500 za automobile i 70 dinara za pešake. Kada sam tek počeo da radim, bilo je mnogo više putnika. Sada je posao sve slabiji, posebno ako se izgradi most kod Bačke Palanke, jer će tada skela izgubiti smisao. Danas je najčešće koriste đaci koji putuju u školu u poljoprivrednu školu ili u gimnaziju u Petrovac, kao i pijačari koji nose svoje proizvode u Palanku – priča Miloš, dodajući da je nakon odlaska u penziju skelu prepustio sinu Jovanu, koji je takođe lađar.
Crkvena slava sela Đurđic slavi se 16. novembra, dok meštani Dan mesne zajednice obeležavaju u vreme tradicionalne manifestacije „Banoštorski dani grožđa“, druge subote u septembru.
Mesna zajednica Banoštor danas broji oko 670 stanovnika u 210 domaćinstava, ali podatak da u njoj postoji čak 550 vikendica govori o tome koliko je ovo mesto privlačno ljudima koji žele mir i odmor uz Dunav i Frušku goru.
U Banoštoru se može uživati u svežoj dunavskoj ribi, čuvenom ribljem paprikašu i sremskim specijalitetima uz najbolja banoštorska vina. Turisti mogu pronaći i smeštaj u selu, a potpisivanje ugovora o izgradnji putničkog pristaništa daje nadu da će Banoštor, ali i cela beočinska opština, uskoro doživeti pravi turistički procvat.
S. Mihajlović
