Ruma-Porodica Grubišić sa rumskog Brega je autentična sremska zanatska kuća. Tri generacije Grubišića bavi se izradom kazana za rakiju, a deda Ante je i najstariji aktivni kazandžija u Srbiji, koji je pre par dana napunio 90 godina. Ova porodična tradicija traje oko 70 godina, a deda Ante je na kazandžijski zanat krenuo davne 1948.godine i u njemu ostao ne samo do penzije već i do današnjih dana.
-1948.godine sam krenuo na zanat kod tadašnjeg čuvenog majstora u celoj Jugoslaviji Ilije Trtice ovde na Bregu. Kod njega sam završio zanat i radio još par godina kod tog majstora. Učestvovao sam i u izgradnji i formiranju rumskog Vodovoda, bio sam i glavni majstor i vozač, a svoj kazandžijski zanat kod kuće sam počeo šezdesetih godina prošlog veka, kaže deda Ante.
U penziju je otišao 1993.godine, a zvanično posao je nastavio sin Darko, a danas su tu i unuci Igor i Dejan. Deda i dalje radi, smanjenim kapacitetom, jer devedeset godina nije malo, ali pored posla danas je važnije da prenosi znanje da se zanat sačuva.
-Radim sve manje, vreme čini svoje, ali tu sam. Radim za stare mušterije ponešto, sad neka više potegnu mlađi. Ja sam tu da iskontrolišem da li su sve dobro uradili i da li su dobro naučili zanat. Sin Darko je odavno pravi majstor, što bi se reklo ide mu od ruke, a unuci su sve bolji i bolji, dodaje Ante Grubišić.
Pitanje koliko veselih mašina je napravljeno u radionici Grubišić nema odgovor. Zna se samo da su kazani iz Rume stizali na sve prostore bivše Jugoslavije, ali čak i do Australije i Kanade. U proseku jedan standardni kazan od 100 litara pravi se do 30 dana, ali ima i onih manjih.
-Zanimljivo je to da pravimo i male kazane i od pet, 10 litara zapremine i oni su takođe funkcionani kao i veliki od 100 i više litara. Najveći koji smo u poslednjih desetak godina pravili je zapremine od 300 litara, a tata i deda su pravili i od 500 litara, kaže unuk Igor Grubišić.
Posla je bilo uvek, ima ga i danas. Kazane niko nije reklamirao, nezadovoljnih mušterija nije bilo, a kako kaže deda Ante i dan danas zna ljude koji rakiju peku na kazanima koje je pravio i pre 40 godina.
-Posla ima i danas, rakija se peče i dalje. Radimo i dalje za celu Srbiju, a zovu nas i iz Bosne i Hrvatske, Crne Gore i generalno iz naših balkanskih zemalja gde se zna šta je dobra rakija, kaže Igor.
-Prodavalo se za vreme devetdesetih godina u Bosni, tada nisam mogao da postignem da napravim kolika je potražnja bila, dodaje deda Ante.
Danas u radionici rade deda, njegov sin Darko i dva unuka koji sve postižu i tako i preko veselih mašina na svoj način Rumu čine poznatom. Pored zanata koji su unuci već savladali, novo vreme zahteva i neke novine.
-Koliko god da je sam zanat zanimljiv, redak, kazandžija nema mnogo, ipak u današnje vreme marketing je neophodan. Ja kao mlađi predstavnik porodičnog posla, između ostalog, sam preuzeo i obavezu marketniga. Ako te nema na internetu i mrežama, to je kao da ne postojiš. U poslednjih nekoliko godina razvio sam sve društvene mreže i sajtove i to svakako čini svoje, kaže Igor.
Grubišići i svoju rakiju peku u svojim kazanima, a neretko se dešavalo i da im kupci “otmu“ kazan koji su namenili za sebe. Trenutno su u proizvodnji dva kazana, jedan od 80, a drugi od 10 litara koji će ostati kod kupca u Sremu. Izrađuju ih tata Darko i sinovi Dejan i Igor, a deda Ante nadgleda i miran može da kaže da će naslednici uspešno nastaviti ovu veselu porodičnu priču.
