Kada je pre skoro četiri decenije njegov otac od prijatelja dobio dve košnice, Goran Perge iz Sremske Mitrovice nije ni slutio da će mnogo godina kasnije, pčelarstvo postati njegov omiljeni hobi. Danas, nakon što je završio Medicinski fakultet i specijalizaciju za urgentnu medicinu, dr Goran Perge je ne samo stručnjak u hitnoj pomoći već i pasionirani pčelar sa ambicijom da dostigne čak 150 košnica i godišnje proizvodi pet tona meda.
– Moj otac je tih davnih dana od dve košnice stigao do pedesetak. Pomagao sam mu od malih nogu – od selidbi košnica do svakodnevnih poslova oko njih, pa sam vremenom ušao u čudesni svet pčelarstva – priseća se dr Perge.
Nakon što mu je otac iznenada preminuo, Perge je odlučio da nastavi njegovim putem. Počeo je od nule, proučavajući svaku fazu pčelarskog rada, da bi danas mogao s ponosom da kaže da je sa trenutnih 130 košnica blizu ostvarenja jednog od postavljena dva cilja – prvi je da ima 150 košnica, a drugi da izvadi pet tona meda za godinu dana. Ističe da je uporan u svom naumu i da ne planira da odustane od postavljenih ciljeva.
NJegove košnice nalaze se na mirnom imanju uz Dunav u Banoštoru, ali tokom sezone premešta ih širom Vojvodine, od Banata do Šapca i Valjeva. Kaže da su mu te seobe najveći izazov, jer ponekad prelazi i po 170 kilometara u jednom pravcu, ali dodaje da je sve to vredno truda kada zna da će njegove pčele biti u najboljim mogućim uslovima.
Iako mu je pčelarstvo samo hobi, Perge mu pristupa stručno. Svoje košnice prilagodio je tako da njemu, kao lekaru sa manjkom slobodnog vremena, omoguće što efikasniji rad. Vešt je u stolarskim i bravarskim poslovima, te sam pravi sve delove košnica, koristeći drvo koje prirodno suši godinama, čuvajući sve što može iz prethodnih sezona kako bi smanjio troškove.
-Kao što sa pčelama radim na što prirodniji način, tako isto obavljam i taj majstorski deo. Recimo, daske sam kupio sirove, pa sam ih poslagao u čardak da se prirodno suše bez sušare, oblice od lipe mi stoje već tri godine i one se, takođe, prirodno suše. Imam prostor gde sve to može da se odloži i da čeka momenat kada će mi zatrebati da iskoristim. Pošto sam se razvijao od malog broja košnica, radio sam tako da u ovaj hobi ne ulažem svoju ušteđevinu, nego da za dalja ulaganja iskoristim ono što mi preostane od sezone. Sada sam uspeo da dođem do toga da imam pozamašnu zalihu repromaterijala od prethodnih godina, tako da više nemam velikih ulaganja u tom pogledu. Pčelama prilazim prirodno i smireno, bez previše intervencija. Ne pregledam ih često, jer kako bi se neko osećao da mu stalno neko ulazi u kuću i pravi red? Isto važi i za njih – ističe Perge.
U ovom poslu pomaže mu sin, a mu takođe i kolege iz hitne pomoći rado priteknu u pomoć kada je potrebno preseliti košnice. Dr Perge je, zapravo, toliko “zaražen” pčelarskim entuzijazmom da je i jednog kolegu uveo u svet pčela, nesebično deleći svoje znanje.
Med koji proizvede prodaje isključivo s kućnog praga, po malo nižoj ceni od prosečne, jer se vodi logikom da smanji troškove te da tako dobije dobru cenu, bez gubitka kvaliteta. Iako je ovogodišnji prinos bio manji zbog loših vremenskih uslova, Perge je uspeo da proizvede tonu meda, a u boljim godinama ima i do dve i po tone viška za otkup.
Osim čistog meda, pravi i voćnu rakiju sa dodatkom meda, propolis, polen i vosak. U planu mu je da u ponudu uvede rakiju medovaču sa polenom, kao i krem s lešnicima i kakaom zaslađen medom, spajajući time ljubav prema pčelarstvu sa kreativnošću u proizvodnji.
Kada je reč o budućnosti, dr Goran Perge nema nameru da uspori. NJegova upornost i ljubav prema pčelama i dalje ga vode ka novim ciljevima i izazovima, pokazujući kako posvećenost i strast mogu spojiti naizgled nespojivo – medicinsku struku i pčelarstvo. Na taj način, dr Perge postaje inspirativan primer kako hobiji mogu prerasti u priču o uspehu zasnovanom na radu, znanju i ljubavi prema prirodi.
Sanja Mihajlović
