Ne znam ko je on, ali biće moj, reči su Bosiljke Kosanović izgovorene sestri na igranci u inđijskom Radničkom univerzitetu davne 1957. godine, pošto je na vratima ugledala stasitog moka iz Putinaca, obučenog u milicionersku uniformu.
Nije dugo prošlo, Bosiljkine reči su se obistinile. Kosanovići ne pamte detalje, ali znaju da su veoma brzo stali pred matičara, koji ih je venčao 1958. godine.
– Od Bosiljke nije bilo lepše u Inđiji, ona je za mene više od desetke, bila i ostala, tvrdi Milan Kosanović, jedan od naših dobitnika nagrade za par sa najdužim bračnim stažom, od čitavih 66 godina.
Služba je Milana vodila od Zagreba, preko Putinaca, do Inđije, sretao je na tom putu, kako kaže, mnoge lepe devojke, ali Bosiljka mu je zapala za oko i nju je oženio.
– Vrlo kratko smo se zabavljali, odmah sam doneo odluku o venčanju i tu više nije bilo dileme, tvrdi Milan, siguran da i njegova supruga misli potpuno isto kao i on.
Zajednički život od skoro sedam decenija nosio je i danas nosi bezbroj lepih i ružnih trenutaka. Bosiljka i Milan su kroz život uspevali da izađu kao pobednici svih izazova koji su bili pred njima:
– Ne pamtimo loše trenutke, zajedno smo ih prevazilazili, uvek smo težili da budemo pozitivni i da jedno drugo hrabrimo u nedaćama, priča naš sagovornik, tražeći na Bosiljkinom licu znak odobravanja.
Dok je Milan radni vek proveo u državnoj službi, radeći kao milicioner, Bosiljka je bila domaćica, brinula o kući, bašti i dvorištu.
– Nisam voleo da se supruga zaposli u nekoj firmi, imao sam želju da završi večernju školu i da bude službenica, ali ona to nije želela, priseća se ovaj vremešni gospodin, pričajući sasvim otvoreno o prošlosti.
U kući je sve uvek bilo besprekorno čisto, poslovi se nisu delili na muške i ženske, a dogovori su se gotovo uvek postizali.
– Pomagao sam u obavljanju kućnih poslova, nekada manje, a poslednjih godina mnogo više. Može se reći da se oko toga nikada nismo sporečkali, objašnjava Milan.
Bosiljka je od prvog dana bila izvanredna domaćica. Pošto Milan nije ljubitelj slatkiša, spremala je slane specijalitete po želji svog supruga.
– Najviše priznajem meso, bez prasetine ili jagnjetine teško mogu da zamislim ručak, što moja supruga dobro zna, a najčešće i sam učestvujem u spremanju, iskren je Kosanović.
On kaže da samo sloga kuću gradi, da su poštovanje i međusobno razumevanje graditelji te kuće i da bi mlade generacije trebale da udare temelje svetlije budućnosti za brak kao instituciju.
– Ljubav se mora negovati i graditi, u nju se ulaže vreme, energija, ulažu se i težnje da se dvoje ljudi uklope jedno s drugim, nije to samo reč, nego i dela, poručuje naš domaćin, sa izvesnim osmehom zadovoljstva na licu koje zrači ružičastim bojama.
Iako kao posledicu moždanog udara Bosiljka ima otežan govor, naši supružnici se odlično razumeju. Milan kaže da poznaju i osećaju jedno drugo.
– Sve ove godine smo podrška jedno drugom, ona je uvek imala razumevanja za moj posao, službene obaveze i razne druge životne okolnosti, zbog čega sam ja srećan čovek, siguran je Milan, tvrdeći da kad bi ponovo birao, opet bi isto izabrao.
Bosiljka i Milan danas su nosioci titule najstarijih supružnika u Opštini Inđija, na konkursu koji organizuje Crveni krst, tim povodom ugostili su aktiviste ove organizacije, medije i predsednika opštine, na stolu je bilo raznih slanih i slatkih đakonija koje su sami pripremili, a njihovih ruku delo garancija je kvaliteta i dugovečnosti.
Mirjana Stupar
