Piše: Nemanja Milošević
Ne ispuštaju Srbi telefone iz ruku ovih dana. I muško i žensko, i staro i mlado. Zabili noseve u ekrane, ćute i ne mrdaju. Ne daj bože da se nekome obratiš. U tom slučaju bi sigurno dobio po ušima.
Neko sam se vreme već pitao šta se to događa sa našim ljudima. Da nije neka bolest? A onda je i u mojoj neposrednoj okolini počelo da se šuška: “Ima ona aplikacija za naručivanje stvari iz Kine, a dostava džaba!”.
Pomislih da nije u pitanju “Aliekspres”, ali mi ne bi jasno kako je ta platforma tek sada stekla toliku popularnost, s obzirom da je na ovim prostorima dostupna već duži niz godina. Međutim, prevario sam se. Pojavilo se nešto novo. Nešto što je za samo nekoliko dana omađijalo gotovo sve ljude oko mene. “Temu”. Najnovija platforma za naručivanje proizvoda sa dalekog istoka, ali ovaj put na srpskom jeziku, sa cenama obračunatim u dinarima.
A dobro se sećam komentara, posebno pripadnika malo starije populacije, koji su osuđivali nas koji naručujemo džidža-bidže sa “Alija” (isto kao što su govorili da je Fejsbuk najveće zlo koje je okupiralo nekadašnju omladinu, dok se danas sa istog ne skidaju). Prilično često sam slušao o tome kako su jeftini proizvodi iz Kine čista prevara, kako nije pametno plaćati onlajn platnom karticom i bio svedok iznošenju brojnih drugih “argumenata” protiv takve kupovine. Međutim, sada sam shvatio da nije u pitanju bila predostrožnost, nego čisto nerazumevanje engleskog jezika i strah od nepoznatog!
I baš u trenutku kada je našim ljudima na telefonima počela da “iskače” reklama novog sajta za naručivanje na srpskom (a sve što ti na telefonu “iskoči”, po pravilu se i “klikće”), narod je skoro u trenutku pokazao svoje pravo lice, ogledano u psihologiji mase i konzumerističkoj zavisnosti.
Akcije, popusti, “još malo, pa nestalo” i “besplatna dostava”, oprobani su recept za lov na kupce. A korisnici interneta u Srbiji, po svemu sudeći, pokazali su se kao prilično dobra lovina. Ne shvatajući da popust baš i nije pravi popust, kao i da “besplatna dostava” baš i nije besplatna. Ali, onaj ko nije ranije naručivao sa “Alija”, to ne može da zna!
Međutim, ako se malo upustimo u proučavanje cena na obe platforme, primetićemo da su neke stvari bez popusta jeftinije od istih stvari “na popustu”, kao i da je proizvod sa besplatnom dostavom uglavnom skuplji od onog za koji se dostava plaća u iznosu identičnom razlici u ceni.
Da ne govorim o pragu od 1.700 dinara za besplatnu dostavu na ovoj novoj platformi. To u prevodu znači da niko od kupaca, zapravo, neće proći jeftinije od tog iznosa i da će mnogi, kako bi ostvarili pravo na besplatnu dostavu, u “korpu” stavljati i gomilu stvari koje im zapravo nisu potrebne.
Ali, stav našeg čoveka, u skladu sa pomenutom psihologijom mase, je takav da on po svaku cenu tvrdi da je prošao jeftinije, ni ne trudeći se da ukapira da je ustvari prošao isto kao i svaki drugi kupac – sa istim cehom i sa istom količinom bespotrebnih stvari!
A o tome da će Srbin bez razmišljanja kupiti svaki proizvod iznad kog krupnim slovima piše “Akcija” ne svedoče samo poluprazni rafovi sa nepromenjenim “Najboljim cenama”, nego i količina robe pristigle iz Kine u proteklih nekoliko meseci.
Carinici, koliko znam, jedva postižu sve da pregledaju, a u Pošti je odavno nastao kolaps. Ne uspevaju ljudi da dostave ni redovne pošiljke, do guše zatrpani paketima sa “Temu”-a.
U svoj toj gunguli, opet dolazimo do psihologije našeg čoveka koja kaže da se jede sve što leti! Odnosno, kao što rekoh, da se “klikće” sve što “iskače” na telefonu. Pravi raj za raznorazne prevarante! Pa tako sve češće možemo čuti da je nekome “nestala” izvesna svota novaca sa računa, a da pritom “ništa nije dirao”.
Naravno, ove moje reči nemaju za cilj da diskredituju bilo koju platformu za prodaju. I lično sam njihov konzument i baš sam pre neki dan naručio neke mirišljave gliste za pecanje (šta sve Kinezi neće da izmisle!). Ovim putem samo želim da bar malo smirim euforiju koja je uveliko izašla iz okvira normalnog i ukažem na to da onlajn platforme nisu toliko loše, ali samo ukoliko se koriste pametno. Zato, dok listate proizvode koje biste pazarili, ponašajte se kao da potpisujete neki važan ugovor – čitajte sitna slova! I ipak pazite gde ostavljate podatke sa svoje bankovne kartice!
Akcije, popusti, “još malo, pa nestalo” i “besplatna dostava”, oprobani su recept za lov na kupce. A korisnici interneta u Srbiji, po svemu sudeći, pokazali su se kao prilično dobra lovina
