Hraniteljstvo, kao oblik zaštite, se u specifičnim situacijama poput školovanja i nemogućnosti za osamostaljivanje može produžiti do 26. godine. Dakle, mlada osoba koja ima smetnje u razvoju , ima mogućnost da odloži izlazak sa hraniteljstva. U praksi, neretko se dešava da deca koja su odrasla u hraniteljskim porodicama ostaju sa svojim hraniteljima i nakon što su napunila 26 godina. Često hranitelji i deca uspostave emocionalno bliske i trajne odnose, te im hraniteljska porodica pruža podršku u daljem životu.
Povratak u biološku porodicu je značajan i kompleksan proces. Ključna je komunikacija između svih uključenih strana, odnosno biološke porodice, hranitelja i stručnih radnika. Potrebno je da se osiguraju bezbedni i podržavajući uslovi za povratak mlade osobe. Važno je da se biološka porodica osposobi kako bi razumela potrebe i pružila adekvatnu podršku.
Jedna od opcija je porodični smeštaj za odrasle i stare, koji se može smatrati oblikom hraniteljstva za odrasle. Ovaj model omogućava da mladi ljudi žive u prilagođenom porodičnom okruženju, gde im hranitelji, obučeni da pruže specifičnu negu i podršku, stvaraju sigurno i podržavajuće okruženje. Nažalost, mali je broj pružaoca ove usluge.
Zbog nedostatka resursa, mnogi mladi ljudi i dalje zavise od institucionalnog smeštaja, odnosno smeštaja u domove. Iako institucionalni smeštaj može pružiti osnovnu negu, potrebno je mnogo više da bi se zadovoljile emocionalne i razvojne potrebe dece i mladih sa smetnjama u razvoju. U domovima sa velikim brojem korisnika, može doći do problema s pružanjem personalizovane nege. Svaka osoba ima jedinstvene potrebe, ali u ustanovama često postoji manjak vremena i resursa za pružanje adekvatne pažnje svakom korisniku. Ono što mladi dobijaju je uslovljeno mogućnostima koje se razlikuju od ustanove do ustanove.
Kao društvo, moramo se suočiti sa ovim pitanjima i raditi na razvoju sistema koji će obezbediti kvalitetan i human pristup za decu sa smetnjama u razvoju, ne samo tokom njihovog detinjstva, već i u odraslom dobu. Neophodno je da fokus bude na podržavanju života u zajednici kroz razvjanje različitih usluga podrške za samostalan i dostojanstven život. (Anđelka Purar, socijalna radnica, saradnica Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad)
Projekat “ Deca sa smetnjama bez roditeljskog staranja- hraniteljstvo najbolja zamena za porodicu” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
